Svi znamo onu klasičnu (standardnu) priču: povratak sa odmora, počinje škola, posao, fakultet, rana jesen, rana melanholija koju i dalje ne možemo nazvati depresijom i ostale (ne)vesele aktivnosti septembra u našim životima.
Istina – ne mirišemo septembar. Ako i nismo baš sigurni u to, dovoljno je pogledati kolekciju pesama o kraju leta u popularnoj kulturi i sve će biti savršeno jasno. Jasno kao i opalo lišće sa drveća koje vam od automobila pravi mali grob lepom vremenu i vrelom letu.
Ipak, u ovim čudnim okolnostima izazvanim već dobro poznatim razlozima septembar je, pored tradicionalnog, dobio i druga (mahom kulturna) značenja.
Tradicionalno je pretpostavljate šta? Bitef, dupli program, 54. i 55. izdanje pod sloganom “Na vici budućnosti”. Jasna je ideja slogana, ali obrazloženje, više nego istinito, kako se bližimo trenutku funkcionisanja sveta u pojmovima transhumanizma i posthumanizma. Ovogodišnji program se bavi ekološkim krizama, poremećajem ekosistema i pitanjem funkcionisanja sveta čiji centar više neće biti čovek. Sve teme koje više možemo nazvati domaćim nego internacionalnim, a program raznovrstan, bogat i savremen, pa bi uistinu bilo bez veze da ne posetite pozorište bar jednom od 13. do 25. septembra. Trajao je i Beldox, festival dokumentarnog filma, ali završava se na dan objavljivanja ovog teksta. Filmovi se mogu pogledati i onlajn, opet zbog već poznatih razloga, virtuelne ulaznice se kupuju do ponoći 16, pa imate priliku da pogledate neki od filmova još danas.
A sada nešto o drugom, kulturnom ili još bolje društvenom značenju septembra – ovaj obeležavaju protesti. Neću daviti o zagađenju, vazduhu, situaciji u kojoj se nalazimo kao ni razlozima zašto je ekologija baš sada postala tema. Niti o tome da li je ovo bio građanski, politički ili ekološki protest niti ko su vođe, ko organizatori, a ko učesnici. Čitamo (i gledamo) o tome ovih dana, a koga baš zanima lako će naći sve potrebne podatke.
Ono što je zapanjilo, bar mene, jeste galimatijas različitih ideoloških, društvenih, političkih i ostalih činilaca okupljenih oko “ekološkog ustanka”. Od branilaca “Dražinih reka”, Kosova, prava na odbijanje vakcinacije preko pravih ekoloških organizacija do građanskih, političkih pokreta koji, ruku podruku, govore s najcrnjim desničarima. Tako smo imali priliku da vidimo i čujemo nespojive stvari spojene odbranom ekoloških principa, pa eto pankera, hipstera, četnika, patriota i antivaksera zajedno. Ne znam koliko će još jedno “narodno jedinstvo” sačuvati svež vazduh i čiste reke, ali ovaj septembar ću definitivno pamtiti po diverzitetu protestne ponude u Srba.