Novi set sankcija, koji bi trebalo da važi u 2021, definisan je drugim od spomenutih propisa koji je prošao neophodne procedure pred Senatom i Kongresom SAD i formalno se čeka potpis predsednika da bi se proglasio važećim. Spomenuti američki propisi nekoliko puta su modifikovani kroz uputstva o primeni, da bi u poslednju verziju (od 15. jula 2020) bila uvršćena mogućnost da se sekundarno sankcionišu svi učesnici koji doprinose realizaciji projekta gasovoda putem investicije, koja se definiše kao obezbeđenje fondova, imovine, kredita ili pozajmice kompaniji koja izvodi radove na gasovodu.
Kao što je poznato, mogućnost sankcionisanja od SAD je bio dovoljan razlog da se mnoge firme koje su učestvovale u realizaciji gasovoda Severni tok 2 povuku iz poslova, od kojih je najpoznatiji slučaj specijalizovane firme sa sedištem u Švajcarskoj (Allseas group s.a.), koja je polagala cevi gasovoda po morskoj trasi, da bi je zamenila ruska kompanija istog profila. Prema poslednjim vestima, ostalo je da se položi još oko 70 km cevi da bi se tehnički završila investicija koje već kasni oko godinu dana u odnosu na planirani rok.
Da ova nezgoda ne ide sama, potrudila se i poljska antimonopolska agencija koja je odlukom od oktobra ove godine kaznila Gasprom sa 6,47 milijardi evra zbog zloupotrebe monopolskog položaja. Bez obzira na ishod nesumnjivog sudskog spora koji će nastati između Gasproma i poljske države, treba se prisetiti da je jedna ranije otpočeta procedura antimonopolske agencije EU, iz 2011, dobila opipljiv rezultat u nagodbi sa Gaspromom od 2018. o strukturi cena prirodnog gasa za članice EU. Kompromis je postignut u dugom pregovaračkom postupku i on podrazumeva pre svega promenu načina formiranja cene ruskog gasa za tri države Baltika, kao i za Mađarsku, Slovačku, Češku, Bugarsku i Poljsku, koji je do zaključenja sporazuma bio baziran na ceni nafte i derivata, uz zabranu preprodaje i za isporuke isključivo do mesta koje je određivao Gasprom, u korist cene koja uvažava cenu prirodnog gasa na najrazvijenijem čvorištu TTF (Title Transfer Facility) u Danskoj. Tu su i ukidanje zabrane preprodaje prirodnog gasa, kao i promene pariteta isporuke.
U tom kontekstu zanimljivo je da je u Srbiji nezapaženo prošla vest koju je objavio sajt Serbia Energy News (15. aprila 2020) o uspešno okončanim martovskim pregovorima Bulgargasa (u vlasništvu bugarske države) sa Gaspromom oko cene prirodnog gasa, tako što je napuštena dotadašnja formula vezana za cene sirove nafte i derivata (koja se utvrđivala kvartalno), i prelaz na kombinovanu cenu, gde je učešće cene na čvorištu pretežno, a cena se utvrđuje na mesečnom nivou. Ova promena dovela je do pada nabavne cene za 40,5 odsto, retroaktivno od avgusta 2019, pa cena iznosi oko 12 evra za kubik po megavat-času. Dakle, Bugarska je poslednja od osam članica EU koja je usaglasila cenovnu politiku sa Gaspromom na osnovu kompromisa iz 2018.
Iako nema direktnih podataka o ceni koju Srbijagas plaća Gaspromu, može se zaključiti (iz izveštaja Agencije za energetiku o odobrenim cenama) da se Srbijagasu priznaje cena energenta (prirodnog gasa za najveće korisnike) od oko 24,23 evra po megavat-času, što je 53 odsto skuplje od cene za Bugarsku. Kuriozitet je i to da ova cena važi još od 1. juna 2016, kada ju je Agencija odobrila, i nije se menjala do danas, bez obzira na sunovrat cena nafte i prirodnog gasa na međunarodnom tržištu od marta ove godine do danas. Da li su u cenu gasa u Srbiji ugrađeni troškovi izgradnje gasovoda ili pokriće ranijih promašaja, pitanje je na koje niko javno ne daje odgovor.