Posle javne opomene, a posebno nadzora, lekari – koji su i bili glavni dostavljači škakljivih i tiražnih detalja – počeli su da poštuju pravila službe, prava pacijenta i pravo javnosti, ograničavajući se na osnovne informacije o toku bolesti i izgledima za oporavak.
Ovakvo ponašanje lekara ipak je samo vrh ledenog brega koji simbolizuje nekažnjeno i nezakonito iznošenje podataka čiju tajnost, iz ovog ili onog razloga, štite zakoni i Ustav Srbije.
Ali, kako očekivati da lekari, pa bilo to i načelnici uglednih ustanova, štite tajnost podataka kada imamo čelne ljude u Vladi Srbije koji izađu na televiziju i kažu: „Nije u mojoj nadležnosti, niti smem da o tome pričam, ali istraga o slučaju X je ubrzana i uskoro će da dođe do hapšenja“. Isto veče, nekim čudnim kanalima, u tabloidima osvane ime onoga kome će policija sutra rano ujutro zakucati na vrata sa nalogom za privođenje. Pa, donedavno je svaki policajac ili bezbednjak mogao da dobije listing razgovora sa mobilnog telefona, pa čak i bazne stanice sa kojih su ti razgovori obavljani. Taj prodor u privatnost komunikacije koristili su mnogi da proveravaju muževe ili supruge, a najmanje se koristio u ozbiljnim istragama.
Ali, ne moramo da idemo toliko daleko, odnosno visoko, ipak je Vlada Srbije u rekonstruisanju i možda se takve stvari više neće događati. Dovoljno je da sednete u čekaonicu lokalnog doma zdravlja, privatne bolnice ili laboratorije, pripremite papir i olovku i za vrlo kratko vreme možete da prikupite gomilu podataka: imena i prezimena osoba koja idu na pregled ili ispitivanje, šta ih muči, adrese, mejl, a na kraju možete da saznate i dijagnoze ili još poneki „masni“ detalj kada odgovore na glasno postavljena pitanja poput: „A da li vam je to prva trudnoća“?, ili „Da li ste i ranije imali problema sa hemoroidima?“
Kao i u mnogo čemu, tako smo i u zaštiti ličnih podataka potpuni diletanti. Naši medicinski problemi služe doktorima za sprdnju i prepričavanje na slavama, naše finansijske podatke i imovinske karte banke i neke druge institucije, državne i paradržavne, razmenjuju, prosleđuju, pa čak i prodaju zainteresovanim kompanijama, matične brojeve i fotokopije lične karte i izvoda iz matične knjige rođenih traži ko stigne…
Naša nevinost je bez zaštite. Ali smo na to navikli. Makar živeli u soliteru, u centru grada, uvek postoji komšinica koja viri kroz špijunku i broji ko sve ulazi u vaš stan ili šta nosite u cegeru. I znate da komšiluk o vama zna sve. Kao i vi o njima. Strašno.