Naši političari na vrhu vlasti su, dakako, ovaj uspeh tekuće ekonomske politike vrednovali kao „istorijski“ i skrenuli pažnju da sada imamo rejting na svetskom tržištu obveznica isti kao Mađarska, Hrvatska ili Bugarska. Načelno, to je tačno, ali treba imati u vidu da veliki finansijski investitori, osim finansijskog rejtinga svake države, uvek imaju u vidu i političke izglede u svakom novom dužniku, a u tom smislu Srbija još nije potpuno jasna, ne samo ulagačima iz, na primer, krupnih penzionih fondova i veliki fondacija na Zapadu, nego ni njenim građanima. Zbog toga će verovatno „premija na rizik“ za ulaganja u Srbiju, ostati na sličnom nivou koji već imamo, ali bar njena izolacija sada deluje dalje nego što je to doskora izgledalo. Ako ne naiđu neke ozbiljnije brljotine onih koji odlučuju, na unutrašnjem ili geostrateškom nivou.
Neki kritičari tekućih poteza Vlade Srbije na ekonomskom polju, govore da stalno jačanje dinara prema korpi svetskih valuta, zbog fiksiranosti kursa dinara prema rezervnim valutama, veštački „naduvava“ rast bruto domaćeg proizvoda ubog unutrašnje inflacije i stvara iluziju o padu učešća državnog zaduženja u domaćem proizvodu. To je, takođe, tačno, ali to znaju i svetski zelenaši, pa ipak devizne rezerve NBS stalno rastu, a strana ulaganja zasad ne opadaju, što bi trebalo da znači da javni dug Srbije još nije prekardašio svaku meru. Ili nam svetske političke prilike još nisu mnogo naškodile, iako je jasno da naša „neutralnost“ nije sasvim „neutralna“ (sudeći po novinskim i televizijskim dobošarima građanskog rata ili zagovornicima „zavetnih ratova“).
Ako ostanemo na ekonomskim brljotinama, koje takođe, mogu da poljuljaju „rejting države“ kod spoljnih ulagača, onda ne treba potceniti ni priče o sve raširenijoj korupciji. Na primer, skandal sa previsokim računima za struju u Novom Sadu i užasnoj odbojnosti EPS-a i neorganizovanosti Elektrodistribucije da ozbiljno rešava reklamacije, ne može se samo tumačiti kao uobičajeni prezir centralne vlasti prema interesima Novosađana, nego i kao bahatost u zloupotrebi „javno-privatnog partnerstva“. Niko da objasni kako je posao za očitavanje elektro brojila u Novom Sadu (prema pisanju lista „Nova“) dobila firma „Agencija za privremeno zapošljavanje Montop HRS d.o.o. Novi Sad“, u vlasništvu izvesnog Marka Bosanca, koji je navodno blizak prijatelj premijera i predsednika SNS-a Miloša Vučevića. Ne ulazeći dublje u ovaj slučaj, dodajmo ovde da postoji verovatnoća da je za „muljanje“ iskorišćena i činjenica da je slanje računa za utrošenu struju letos već kasnilo nekoliko puta, ali se docnja potrošača izazvana greškama EPS-a valjda sada kamati kao „stari dug“, itd. Na sve to ministarka energetike odgovara tvrdnjom da građani Novog Sada neće biti oštećeni i da se problem efikasno rešava. Lala bi rekao – „očin se rešava“.