Koje je bolesti sada napao prof. dr Nestorović? Prvo senzacionalno Nestorovićevo otkriće je kako da sa jednim lekom za dve nedelje „jednom i zauvek“ povratite vid koji je zbog katarakte i drugih problema počeo da vas napušta. Drugo, senzacionalno otkriće dr Nestorovića je kako da se sa jednim lekom u dve nedelje rešite, „jednom i zauvek“ problema sa prostatom. Treće, po mom mišljenju najsenzacionalnije otkriće dr Nestorovića je kako da se, valjda za dve nedelje i zauvek, rešite reumatskih tegoba. Pošto sam duboko zašao u godine naravno da me je mrzilo da čitam tekstove koji prate ove reklame i pokušam da uočim gde je „gvint“ ovih senzacionalnih priča. Moguće je da se u tim tekstovima nalazi i neki „osigurač“ protiv eventualnih žalbi potrošača oglašenih lekova da su prevareni i da se u ovoj stvari radi o klasičnom oglašavanju „nadrilekarstva“ (kad sam ja studirao prava, pre 55 godina, takvo krivično delo je postojalo, verovatno postoji i danas).
Da u celoj stvari oko Nestorovićevih senzacionalnih preporuka nešto izgleda nelogično vidi se i po tome što se Nobelov komitet još ne oglašava oko otkrića lekova koji praktično ukidaju čitave medicinske grane – oftamologiju, urologiju, reumatologiju i istovremeno utiču na smer razvoja banjskog turizma, ne samo u Srbiji, nego i u celom svetu. U igri je silan kapital, na stotine hiljada uposlenika i tako redom, pa se ignorisanje Nestorovićevih otkrića ne može tumačiti samo uobičajenom mržnjom sveta prema svemu srpskom, odnosno prema svemu što je otkriveno u Srbiji.
Još veći je problem što je prof. dr Nestorović zasad ograničio svoje stvaralaštvo na medicinu i zdravlje, umesto da se zainteresovao, na primer, i za ekonomske probleme čovečanstva, te da za dve nedelje, jednom i zauvek, reši probleme siromaštva i gladi u svetu, inflacije i recesije, očuvanja prirode i privrednog rasta i tako redom. Istina, i među ekonomistima i ekonomskim teoretičarma, a naročito onima koji se bave ekonomskom politikom, uvek je bilo i biće „čudotvoraca“ koji mogu dokazati da siromašni žive bolje nego što žive i da će naša ekonomska budućnost biti bolja nego što je to moguće zamisliti, ali i takvi ne govore o dve sedmice i malo muke na putu ka lako dosežnoj srećnoj perspektivi.
Pravni poredak koji želi da od jedne zemlje stvori „pristojnu Srbiju“ morao bi, između ostalog, aktivirati mehanizme koji brane javni interes od prevaranata svake vrste, makar koliko oni imali oslonca u centrima moći. U suprotnom, završićemo u konfuziji koju niko više neće moći da kontroliše.