Naime, do početka jula ove godine, kako piše Rojters, poverioci koji raspolažu dugovima ove firme u ukupnom iznosu od 3,4 milijarde evra (ili bar oni glavni) planiraju da u Holandiji osnuju firmu koja će dugove Agrokora konvertovati u vlasništvo, to jest u “konvertibilne akcije”, da bi se hrvatski (i ne samo hrvatski) snabdevački džin, sa godišnjim konsolidovanim prihodom od oko 50 milijardi kuna, mogao prodati ili rasprodati, uprkos svim pokušajima Vlade Hrvatske da ga “pokrije” i sačuva poznatim specijalnim zakonom.
Glavne nedoumice su koliki udeo će u spomenutoj “novoj firmi” u Holandiji steći ruske banke, Sberbanka i VTB banka, koje su inače i glavni poverioci Agrokora, sa kreditima od ukupno 1,3 milijarde evra, a koje stalno ističu da ih ne zanima preuzimanje poslova nego povraćaj novca. Problem je što je ruski bankarski džin Sberbanka pod sankcijama Amerike i Evropske unije, pa je njen glavni čovek Herman Gref izjavio da ta banka “prolazi kroz teška vremena”. Zbog toga su, čini se, propali i pregovori o refinansiranju poznatog “PIK zajma” od 485 miliona evra (koji se vraća u celini u dogovorenom roku), za koji je Vlada Hrvatske od Rusa tražila zajam od oko 300 miliona evra jer taj kredit dospeva na naplatu 8. juna (navodno se u “zalog” nudio sarajevski “Kiseljak”). Prema zapadnim posmatračima, inače, ruske banke računaju da će po osnovu kredita koji se ne vraćaju zahvatiti između 30 i 46 odsto vlasništva nad Agrokorom. Razlike u procenama povećava okolnost da je Sberbanka u Sloveniji isposlovala “zamenu” svojih akcija u Merkatoru (18,5 odsto) za akcije u Agrokoru (Ljubljana je ovim potezom pokazala da ne priznaje hrvatski Lex Agrokor).
Glavni “prodavac” Agrokora, dakle, mogla bi biti Sberbanka (sa ukupnim potraživanjem od 1,1 milijarde evra). Ova banka, koja u Rusiji među građanima ima 86 miliona klijenata, kao što smo već napomenuli, napustila je “ekspanzionističku poslovnu strategiju” od pre 7-8 godina, kada je otvarala filijale u Ukrajini i Slovačkoj i kupila bečku Folks banku i tursku Deniz banku. Filijale u Slovačkoj su već prodate, a one u Ukrajini praktično su blokirane. Sberbanka je već dva puta pokušala da proda i Folks banku, ali nije nađen dobar kupac da bi se spaslo 505 miliona evra, koliko su ovu “narodnu banku” platili 2012. godine. Međutim, nedavno je Sberbanka uspela da proda 99,9 odsto udela u turskoj Deniz banci, koju je za 3,85 milijardi dolara kupila iste 2012. godine (koju cenu su sada dobili, ne znamo). Svi ovi potezi upućuju na zaključak da je Sberbanka prinuđena da napušta ranije zauzete i debelo plaćene tačke uporišta za međunarodnu poslovnu ekspanziju i čini uverljivim prognoze da će i njen udeo u Agrokoru pre biti “unovčen” nego zadržan kao eventualni oslonac za “rusko prisustvo” u tekućem poslovanju evropskih država. Sankcije prema Rusiji zbog rata na tlu Ukrajine očigledno najviše deluju u finansijskoj sferi i tu ne pomaže mnogo ni oporavak cena sirove nafte na svetskom tržištu, što, uprošćeno rečeno, blagotvorno deluje na budžet u Moskvi.
Nema svrhe poentu cele ove priče o odustanku od ekspanzije Sberbanke u inostranstvo izvlačiti u pravcu zaključka da ruska državna politika (reč je, naravno, od banci u državnom vlasništvu) nije tvrdoglava i da se povlači kad vidi da je tvrdoglavost tera samo u dublje gubitke jer reč je o velikoj sili sa dugoročnim političkim ciljevima koji ne zavise od novca. Stvari ovde treba posmatrati prozaičnije, pa možemo očekivati da upravo jedna ruska banka proda svoj udeo u Agrokorovim preduzećima na tlu Srbije nekom kupcu iz Evrope ili Amerike.