Taman što su porasle cene naftnih derivata na našem tržištu zbog nedavnog porasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, iz Pariza, sedišta Međunarodne agencije za energiju (IAE), došle su prošle sedmice vesti da kupci i preprodavci nafte ne treba da očekuju neki “dramatičan porast” tražnje za ovim energentom i da nema šansi da se cene nafte popnu na onih visokih 100 dolara po barelu (što je poslednji put zabeleženo 2014).
U toj vesti, koju prenosi Nedeljni bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, doslovno se kaže da “Očekivanje banaka s Volstrita da je nafta ušla u novi i kontinuirani period dramatičnog novog superciklusa rasta cena uz pretnju manjka ponude je pogrešno” i da nisu u pravu oni koji kažu “da će ogromne mere fiskalnih stimulansa podstaknuti potražnju, dok će istovremeno ulaganja u novu proizvodnju opadati, što će inicirati dugotrajniji rast cena”.
IAE, nasuprot tome, tvrdi da će zalihe nafte i kod potrošača i kod proizvođača tek na samom kraju ove godine početi da opadaju i da proizvođači nafte koji su okupljeni u današnjoj asocijaciji “OPEK plus”, a koji su nedavno produžili sporazum o “rezu” ponude, imaju spremne značajne proizvodne kapacitete koje mogu brzo da aktiviraju u slučaju nestašica (oko 9,3 miliona barela dnevno). Ista agencija smatra da će se nekadašnji nivo dnevne potražnje za naftom od oko 100 miliona barela dnevno, posle prestanka pandemije koronavirusa (ako do nje uskoro dođe), vratiti na spomenuti nivo tek 2023, a tek 2026. će se popeti na oko 104,1 milion barela dnevno.
Takve prognoze (prema Morgan Stenliju u Njujorku) ipak neće omesti planove američkih proizvođača nafte da ove godine znatno povećaju proizvodnju, pa se očekuje da će oni do kraja 2021. podići dnevnu ponudu do oko 11,78 miliona barela dnevno, to jest, povećaće je za oko 710.000 barela dnevno. I to će takođe uticati na smirivanje cena nafte na svetskom tržištu. Zanimljivo je pri tome da Blumberg procenjuje da neće doći do ozbiljnijeg porasta proizvodnje iz naftnih škriljaca u SAD iako je saopšteno da se u Permskom basenu naftnih škriljaca Delaver dobit na ovoj proizvodnji ostvaruje već sa cenom nafte od više od 33 dolara za barel. Inače, broj aktivnih naftnih platformi u SAD povećao se 80 odsto u odnosu na “dno” koje je zabeleženo avgusta prošle godine.
Cene nafte već su prošle sedmice bile u padu na međunarodnim tržištima uprkos novom zaoštravanju američko-ruskih odnosa, pa je zabeleženo da je cena brent nafte u Evropi u protekli petak iznosila 63,4 dolara za barel, s tendencijom daljeg pada, a cena američke nafte tipa WTI pala je na 60 dolara za barel. Posle izjave američkog predsednika Bajdena da je Putin ubica moglo bi se dogoditi da Ruska Federacija poveća svoju proizvodnju nafte i preplavljujući tržište poremeti planove američkih proizvođača.
Kad je gas u pitanju, zanimljivo je da Bajden okleva sa uvođenjem sankcija kompanijama koje su radile na gasovodu Severni tok 2 da ne bi pokvario odnose s velikim evropskim ekonomskim partnerom Nemačkom. Sa druge strane, Gasprom je saopštio da je početkom ove godine snažno povećao izvoz prirodnog gasa u Evropu (tačnije u Tursku, Bugarsku i Srbiju) zbog produženog zimskog perioda. U tom kontekstu valja zapaziti da američke kompanije razmatraju mogućnost izgradnje LNG terminala u Valoni u Albaniji, navodno pre svega da bi se snabdevala obnova tamošnje termoelektrane, a da već radi sličan plutajući terminal na Krku u Hrvatskoj.
Beta je, uzgred budi rečeno, nedavno intervjuisala Janeza Kopača, direktora Energetske zajednice EU, koji je početkom ovog meseca boravio u Beogradu. Kopač se nije libio da kritički govori o ponašanju Srbijagasa, preduzeća koje još nije razdvojilo delatnosti unutar svoje organizacije (prema famoznoj “korpi pravila” EU) i koje u Srbiji prodaje skuplji gas od onog koji bi moglo kupiti kod Horgoša, izgovarajući se visokim kreditnim obavezama za investicije.