Ta propaganda protiv turizma i lenčarenja građanstva iz Srbije po belom svetu ima i svoje „ideološke korene“, to jest, masovni turizam je zapravo izmišljotina zapadnog kapitalizma i kolonijalizma, pa tu antinacionalnu potrebu treba popravljati radi napretka sopstvene nacije, koja ima toliko sopstvenih lepih teritorija po sopstvenim šumama i gorama, za koje su ginuli najbolji među nama, tokom teške i krvave slobodarske borbe. Naime, pre spomenutog kapitalizma, koji je vekovima cedio ljudske snage od jutra do sutra, ljudi su odlazili u druge krajeve ili zato što ih je glad na to terala („seobe naroda“) ili što su shvatili da u susedstvu ili još dalje može što šta opljačkati (Vikinzi su tu najčuveniji) ili su na te pljačkaše pohode bili pozivani iz nekih „svetih razloga“ (poznati krstaški pohodi radi oslobođenja Hristove zemlje). Onda je zreli kapitalizam procenio da svoju radnu snagu treba bar jednom godišnje odmoriti od „borbe za nacionalni razvoj“, pa je nastao „masovni turizam“. Mnogi smatraju da je taj masovni turizam, u kome čak plaćaš da bi se mučio u lošem i prekrcanom prevozu, preskupom smeštaju, prljavim i prezagušenim plažama na moru i u muzejima pred čijim vratima čekaš satima ulaznicu ne bi li video ono što ne možeš da razumeš kao neku naročitu vrednost, naspram predivnih domaćih odličja vekovne arhitekture i neprevaziđene duhovnosti.
Pa ipak, ljudi baš obožavaju masovni turizam, jer su usamljena mesta suviše slična tvom zavičaju, a lenčarenje bez osmatranja neverovatne ljudske raznolikosti, lišava te osećaja da si i ti sam deo planetarne civilizacije i da su ljudi iz svih kutaka zemljane planete zapravo slični tebi i glavno im je da je pivo dovoljno hladno, pa šta košta nek košta.
Ipak, ima dovoljno i onih koji bi da „poprave“ kapitalizam i sve one koji su skloni lenčarenja (osetio sam to mnogo puta na sopstvenoj koži), bar jednom godišnje – i koji smatraju da ne treba uludo trošiti teško zarađeni novac koji bi mogao biti uložen u visoke nacionalne ciljeve, o kojima brine mudro rukovodstvo. Tu su i takozvana levica i takozvana desnica gotovo slični, makar koliko se u mnogo čemu drugom razlikuju. Međutim, nezajažljiva ljudska „pohlepa“ za uživanjem, kupanjem, galamom, motanjem po gužvi i flaniranjem po uličicama primorskih gradića (toliko različitih od naših sela) odoleva svim ideološkim podukama čak i kada dolaze sa najviših političkih mesta. Jer, reč je o stalnoj ljudskoj potrebi da se makar desetak dana iskoči iz zamarajuće svakodnevnice našeg i naših.