Samo što su muslimani po Evropi odahnuli kada je objavljeno da masakr u Norveškoj nije delo islamskog fanatika, srpski mediji su nas informisali da je ubica svetio Srbe stradale 1999. godine i da mu je Radovan Karadžić idol. Te Brejvikove opservacije bile su među dvadesetak teza koje je CNN izdvojio iz manifesta ispisanog na 1.500 stranica.
Da smo čitali dalje saznali bismo da je imao idole u većini evropskih zemalja, ali onda MI ne bismo bili glavna vest. Ili bar u to ne bismo verovali, jer se ispostavilo da se retko ko u svetu dalje ozbiljnije bavio suludim piskaranjem poremećenog ubice. Pa čak iako su, kao CNN, imali priliku da Srbe opet predstave kao loše momke.
Američka komičarka koja se neukusno sprdala s NAMA izazvala je očekivane reakcije kafanskih i internet foruma, ali potom i reakciju srpske diplomatije. Da se vidi da svi pratimo ko šta govori o NAMA. Narod je to očekivao, uveren da smo postali centralna tema američkih medija i da tu mora da se umeša i naša država.
Posle velikih događaja u kojima smo MI zaista protagonisti, veće nam je uživanje da čitamo šta su o tome i o NAMA rekli strani mediji, nego što smo uživali, na primer, u sportskim trijumfima koji su bili povod za izveštaje. Ta opsednutost potrebom da MI budemo vest, da čujemo kako drugi izveštavaju o onome što se dešava kod NAS i u vezi s NAMA, zatvorila nas je pod staklenu kupolu u koju ne propuštamo nijednu vest koja nema tag „Srbija“.
Ne tiče nas se ni kakav je to bankrot pretio Sjedinjenim Državama, kako se po Evropi gase nuklearke i povećavaju kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, propustili smo odlazak spejs šatla u penziju, kao što smo prečuli i da Pluton više nije planeta. Ima l’ tu mene? Nema? Motaj dalje kanale, listaj dalje.
Dešavanja na severu Kosova vratila su nas u preglede vesti najvećih TV mreža, a paljenje prelaza i pogibija policajca učinili su da budemo loša vest. Dobili smo marketing, ali će od njega biti male koristi u daljim pregovorima o Kosovu i u ispunjavanju novih uslova za evropske integracije koje pojedine zemlje već spominju. Jer, Hadžić i Mladić su, kao dobra vest, potisnuti.
Želeli smo da budemo aktuelna vest i to smo postali. Sad možemo samo s nestrpljenjem da čekamo da Đoković počne nastupe na severnoameričkoj turneji, pred US Open. Ako pobedi u Njujorku bićemo dobra vest čak i na CNN-u.