Zanimljivo je da „ovlašćeni“ državni propagandisti (beogradska Politika i ostali) nisu dan posle Vučićeve objave o izboru mandatara o Macutu doneli nikakve napise, a ni on sam se nije oglasio nikakvom izjavom. Kao da je to kadrovsko postavljenje doneto u nekoj zakonskoj iznudici, to jest da iz nekih razloga nije moglo biti objavljeno nešto atraktivnije ime iz kruga poznatijih menadžera javnih poslova iz zemlje i inostranstva, pa prigodni napisi nisu bili pripremljeni. Po čaršiji se špekulisalo da bi mandatar mogao biti ljubljanski čudotvorac Janković, aktuelni ministar finansija Mali, poznati ekonomista u dijaspori Milanović, dok su neki ludaci čak tvrdili da će to biti aktuelni potpredsednik Vlade Srbije i „ruski miljenik“ Vulin ili stručnjak za patnje Srba u komšijskim državama, profesor Antić.
Opozicioni čelnici su postavljenje Đura Macuta dočekali sa tezom da je položaj premijera nebitan zbog Vučićeve svevlasti i zbog toga što je njegov režim praktično srušen i bez budućnosti i kredibilnosti. Neki analitičari su se setili slučaja doktora Zorana Radojičića, koji je pre nekoliko godina bio gradonačelnik Beograda, a koji je po gradu postavljao kućice za vrapce, dok je njegov zamenik Goran Vesić vodio gradske poslove. Ergo, to bi značilo da se Vučić sve više okružuje „fasadnim funkcionerima“ koji ni o čemu ne odlučuju jer on sam odlučuje o svemu.
Uprkos svemu tome možda ima svrhe špekulisati zašto se predsednik države odlučio da za mandatara svoje nove vlade odredi baš takvu ličnost kakva je Đuro Macut, kad sigurno i on sam zna da mu takav „prelazni premijer“ ne može pomoći ni oko oseke stranih investicija u Srbiju, ni oko privremenosti odlaganja sankcija NIS-u, ni oko Trampovih neverovatnih carina prema Srbiji od 38 odsto, itd.
Prvo bi se pri takvoj analizi moglo ustvrditi da su Vučiću sada prioritet unutrašnji politički problemi, najviše zbog studentskog pokreta i istrošenosti režima vlasti vladajuće koalicije. Macut bi se mogao shvatiti i kao njegov pokušaj da se „amortizuje“ neka (navodno) studentska ideja da „prelaznu vladu“ treba sastaviti od ljudi sa univerziteta. Ili mu „novo lice novog Pokreta“ služi da stare drugare iz SNS-a napusti ne samo zato što ne govore engleski jezik i što su neškolovani. A možda su ga i mnoge druge koliko-toliko „autonomne ličnosti“ odbile, jer znaju da pored njega ništa samostalno ne smeju da preduzmu. Nestabilnost Srbije se otuda nastavlja i ne vidi joj se kraj.