Kad je reč o osnovnom indikatoru svake nacionalne ekonomije, stopi bruto domaćeg produkta, procene njegovog skromnog rasta kreću se između 2,3 i 2,6 odsto. Na primer, analitičari Erste grupe procenjuju da će rast BDP-a Srbije u 2022. godini iznositi 2,3 odsto, a pri tome dodaju da smatraju da će ova stopa u idućoj godini opasti na samo 1,6 odsto. Ove prognoze se verovatno oslanjaju na podatke o kretanju BDP-a koji su objavljeni u publikaciji RZS, „Trendovi“ za treći kvartal ove godine. Tada je međugodišnja stopa BDP Srbije već bila pala na samo jedan odsto.
Pojednostavljeno, izvesni nužni antiinflacioni potezi NBS, koja je tokom godine više puta, u kratkim razmacima, povećala osnovnu, referentnu kamatnu stopu, kako bi usporila inflaciona očekivanja, verovatno su jedan od osnovnih razloga usporavanja privrednog rasta Srbije, naročito posle aprilskih političkih izbora. To je možda i jedan od razloga da je industrijska proizvodnja tokom godine stalno bila na ivici recesije. Ima procena da bi industrija u 2022. godini mogla ostvariti rast od oko dva odsto, mada je u oktobru izmereno da je rasla na međugodišnjem nivou samo 0,3 odsto.
I industriju, a još više velike delove građanstva mučila je protekle godine visoka inflacija – u novembru je ona skočila na međugodišnju stopu od 15 odsto. Pa i to je ostvareno pretežno vladinim administrativnim intervencijama (ograničenja cena pojedinih industrijskih proizvoda, odobravanje nedovoljnih poskupljenja energenata kad je to bilo potrebno, itd.). Zanimljivo je pri tome zapaziti dve protivrečne stvari. Prvo, da statističari u prva tri kvartala beleže realan porast privatne potrošnje od 3,1 odsto. A drugo, da se taj porast ne može tumačiti nekakvom „indeksacijom“ penzija i plata u skladu sa kretanjem inflacije, jer je Vlada Srbije praktično glavne povišice penzija i plata u državnom sektoru zbog porasta cena rastezala sve do kraja ove, protekle 2022. godine. Pala je, dakako i investiciona potrošnja, do kraja trećeg kvartala za oko 2,2 odsto. Teško je proceniti da li će iduće godine doći do njenog potrebnog porasta. Procena da će inflacija nastaviti da raste i u prvom kvartalu iduće godine (navodno do 16 odsto), da bi se tokom godine spustila na 11-12 odsto ne ohrabruju.
U ovom kratkom i nepotpunom pregledu osnovnih privrednih pokazatelja jedan se ističe kao naizgled vrlo pozitivan. Naime, podaci koje je o spoljnoj trgovini iznelo Ministarstvo trgovine upućuju na zaključak da je došlo do prave eksplozije rasta izvoza i uvoza. Prema tim podacima za prvih deset meseci protekle godine spoljnotrgovinska razmena je iznosila 53,7 milijardi evra, a to bi značilo da je povećana čak za 32 odsto prema prethodnoj godini. Izvoz je iznosio 22,4 milijardi evra (rast za 27 odsto, prema istom razdoblju 2021. godine), a uvoz je vredeo 31,3 milijardi evra (rast za 36 odsto). Visok rast vrednosti uvoza može se objasniti veliki povećanjem cena energenata, koje uglavnom kupujemo na svetskom tržištu, ali relativno visoka stopa rasta izvoza (iako je zaustavila rad fabrika automobila u Kragujevcu) krije neke druge trendove.
Naime, kada se pogleda rang-lista glavnih izvoznih vrsta robe, vidi se da se u vrh te liste probija izvoz rude bakra i koncentrata. U tom smislu logično je onda da je Kina izbila na prvo mesto među trgovinskim partnerima Srbije (a slede je Nemačka, Rusija, Italija i Mađarska).