Reč je o već dosta poznatom slučaju prisluškivanja sastanka nekoliko studenata i članova grupe STAV, početkom marta, na kojem se svašta pripovedalo, a najviše o tome da li „blokaderi“ treba da se snabdeju motkama za tuču sa policijom i čekićima za lupanje prozora državnih institucija, pa je novosadsko tužilaštvo, na poziv predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, „počelo da radi svoj posao“, to jest da štiti funkcionere vladajuće koalicije od paljbe jajima prilikom javnih istupa tokom „cvetne revolucije“ – tako što je polovinom marta naredilo policiji da uhapsi profesorku Vasić i još petoricu mladih ljudi, kao osumnjičene, ni manje ni više, za pokušaj rušenja ustavnog poretka Srbije. Kako je svima odmah bilo jasno da se sa zakonom nedozvoljenim dokazima Marija i njeni „saučesnici“ ne mogu osuditi u bilo kom civilizovanom sudu, za nepostojeće krivično delo za koje su predviđene višegodišnje zatvorske kazne, prišlo se sistemu produžavanja pritvora, zbog navodne mogućnosti da počinioci ponove svoja dela. Tako se došlo i do trećeg produženja pritvora za mesec dana, pa Mariji Vasić nije preostalo ništa drugo nego da pokrene štrajk glađu i žeđu, zbog čega je prebačena u zatvorsku bolnicu, odakle je prošle nedelje saopšteno da je ona „stabilno“ dok je prethodno bila u kolapsu.
U međuvremenu, Viši sud u Novom Sadu, koji je, bez trunke srama, doneo rešenje o trećem produžetku pritvora, saopštio je da ni on, a ni Apelacioni sud u Novom Sadu ne mogu da odlučuju o žalbama koje su na to rešenje elektronski uputili advokati odbrane okrivljenih, jer ne mogu da uđu u sudsku zgradu koju su blokirali studenti protestanti, ali ako nisu mogli o tome da odlučuju, mogli su da se kolektivno oglase sa ovim idiotskim objašnjenjem, koje upućuje na zaključak da su žalbe praktično već odbijene. Ni porodica nije adekvatno obaveštena o zdravstvenom stanju Marije Vasić, jer je, navodno, saopštenje o njenom „stabilnom stanju“ poslato preko pres službe zatvorske bolnice, a većina medija ga nije objavila, itd.
Još pre ove zavrzlame, 8. maja, Evropski savet je u Strazburu doneo rezoluciju kojom se traži puštanje profesorke Vasić na slobodu, ali je izgleda to dodatno razjarilo pobednike nad „obojenom revolucijom“ i „graditelje pristojne Srbije“, pa su svoje „jedinstvo“ izvršne i sudske vlasti, sve „u ime naroda“, iskoristili da bar još 30 dana maltretiraju Mariju i njene saborce (ako se drugačije ne naredi). To je skraćeni scenario ove sudske lakrdije – da ga je ispisao neki pisac sklon teatru apsurda, smatrali bismo da je preterao.
Kako i lakrdije, kao i svi umetnički obojeni skečevi, ponekad bolje osvetljavaju društvena gibanja od govornika sa velikih mitinga i zvaničnih državnih saopštenja, treba zaključiti da se već sedmomesečni sukob Vučićeve koalicije sa znatnim delom domaćeg građanstva nalazi na kritičnoj tački prelaska u fazu politički motivisanog sudskog nasilja, koje je razobručeno već spomenutim „jedinstvom“ izvršne, zakonodavne i sudske vlasti. Ko ne razume koliko je to opasno, i za građane i za vladaoce, ne vredi mu ništa objašnjavati.