Po Bajatovićevim rečima, to će tokom leta omogućiti popunjavanje kapaciteta našeg gasnog skladišta u Banatskom Dvoru, a i smeštanje oko 200 miliona kubika gasa u mađarskim gasnim skladištima za zimsku sezonu srpske potrošnje. Kako se može zaključiti iz njegove izjave, u pregovorima sa ruskom stranom nije se postigao cilj da Srbija obezbedi stabilnih osam miliona kubika uvoznog gasa dnevno, plus četiri miliona kubika za rezervu, pa će „Srbijagas“ za dodatan uvoz morati da konkuriše na tekućim aukcijama (po cenama gasa koje se na njima budu postigle). Inače, Bajatović je rekao da „Srbijagas“ očekuje da će se naša godišnja potrošnja uvoznog gasa povećati na oko 2,5 milijardi kubika, jer će se osim ruskog, uvoziti i gas iz Azerbejdžana (dva miliona kubika dnevno). Uzgred, natuknuo je i da će Srbija „pomoći“ Slovačkoj u doturanju izvesnih količina gasa, a da je Mađarska sa Rusijom već ugovorila uvoz 22 miliona kubika gasa dnevno.
Bajatović je objasnio da je „Srbijagas“ težio da se zaključi novi, desetogodišnji ugovor o uvozu gasa iz Ruske Federacije, ali se to zasad nije postiglo. Izgleda da je zapelo oko definisanja „naftne formule“ za tekuće određivanje cene gasa, jer su rizici za obe ugovorne strane značajni. Niti srpska strana zna da li će uspevati da povuče ugovorene količine, niti ruska strana može da garantuje ugovorene količine gasa.
U stvari, da sada napustimo Bajatovićevu izjavu, izgleda da niko ne može da proceni kada će (i da li će) doći do prekida ratnih sukoba u Ukrajini i da li će (i kada), s tim u vezi, doći do popuštanja evropskih i američkih sankcija prema Rusiji. Uostalom, izgleda da je u celom svetu „u modi“ ugovaranje trgovine energentima, pa i uslova cele spoljne trgovine, takva – da isporučioci kupce mogu da drže „na kratkom lancu“. Pogledajte samo Trampove akrobacije sa carinskim tarifama, u kojima se načelno uvode novi visoki procenti carinske zaštite, koji se odmah zatim „suspenduju“ na neki kratak rok, pa zbog toga većina proizvodnih korisnika, pa i investitora, ne može da planira svoju produkciju na duži rok u budućnosti. Takvu nesigurnost Tramp koristi i za pretnje, pa je nedavno, nezadovoljan evropskim otporima u tekućim pregovorima, rekao da će prema Evropskoj uniji podići generalno carine na 50 procenata (?!). Evropa je, međutim, tvrđih zuba od Srbije, pa je na Trampovu izjavu o visokim carinama odgovorila opaskom, da je nakon te pretnje iz Bele kuće, dolar počeo da pada prema evru, da kamate u SAD ostaju visoke, a opada i vrednost akcija na berzama kapitala.
Ako se vratimo gore opisanom aneksu o gasu sa Rusijom, možemo ovde dodati nekoliko spekulativnih opaski. Sve je nekako povezano. Vulin je pre neki dan naprasno postavljen za predsednika Nadzornog odbora „Srbijagasa“. O aneksu je prvo našu javnost izvestio Bajatović, a ne nadležna ministarka energetike ili sam predsednik Vučić. Izgleda da se „prelazni sporazum“ o gasu ne doživljava kao uspeh ili se pojavljuje zebnja zbog eventualne reakcije Brisela, koji se načelno izjašnjava za potpuno napuštanje Rusije u pogledu gasa i nafte? A mi tražimo desetogodišnji ugovor sa Moskvom. Ne znamo skoro ništa ni o prošlonedeljnom celodnevnom „savetovanju“ predsednika Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana, u Beogradu. I tako dalje, i tako redom.