Pogledajte samo kretanje cena sirove nafte koja je već nekoliko meseci praktično ispod 70 dolara za barel, pa je kartel izvoznika nafte, OPEC plus, pre neki dan već drugi put morao da prolongira svoj dogovor o smanjenje dnevne ponude nafte, dogovor koji je trebalo da održi cene njihove robe. Svi analitičari procenjuju da je niska cena sirove nafte uoči zime uzrokovana izvesnim padom tražnje iz Kine i niskim ili čak blago negativnim stopama rasta industrije u Evropi i SAD, a nafta je i dalje glavno pogonsko sredstvo privrednog života.
Zanimljivo je da su i snižavanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke, pre desetak dana (odluka da se ta kamata spusti na 3,5 odsto godišnje stupila je na snagu 18. septembra), kao i očekivanja da će Federalne rezerve SAD takođe značajno oboriti osnovnu američku kamatu – dali doprinos širenju teze da je ceo svet pred recesijom i da privredi što pre treba ponovo dati šire mogućnosti zaduživanja radi ubrzanja konjunkture.
Najglasnija u ponovnom širenju straha od recesije je automobilska industrija – i to posebno ona u Evropi. Ispostavilo se da je posle niza godina visokih stopa rasta prodaje električnih automobila ove godine došlo da snažnog pada potražnje za elektro automobilima koje proizvode evropski velikani. Na godišnjem nivou prodaja je opala za 11 odsto, a u Nemačkoj čak 37 odsto (ta oseka nastupila je kada je Berlin ukinuo sopstvene stimulacije domaće proizvodnje elektro automobila). Pad tražnje i prodaje u Nemačkoj i Italiji nastupio je uprkos okolnosti da je EU uvela drastične carine na uvoz jeftinih električnih automobila iz Kine, izgovarajući se dotacijama koje kineska država daje svojim proizvođačima pri izvozu. Navodno ove nepovoljne opadajuće stope prodaje ublažavaju nešto bolji trendovi poslednjih meseci – ali ostaje činjenica da su i Folksvagen i Stelantis, na primer, očigledno izgubili tržišnu trku u prvim metrima ovog ekonomskog sprinta, a da su Kinezi pokazali da umeju da iskoriste velike inovacije na planetarnom nivou. Iza svega toga stoji i jako nezadovoljstvo velikih evropskih proizvođača odlukom Evropske komisije da se na njenoj teritoriji već 2035. godine zabrani upotreba motora sa unutrašnjim sagorevanjem u automobilima, iz ekoloških razloga. Taj cilj deluje doista nerealistično jer je poslednjih godinu dana u Evropi prodato dva miliona električnih vozila, to jest samo 20 odsto ukupne prodaje (a već do 2030. godine, prema dinamici koju traži EK, udeo tih vozila u ukupnoj prodajo trebalo bi da naraste na 80 odsto). Srbija, uzgred budi rečeno, sve to gleda kao nezainteresovana strana, pa je, na primer, u novom podzemnom parkiralištu u Novom Sadu od 167 parking mesta, samo sedam opremljeno za elektro automobile).
I Narodna banka Srbije je smanjila svoju referentnu kamatu pre nedelju dana na 5 75 odsto. Naš slučaj je na neki način specifičan jer je u julu inflacija spala na 4,3 odsto, što je u granicama projekcije ali je taj pad praktično obezbeđen državnim kočenjem cena struje i gasa, kao i izvesnim propagandnim merama koje će biti kratkog daha. Glavna opasnost dolazi sa najavama da će „nova stara“ vlast u opštinama tražiti povećanje cena komunalija. Funkcioneri NBS smatraju da će inflaciona stopa opadati nešto usporenije do kraja godine, u odnosu na proteklo proleće – pa valjda zato sebi za svaki slučaj podižu plate.