Ovakve poruke nisu demokratske ni državničke već su iskazi autoritarnosti i fatalizma, dubokog i neskrivenog nepoštovanja drugačijeg političkog stava. Sa druge strane, dokaz su njegove strepnje da su se ljudi oslobodili straha i da bi, i pored obmana, ucena i podmićivanja, mogli da izaberu drugačiju Srbiju.
U nedelju on i njegovi neće braniti tu slobodarsku Srbiju već sopstveni stranački koruptivni holding. Braniće jovanjička opojna polja, video-snimke s nadzornih kamera, tajne tendere, sepsu u institucijama, hipokriziju prema Briselu i Kosovu. Liči na devedesete. Zbog takvih „vrednosti“, spreman je na muljanje s biračkim spiskovima, kupovinu glasova u kešu u tajnim stranačkim kol-centrima i na biračkim mestima. Zagorka Dolovac spava. Izborna komisija ćuti. Sa svojim stranačkim ortacima, koji su istovremeno državni i lokalni funkcioneri, šparta i seje strah po Srbiji, aktivno učestvujući u kampanji SNS, u kojoj „ne učestvuje“. Deli nas do nepodnošljivosti.
Pred kamerama asfaltira puteve, otvara fabrike, donosi mamografe i magnetne rezonance. Deli pare penzionerima, siromašnima i srednjoškolcima. Kada se isključe kamere, podmićuje dnevnicama, paketima sa uljem, brašnom, šećerom… Ubeđuje nas u to da izbori s tim nemaju veze.
„Gospodine Ćiriću, ovde Aleksandar Vučić. Voleo bih da čujem vaše primedbe i šta biste voleli da uradimo drugačije u budućnosti… Stvarno je Aleksandar Vučić, da ne mislite da je neka šala“, obratilo se, pre neki dan, božanstvo tom, navodno, Ćiriću tokom telefonskog poziva iz naprednjačkog kol-centra. Svojom posetom prokazanom kol-centru pokušao je da abolira naprednjački „biznis“ kupoprodaje glasova u stranačkoj jazbini. Probudite Zagorku jer joj je hrabra Ivana iz CINS-a sačinila celu optužnicu.
Sa druge strane, opozicija personifikovana u dobro poznatim i nekim novim licima, proevropskim i antievropskim kolonama, ubeđuje građane da vođa samo što nije gotov. Potrebno je samo da u nedelju dođu na birališta i oni koji su ranije ignorisali izbore uživajući u nedeljnom ručku.
Ograničenih resursa i s manjkom kamera, opozicija organizuje tribine i javne skupove na kojima se pojavljuju i građani sa opozicionim stažem još iz devedesetih, a koji pamte i opozicione grehe. Strahom od nedelje opozicionari ponovo regrutuju kontrolore i mobilišu nove birače. Obećavaju slobodu, poštovanje zakona, revitalizaciju institucija. Davno obećanu lustraciju.
Da država funkcioniše, izborna trka u nedelju ne bi bila surova i strašna, a tragovi hemijske olovke na glasačkim listićima svedočili bi i o nepristajanju na strahove i strašila. Ipak, ponedeljak bi možda mogao da bude ne kraj svih naših strahova nego težak početak suočavanja s njima i istinom da smo pokušali da nam ne bude gore. Zna to i gospodin Ćirić, ali verovatno se plaši.