ZVUCI KAO BOJE
Promocije u Beogradu i Novom Sadu mog novog albuma “Zvuci kao boje” su mi “na radaru”. Nakon tri godine rada napokon je u oktobru izašao u izdanju PGP-RTS. Album sadrži 13 kompozicija i kada me pitaju u kom su muzičkom stilu urađene, ja odgovaram: “U stilu Aleksandra Dujina”. Evo, prvi put sam uradio kompozicije koje se pevaju, dakle, napravio sam stvaralački iskorak u muziku s vokalima. A kuriozitet je što je stihove pisala moja sestra Mirjana Brković, a za pesme “Put kroz san” i “Osmeh” ja sam napisao stihove. Na realizaciji ovog projekta učestvovalo je 18 muzičara i sjajna vokalna solistkinja Nevena Reljin.
NIŠTA BEZ PRIJATELJA
Za mene je ključni moment za realizaciju ovog materijala bio dolazak mog dugogodišnjeg saradnika i prijatelja Đorđa Petrovića, koji se priključio timu u svojstvu muzičkog producenta i svoje višedecenijsko iskustvo i znanje primenio u miksanju materijala i stvorio muziku koja je za mene jedno od najlepših autorskih ostvarenja koje sam dosad snimio. Divno je kada se tri godine rada na stvaranju nečega što ti je vrlo bitno završi tačno onako kako si želeo i planirao toliko dugo vremena. To i jeste ono najbitnije što daje smisao ovoj priči i donosi snagu kako bih nastavio dalje, otvarajući neku novu životnu priču. Ali ništa bez živog kontakta s publikom i zato jedva čekam da zakažemo koncerte!
OSMEH JE NAJVAŽNIJI
Pisao sam stihove za pesmu “Osmeh”. Mislim da sam baš u nju želeo da sažmem sve pesme sa ovog albuma. Poenta je u osmehu i mislim da je veoma važno da vratimo osmeh na naša lica u ovom teškom periodu za sve nas na planeti. Osmeh je najvažniji jer “svaki osmeh vredi nemerljivi broj…”