Posle impozantnog protesta u organizaciji više desetina ekoloških organizacija održanog u suboti 11. septembra “Ustanak za opstanak” ili drugi ekološki ustanak, u javnosti se kao glavno pitanje postavlja ko su tu mešetari. Politički, razume se, kako su i pre potesta najviši državni funkcioneri licitirali, a posle i sami učesnici, a posebno oni sa tzv. zelene agende, koji nisu bili u neposrednoj organizaciji.
Umesto litijuma, raskopavanja Srbije, trovanja i zarobljavanja vode, vazduha i tla ključno postaje da li je godinama poznati ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta “kukavičje jaje”, Vučićevo ili pak sopstveno, pošto je najavio ulazak u politiku. Kao da je učešće na izborima prvotni greh na koji imaju pravo samo oni koji su već zauzeli busije, a kojima je do životne okoline stalo taman koliko imaju crnog ispod nokta.
Čak i kada se milijarde dinara ili čak i evra planiraju da ulože – jer su ta ulaganja obaveza koja se ne može preskočiti na putu evroatlantskih integracija, a i donosiće novce jer Evropa ne žali ulaganja u čistiju sredinu.
“Ustanak za opstanak” uistinu je bio baš šarolik, a i neobičan jer je deo protesta bila i blokada jedne od ključnih saobraćajnih tačaka Beograda – Brankovog mosta. Moglo se svašta i baš svašta čuti sa govornice i kamiona, ali jedino što je pouzdano jeste da su svi koji su došli bili tu zbog očuvanja prirode. A tako veliki zadatak u predstavničkom sistemu – za koji neko kaže da je demokratija, neko autokratija, neko hibrid – nije moguće rešiti bez institucija u kojima će biti zagovornici zdrave zemlje, u smislu tla, države i društva, čistijeg vazduha i voda koje mogu da se koriste.