U prvom članu Ustava piše da je Republika Srbija “država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima”.
Dragoslav Bokan, po obrazovanju reditelj, po trenutnom statusu državni reditelj megalomanskih predstava i kritičar svega normalnog, učinio je krivično delo diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti, rođenja i jezika. Baveći se na uličarski način, pred milionskim auditorijumom, etničkim poreklom Marinike Tepić, devojačko Čobanu, on je sejao nacionalnu i etničku mržnju koja je civilizovanom svetu nepoznata i koja treba da bude sankcionisana.
U Ustavu se, ponovimo, u članu 21. zabranjuje sledeće: “svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta”.
Član 128. Krivičnog zakonika propisuje da ko učini ova i slična dela bude kažnjen zatvorom do tri godine.
Imajući u vidu regulativu, sasvim je jasno da bi navedena osoba trebalo da bude hitno procesuirana. Takvo etiketiranje, prozivanje po nacionalnoj osnovi, izrečeno u svesnom stanju, radi sticanja popularnosti kod ekstremnih krugova birača, opasnih sektaša sa društvenih mreža, mora biti odmah i bespogovorno sankcionisano. Na njegovom spisku nepodobnih su, zasad, visoko kotirani bili Hrvati, Albanci i bosanski muslimani, a njegov izliv agresije može se preneti i na Bošnjake, Bugare, Bunjevce i druge. Na njegovu nesreću, Srbija ima mnogo pripadnika manjinskih etničkih zajednica.
Posao državnih organa je da sačine optužni predlog ili optužnicu na bazi nespornih materijalnih dokaza. Tužilaštvo jednostavno mora da reaguje i ne sme da dozvoli da Ustav bude pogažen i da oni koji u suštini sramote srpski narod vređanjem drugih etničkih grupa ostanu nekažnjeni. O posledicama konkretnog slučaja vezano za odnose s Rumunijom, našim tradicionalnim saveznikom i prijateljskom zemljom, da i ne govorim. Ako tužioci odgovorno pristupe svom poslu učiniće nam se da postoji bar neki mali delić ove države koji ponekad hoće i sme da stane u odbranu Ustava i zakona. Ako ne, to će biti još jedan slučaj koji nam pokazuje da nemamo pravni sistem i da u sudovima i tužilaštvima sede ljudi bez morala, ćutolozi koji su potpuno bez razloga išli u školu.
U širem društvenom smislu, izvan pomenutih medijskih i ustavnopravnih okvira, “slučaj Bokan” je posledica nedostatka dijaloga u društvu koji kod nas predugo traje i koji je zatrovao naše javno mnjenje toliko da se jezik mržnje gotovo ukorenio kao normalno sredstvo komunikacije. U našem društvu na delu je već duže vreme dominacija Šmitovske podele na “mi” i “oni”, koja se svakodnevno servira sa “javnih servisa” u državnom i privatnom vlasništvu. Podele su glavni princip egzistencije našeg društva već deset godina: podela na poštenu vlast i nepoštenu opoziciju, podela na nas, ovdašnje, i one koji su došli i koji će nam promeniti strukturu stanovništva (migranti), podela na one koji su iznad zakona i one, obične ljude, za koje zakoni važe, podela na Beograđane, Vojvođane, Nišlije i ostale, itd, itd.
Te podele servirane su značajnim delom s pozicija vlasti i moći i imaju političku svrhu jer se podeljenim društvom lakše vlada. Nesumnjivo je da su podelama i urušavanju društvenih vrednosti kao što su tolerancija i multukulturalnost doprinele i društvene mreže, to moćno elektronsko oružje 21. veka. Na njima se u opskurnim grupama okupljaju istomišljenici, uglavnom ekstremisti (levi, desni i drugi) i prkose ne samo osnovnim društvenim vrednostima već i činjenicama, naučnim dokazima i, u krajnjoj liniji, zdravom razumu. Razvoj našeg političkog sistema, njegove ključne tendencije i strategije vladanja, kao i širenje društvenih mreža dodatno razaraju naše društvo i urušavaju vrednosti koje su nam preko potrebne: vrednosti tolerancije, razumevanja i multikulturalnosti. To i takvo društveno urušavanje opasnije je od ekoloških katastrofa i zagađenog vazduha koji udišemo. Epidemija različitih oblika mržnje u društvu i širenje ekstremizma i podrška njemu razara naše društveno tkivo i pretvara nas u ono što nismo po nacionalnom karakteru.
Doprinos manjinskih naroda razvoju Srbije svakako je identičan doprinosu srpskog naroda, i svaki pokušaj da se neko po tom osnovu etiketira ili “unizi” atak je na naše društvene vrednosti. U tom smislu rešavanje “slučaja Bokan” bilo bi podstrek jačanju duha društvenog zajedništva u Srbiji, smanjivanju međunacionalnih tenzija i normalizaciji komunikacija.
U političkom smislu, u ambijentu grozničave pred-predizborne kampanje započete intenzivnom polarizacijom i “skromnim” uvodom u građanski rat, rešavanje “slučaja” Bokan na sudu pomoglo bi normalnijim uslovima za izbore i većem poverenju političkih učesnika.
BIOGRAFIJA
Dragan Luković, rođen 1976. godine. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Stručnjak za oblasti savremeni politički sistemi, lokalna samouprava, strateško planiranje i brendiranje teritorijalnih jedinica. Književnik. Osnivač Pokreta 2035.