Novinarka nije pitala, pa Dačić nije ni mogao da odgovori kakva bi bila ta “pravednija raspodela“. Očigledno su oboje smatrali da je to jasno, odnosno da se radi o raspodeli koja bi značila veću društvenu jednakost, dakle da Srbija bude – “jednakija“. Ali, veća jednakost nije isto što i veća pravda, uzeti od jednih (koji su nešto stekli zasluženo) i dati drugima (koji se nisu ni potrudili da nešto steknu) znači u stvari samo (još) veću nepravdu.
Naravno, to da se uzme od drugih u Srbiji je danas vrlo popularno, popularnije možda nego ikad u njenoj istoriji. Nažalost, a možda i na sreću, u Srbiji nema toliko bogatih – ili su oni svoje blago već sklonili izvan Srbije – da bi se oduzimanjem od njih popravio položaj miliona koji misle da imaju malo. A i to je moguće samo jednom. Kad se to potroši, pitanje je, šta onda.
Naravno, to ne znači da poreski sistem – pretpostavljamo da Dačić njime, a ne nekim drugim sredstvima misli da obezbedi veću socijalnu pravdu, tačnije jednakost – ne bi mogao da bude efikansiji i bolji. Recimo, veći porez na imovinu bi mogao da bude jedno od takvih sredstava. Ali, kad je to nedavno predlagano, predlog je vlada, u kojoj je Dačić bio prvi do premijera, odbila upravo u ime “socijalne pravde“.
Jedna od najvećih društvenih nepravdi u Srbiji predstavlja ogromna potrošnja javnog sektora. Plate u javnom sektoru su veće iako se u njemu radi mnogo manje nego u privatnom. Uprkos tome, sigurnost radnog mesta u državnoj službi je veća, pa je tako broj zaposlenih poslednjih godina u njoj povećan, dok je u privatnom sektoru stotine hiljada ljudi izgubilo posao. Isto važi i za penzije. U Srbiji na penzije ide 14 odsto bruto domaćeg proizvoda; u tranzicionim zemljama, poput Srbije – Bugarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Estoniji… – upola manje, oko sedam odsto. Ipak, budući premijer odlučno odbija zamrzavanje plata i penzija u javnom sektoru, naprotiv, predviđa 13. penziju za pojedine kategorije penzionera.
Ili najnoviji primer. Dačićev nedavni napad na poslovne banke, i Narodnu banku, u suštini je napad na štediše i njihovih sedam milijardi evra u bankama. Nema tu nikakve pravde, radi se o pokušaju pljačke.
Verovatno najveća nepravda u Srbiji je položaj preduzetnika i investitora. To je, zapravo, ključno pitanje kojim (budući) premijer treba da se bavi; ne kako da se kolač iseče na što više jednakih parčića, nego kako da kolač bude veći. Za to je ključan položaj štediša, preduzetnika i investitora, a ne državnih činovnika i penzionera. O potrebama ovih prvih, pre svega o njihovoj većoj slobodi, Dačić gotovo ni malo ne vodi računa. A samo tako, nikako ne povećanom redistribucijom, Srbija može da makar počne da se približava Francuskoj i Švedskoj. Ako su Francuska i Švedska Dačiću stvarno cilj.
Gospodine Lakicevicu pa vi onda meni objasnite posto zdusno branite banke sto ne kazete da li je pljacka to sto kod nas banke imaju najvece kamate u evropi i sto stalno podizu kamate to po vama nije ocigledno nije pljacka
U pravu je. U firmi gde sam radio, čim je pomenuta u meijima svetska ekonomska kriza, radnicima su zbog toga smanjene plate. Istovremeno je gazda udvostručio svoj kapital,duplirao proizvodnju, svi kapaciteti su maksimalno popunjeni, a radnici su radili i po 360 sati mesečno.
Voleo bi da stručnjaci koji ovo pišu, objasne takvu krizu?
Što se tiče preduzetnika u srbiji, bar 90% je steklo svoje bogatstvo na račun jeftine radne snage, i privatizacijom društvenih preduzeća, koja su kupovali za jeftine pare, radnike isteravali na ulicu, poslovnom prostoru menjali delatmost ili izavali za velike pare.
Koliko je samo slučajeva bilo da je za bescenje dobijano zemljište koje je posle prodavano kao građevinsko, ili su izgrađeni stanovi i lokali za prodaju.
A ovi dušebrižnici koji se sad oglašavaju, ćutali su kad je gašena proizvodnja u privatizovanim preduzećima i radnici isteravani na ulicu.
Gde su tada bili da reaguju?
ovaj tip je ekonomski , a verovatno i u svakom drugom smislu totalni duduk! Da nije tragicno ovo sto nam se dogadja(dacic premijer) bilo bi smesno!
Komentar je skroz tacan. novi premijer treba da se bavi pitanjima kako da otvori nova radna mesta, poboljsa rad drzavne uprave, smanji birokratiju i korupciju, a od njega su se do sada samo cule demagoske fraze kako ce da uzme od jednih i da drugima. Bojim se da on uopste nije svestan koji ga posao ceka, ako uopste ima nameru da se ozbiljno bavi problemima koji Srbija ima
“To ne znači da poreski sistem – pretpostavljamo da Dačić njime, a ne nekim drugim sredstvima misli da obezbedi veću socijalnu pravdu, tačnije jednakost – ne bi mogao da bude efikansiji i bolji. Recimo, veći porez na imovinu bi mogao da bude jedno od takvih sredstava”.
Ovde je gospodin Lakićević ostao pomalo nedorečen, pa nisam razumeo da li misli na veći porez na imovinu za sve, ili samo za bogat(ij)e. Ili možda misli na sistem progresivnog oporezivanja, koji je, po meni, suštinski pogrešan jer šalje implicitnu poruku da uspešne treba na neki način kazniti zato što su uspeli da steknu više od “proseka”. Prosto, ako je neko na legalan i legitiman način stekao imovinu, onda nema ni potrebe ni razloga kažnjavati ga; naprotiv, takve pojedince treba ceniti i učiti od njih. A one koji su se obogatili kršenjem zakona i koruptivnim vezama sa političkom oligarhijom treba, kao i svakog kriminalca, uhapsiti i oduzeti nelegalno stečenu imovinu. Doduše, ovde i oni najopasniji, nasilni ulični kriminalci godinama slobodno šetaju ulicama i ugrožavaju bezbednost normalnih građana, tako da je nerealno očekivati da nadležni organi počnu da rade svoj posao profesionalno i striktno po zakonu. Suviše su dugo stvari ovde zapuštane da bi se mogle ispraviti na neki regularan način, ko god nominalno bio na vlasti.