Domaćica i/ili ministarka

To je prosto prirodno – svuda i uvek onaj ko kupuje veću količinu neke robe, dobije nižu cenu nego kupac na malo.

Ali taj opštepoznati i opštevažeći princip, koji koristi u privatnom životu, kad upravlja svojim domaćinstvom, Zorana Mihajlović ne uvažava kao ministarka energetike, kad upravlja Elektroprivredom Srbije.

Naime, pre neki dan, na Energetskom forumu u Nišu, ministarka je, najavljujući promenu tarifnog sistema, rekla da „veliki potrošači neće imati beneficije, da će oni plaćati najviše, dok će oni sa malom potrošnjom imati beneficije“.

U naprednim, snažnim i profitabilnim elektroprivredama, i zemljama, situacija je upravo obrnuta. Veliki potrošači, kao što su industrije aluminijuma i bakra, železare, ali i svi drugi koju električnu energiju troše neprekidno 365 dana u godini, imaju beneficije, odnosno plaćaju nižu cenu.

Tako je bilo i u SFR Jugoslaviji. Naravno, nemaju od toga korist samo potrošači, od toga korist ima i proizvođač struje, elektroprivreda. Jer, veliki, stalni potrošači, kao veliki i stalni kupci, omogućavaju EPS-u da bolje i potpunije koristi svoje kapacitete. Oni EPS-u daju i stabilnost i snagu. Za razliku od malih potrošača koji mu u izvesnom smislu zagorčavaju život, jer se nikad ne zna da li će i kad doći da kupe struju, a kad god dođu EPS mora da  im izađete u susret.

Zbog toga, recimo, EPS mora da određene kapacitete drži u rezervi i da ih pušta u rad kad malim potrošačima dune pa uključe šporet ili sijalicu. Zato je struja za takve, male potrošače, skuplja nego za velike i redovne.

Ali, ono što zna svaka domaćica u Srbiji, ne zna naša ministarka.