Slučaj Venecuele značajan je iz nekoliko razloga. Prvo, na osnovu dostupnih video zapisa deluje da se OS Venecuele nisu dejstvovale, te se stiče utisak da ovo zapravo predstavlja dobro organizovanu i koordinisanu akciju sa ljudima iz državnog sistema Venecuele u interesu SAD. Drugo, geopolitički značaj akcije, na osnovu ponašanja predsednika Trampa i njegovih izjava može se zaključiti da su SAD dostigle fazu hegemonskog rastezanja, odnosno da više nisu u mogućnosti da budu vojno prisutne svuda i da fokus prebacuju na svoje „dvorište“, odnosno zapadnu hemisferu. SAD su takođe, nakon akcije, konfiskovale 30-50 miliona barela nafte, te iz toga možemo zaključiti da ovo nije bilo motivisano prostom agresivnošću, već potrebom za resursima. Ovo bi značilo da bi sledeći na meti američkih operacija mogli da se nađu Kanada, Meksiko i Grenland, dok sa druge strane to ostavlja prostor za jačanje ruskog uticaja u Evropi i severnoj Africi, a da ostatak Afrike i jugoistočna Azija mogu da potpadnu pod sferu uticaja Kine.
Deo međunarodne zajednice užasnut je američkom akcijom u Venecueli i sličnim tendencijama prema Grenlandu i to vidi kao kršenje suvereniteta i međunarodnog prava. O kakvom međunarodnom pravu je tačno reč, s obzirom na to da je međunarodno pravo postalo mrtvo slovo na papiru koje se koristi u skladu sa potrebama odredjenih međunarodnih faktora? O međunarodnom pravu govore oni koji su rasparčali Jugoslaviju devedesetih godina, a kasnije i bombardovali Saveznu Republiku Jugoslaviju mimo UN i Saveta bezbednosti.
Prva bi Danska mogla da doživi bumerang koji se zove međunarodno pravo, jer je nakon bombardovanja i secesije Kosova i Metohije bila među prvima koje su podržale „nezavisnost KiM“, a sada, 18 godina kasnije, kada su SAD odlučile da na isti način odvoje deo danske teritorije, to se označava kao kršenje međunarodnog prava. Sa druge strane, ovakvo ponašanje SAD moglo bi da dovede do raspada NATO alijanse, jer bi u slučaju da SAD napadnu Grenland Danska mogla da aktivira član 4 Vašingtonskog sporazuma, čime bi kroz forum sa ostatkom NATO-a, Danska gledala da deeskalira situaciju. Dok sa druge strane postoji mogućnost da se alijansa mirno raspadne, imajući u vidu sve glasnije spekulacije da bi u slučaju agresije na Grenland neke od članica, poput Nemačke, Francuske, Španije i Turske mogle da napuste savez.
Međunarodno pravo postoji da bi uređivalo odnose među državama i sprečilo da sila postane argument u međunarodnim odnosima. U trenutku kada ono postane mrtvo slovo na papiru, međunarodni poredak neizbežno ulazi u stanje anarhije, a događaji kojima danas svedočimo samo su direktna posledica takvog stanja. Mislim da bi bilo prigodno sumirati napred izneto dobro poznatom narodnom poslovicom „Kako seješ, tako ćeš i požnjeti.“
