Nedavni dolazak prelepog voza “Connecting Europe Express” u Beograd, koji promoviše renesansu evropskog železničkog saobraćaja, kao i ponovna poseta predsednika države Aleksandra Vučića “spajanju koloseka” na pruzi u izgradnji Beograd–Novi Sad, motivisao je i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić da podseti da je država od 2014. u obnovu železničke infrastrukture uložila oko 600 miliona evra, te da će za istu namenu u narednom periodu uložiti oko šest milijardi evra. Pri tome je precizirala da će se u glavni projekat koji je u toku, prugu Beograd–Kelebija, koji se finansira ruskim kreditom i uz podršku Kineske exim banke, oko dve milijarde evra usmeriti za rekonstrukciju železničkog koridora 10 – ovoga puta iz kredita Evropske razvojne banke i Investicionog fonda za Zapadni Balkan.
Tim informacijama je direktorka za sektor mobilnosti i saobraćaj Maja Bakran Marčić (uoči železničkog samita 2021, koji je održan u Beogradu 13. septembra) dodala informaciju da je Evropska komisija u akcionom planu za “održivi prevoz i infrastrukturu železnica” na Zapadnom Balkanu ukupno opredelila 30 milijardi evra, pa će iz tih sredstava biti rekonstruisane pruge Beograd–Skoplje i Beograd–Zagreb, kao i pružna veza Srbije i Bugarske. Sve to stavljeno je u kontekst “regionalnog tržišta na Balkanu” i ekološke prihvatljivosti železničkog transporta (što je sada u modi u Srbiji).
Ove suviše optimistične vesti podsetile su me na veoma zanimljive video-klipove koje o navodnoj renesansi “evropskih noćnih vozova” pratim preko interneta kao matori nostalgičar za putovanjima vozom. Prema tim promotivnim filmićima, širom Evrope beleži se sve više specijalnih noćnih vozova kojima možete putovati po Evropi gotovo slično onim čuvenim putovanjima Orijent Expresom koje je opisala i Agata Kristi.
Naime, iako je pre nekoliko godina izgledalo da su avionski saobraćaj i mreža auto-puteva u Evropi uništili sporiji putnički železnički prevoz, pa su Francuska i Nemačka prodavale “vagon li” kompozicije, dovitljivi Austrijanci su ih otkupili i formirali nove “noćne vozove” sa udobnim smeštajem, bogatim večerama i prednošću da uveče krećete iz centra svog grada i stižete u zoru u centar grada u koji ste naumili da putujete. Tako je počela renesansa putovanja vozom od Beča do Berlina, Rima ili Bukurešta (preko Arada i Temišvara). I neke privatne kompanije iz Engleske i Francuske koriste slavu Orijent Ekspresa – sada se noćni voz London – Venecija zove Simplon-Orijent Ekspres, a pored luksuznih kabina ima i tri vagon restorana sa izvrsnom hranom. Uzgred, u Velikoj Britaniji su i dalje popularni noćni vozovi za Škotsku, a u Francuskoj pored brzih vozova opstaju i oni sporiji, koji Pariz povezuju s Mediteranom. I u drugim zemljama traženi su luksuzni vozovi. Na primer, voz “Trenhotel Lusitania” između Madrida i Lisabona. Sličnu reputaciju ima i voz Moskva–Helsinki ili naslednik nekadašnjeg Nord ekspresa, voz između Moskve i Nice, dakle na liniji dužoj od 3.200 kilometara (pored, naravno, vozova Transsibirske železnice).
Naravno, da bi rekonstrukcija železničkih veza sa susednim zemljama i dalje sa Evropom bila neophodna Srbiji, pogotovo u pogledu “regionalnog ekonomskog tržišta” o kojem se toliko govorilo i prilikom oproštajne posete Angele Merkel Beogradu pre neki dan, ali tu dolazimo do velikog problema – da Srbija uporno nastavlja svađe sa većinom susednih zemalja. Stalno su neki izbori, a mantra da ih u Srbiji ne možete dobiti ako vam ne preti opasnost od suseda opterećuje i vlast i opoziciju, pa se stalno podgrevaju stare rane i stari sukobi s komšijama, ovog puta pod paravanom brige za “srpski svet” koji je, dakako, stalno ugrožen od “tuđih vlasti” ili su ugrožene njegove “svetinje”, itd. Takva politika bukvalno gasi sve projekte o “regionalnom slobodnom tržištu” i sužava značaj svih međugraničnih projekata, pogotovu železničkih, koji bi u putničkom prevozu trebalo da obezbede “noćnu uživanciju” i mirno spavanje dok točkovi kloparaju ispod vas.