Iz Kremlja su uoči samita BRIKS-a najavljivane mnogo krupnije globalne inicijative koje su spremane za Kazanj – od stvaranja novog svetskog finansijskog poretka i „novog MMF-a“, do „dedolarizacije“, kako bi se onemogućile zloupotrebe finansijskih sankcija Zapada (prema Rusiji). Vodeće i najveće države među osnivačima BRIKS-a, Indija i Kina, pa i Južnoafrička republika i Brazil, otklonile su ove ruske ideje još pre početka samita u Kazanju.
Samo je još domaćin skupa u Kazanju, ruski predsednik Vladimir Putin, govorio o nekim ekonomskim stvarima pa je bacio na plenarni sto ideje o formiranju BRIKS-ove berze hrane i konstituisanju „platforme“ za trgovinu plemenitim metalima i dijamantima. Direktorka Razvojne banke BRIKS-a, Dilma Rusef, rekla je tim povodom da je mnogo uloženo u projekte zemalja „globalnog juga“, ali da to nije dovoljno (u detalje oko finansijske pomoć i tim zemljama, ona nije ulazila).
Da skratim, opšte je uverenje da je domaćin skupa u Kazanju, Vladimir Putin, odneo „simboličku pobedu“ pred Zapadom samim tim što je u tom gradu okupio krupne svetske ličnosti, od kineskog predsednika Sija do indijskog lidera Modija, od turskog predsednika Erdogana do egipatskog lidera el Sisija, kao i druge uticajne državnike. Na taj način on je svojoj i svetskoj javnosti poslao poruku da nije izolovan zbog invazije na Ukrajinu. Međutim, glavno očekivanje Moskve od samita u Kazanju, da će prirediti „svetski događaj važniji od predsedničkih izbora u Americi“, u velikoj meri se izjalovilo.
Jedna od glavnih kontradikcija BRIKS-a je u tome što se u ime rušenja američkog monopola u svetskoj politici, ili monopola Zapada u svetskom odlučivanju, nudi neka vrsta „drugog puta“ (ili „nove neutralnosti“) na kome bi male zemlje, čiji lideri su željni nezavisnosti i suvereniteta bez granica, bile vođene od azijskih velikih sila, pre svega Rusije, Kine i Indije. Po čemu su te velike sile tolerantnije prema mišljenju malih država od SAD, Nemačke ili Francuske?
Gde je Srbija bila kada je reč o BRIKS-u i Kazanju? Manje više ta priča je poznata našoj javnosti, kako je predsednik Vučić navodno razvlačio odluku o odlasku u Kazanj (gde ga je pozvao niko drugi do Putin lično), pa je ipak odustao od tog puta i izabrao da se u Beogradu tih oktobarskih dana sretne sa poljskim premijerom Tuskom, i šeficom Evropske komisije Ursulom fon Lajen. Toj Vučićevoj odluci nema se šta prigovoriti, ali je bilo gotovo smešno kako je nju pratilo „peglanje“ eventualne ljutnje predsednika Putina. U celoj toj zapetljanciji Srbija je dobila i diplomatski šamar, jer je predsednica EK naprasno otkazala susret sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem, nakon što je ovaj baš uoči planiranog susreta sa evropskom premijerkom „razvijao ekonomske odnose“ sa ruskim ministrom za razvoj Maksimom Rešetnjikovim, itd. Vučić je ovaj šamar progutao ćuteći. No, fon Lajenova je otputovala dalje na balkanskoj turneji, a Rešetnjikov je nastavio posetu Beogradu.
Inače, Srbiju je u Kazanju, da to ne zaboravimo, predstavljao potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin. Izgleda da je morao poneti dnevnice u dolarima ili evrima jer banke u Kazanju prodaju rublje samo za dolare i evre, dok se druge valute, makar bile one koje važe u zemljama osnivačima BRIKS-a, ne primaju.
Ne razumem ni brojne analitičare a ni gdina Boarova, zašto potenciraju da Srbija mora da uđe ili u Briks ili u EU. Srbija je neutralna država i treba da takva i da ostane. Znači, ostajemo na evropskom putu ali imamo pravo da sarađujemo i sa Rusijom, Kinom, SAD, itd. Neutralnost je naš kapital!