Odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine opterećeni su od devedesetih godina prošlog veka ratom i zločinima; BiH je Srbiju tužila i za genocid, ali Haški sud nije našao da je optužba u pravu, već je Srbiju “samo” osudio za nesprečavanje genocida.
Sve vlasti od petooktobarskih promena bile su jednoglasne u podršci Dejtonskom mirovnom sporazumu i teritorijalnom suverenitetu Bosne i Hercegovine, ponekad više, a ponekad manje favorizujući jedan od entiteta Republiku Srpsku, s kojom Srbija ima razumljive specijalne veze. Bolna pitanja sa mukom su savladavana; Srbija je uz mnogo sporenja, pa i protivljenja, usvojila Deklaraciju o genocidu u Srebrenici, predsednik Srbije Boris Tadić se izvinio građanima BiH, ali koliko god bilo prepreka u tom segmentu, na ekonomskom polju saradnja je cvetala. Dve države su međusobno najznačajniji partneri u sferi trgovinske razmene, a Srbija je jedan od najvećih stranih investitora u BiH. I na polju spoljne politike ciljevi i putevi su isti, članice su Saveta Evrope, OEBS-a i CEFTA, a zajednički cilj je punopravno članstvo u Evropskoj uniji.
I, naravno da postoje bolna pitanja, nesumnjivo mnogi će zločini ostati dugo ili zauvek nerazjašnjeni, mnogi krivci slobodni, ali Srbija i Bosna i Hercegovina su sudbinski vezane i života “nema jednoj bez druge”. I nisu potrebna uveravanja premijera Aleksandra Vučića ili političara u Sarajevu da je pitanje odnosa Srbije i BiH “pitanje budućnosti”; svi pokazatelji, kulturni, ekonomski, socijalni, govore u prilog tome i tome se svako normalan u regionu nada. Zajednički put priključenja u Evropsku uniju, ogromna trgovinska razmena, zajednički energetski projekti…, samo su neki od kohezionih elemenata zajedničke budućnosti.
Ipak, ne treba smetnuti sa uma koliko je sama BiH krhka, mir varljiv i koliko prošlost ne umire lako. To najbolje pokazuju dva tragična događaja koja su se desila istovremeno sa Vučićevom posetom; u jednom je upucan 22-godišnji mladić – musliman jer je u šali nacrtao grafit “krst sa ocilima”, a u drugom je preminuo par staraca – Hrvata povratnika koje je na kućnom ognjištu ubio pijani muslimanski mladić iz susednog sela. I zato, zbog svog balkanskog ludila u kojem smo živeli i u kojem živimo, kada srpski premijer u ličnom gestu pokloni Općoj bolnici u Sarajevu jedan uređaj namenjen bebama, zaslužuje da ga citiramo i da verujemo: “Ako više budemo brinuli o deci i budućnosti, svi ćemo zajedno biti neuporedivo srećniji”.