Makedonska sedma umetnost završava nestvarno uspešnu godinu! Roda je makedonskoj filmskoj produkciji donela izuzetno veliki broj međunarodnih priznanja. Dokumentarni film „Priča o Siljanu“ rediteljke Tamare Kotevske i producenta Zana Dakara imaće svetsku televizijsku premijeru 8. januara na kanalu National Geographic, koji je otkupio tu dokumentarnu priču. Već sledećeg dana izuzetno video ostvarenje biće dostupno i na striming platformi Dizni plus i Hulu.
Uspešno filmsko delo nastalo u koprodukciji S. Makedonije, SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, kandidovano je za Oskara u čak dve kategorije – kao makedonski predlog za najbolji strani film i kao favorit National Geographic u kategoriji za najbolji dokumentarni film. Iako je makedonska „Priča o Siljanu“ odjeknula u svetu, neće stići do najvećeg svetskog priznanja. Filmska storija Kotevske nije se našla među 15 najboljih dokumentaraca prema glasačima Američke akademije filmske umetnosti, iako su je gotovo svi prognozeri smatrali kandidatom za Oskara. Ove godine u konkurenciji dokumentarnih filmova bio je čak 201 naslov, od kojih s 86 kvalifikovalo u uži izbor za najbolji strani film.
NAGRADE ZA „SILJANA“
Svetsku filmsku premijeru „Priča o Siljanu“ je imala na ovogodišnjem Festivalu u Veneciji, gde je Tamari Kotevskoj dodeljena „Nagrada muze“ za najinspirativnije filmsko delo. „Siljan“ je nedavno osvojio i dve nagrade Međunarodnog udruženja dokumentarnog filma – IDA za najbolji dokumentarni film i kinematografiju, a nominovan je i za prestižnu nagradu American Independent Spirit Award. Film je takođe bio u konkurenciji za nagradu Američkog udruženja producenata (PGA).
„Srećna sam što je jedna makedonska priča odjeknula u svetu, i zbog podrške koju ja i film dobijamo od cele nacije. ‘Siljan’ postaje značajan i glasan, što je najdublja poenta filmskog djela… Nisam razočarana što ‘Siljan’ nije ušao u uži izbor za Oskara. Za mene se priča završila kada ju je National Geographic kupio, kao vrhunac karijere filmskog stvaraoca“, izjavila je rediteljka Kotevska.
Radnja njenog filma odvija se u Češinovu, makedonskom selu poznatom po najvećem broju gnezda roda koje tu stižu svake godine. Ova dokumentarna bajka, inspirisana makedonskim folklorom iz 17 veka, prati sudbinu farmera Nikole i njegovu neočekivanu vezu sa belom rodom ranjenih krila – metaforom za ljudski opstanak, nežnost i nadu.
„Kao zemlja nismo dobro pozicionirani politički, to moramo imati na umu. Možda su neke težnje nerealnije nego što mislimo, poput Oskara, ovde su u pitanju i druge igre, ali naš napredak je u motivisanju pojedinaca koji žele da prave kvalitetne filmove. Želim da uspeh ‘Siljana’ bude motivacija za sve ostale da nastave intenzivno da rade i postignu još veće rezultate“, rekla je rediteljka Kotevska, nakon dolaska iz Francuske u Skoplje na skup gde je organizovan direktan prenos objave Američke akademije.
„Priča o Siljanu“ je treći film rediteljke koja je svetsku slavu stekla filmom „Medena zemlja“. To njeno ostvarenje je pre pet godine ušlo u istoriju kao prvi dokumentarac nominovan za Oskara u dve kategorije – za najbolji dokumentarni i za najbolji strani film. Filmom „Siljan“ Kotevska nastavlja da ispituje duboka pitanja o preživljavanju, pamćenju, vezama ljudi sa prirodom i složenoj društvenoj dinamici modernog doba. Inače, istorija makedonskih kandidata za Oskara je duga – od prvih pokušaja poput „Gypsi magic“ do filma „Pre kiše“ Milča Mančevskog (dobitnik Zlatnog lava u Veneciji), koji je 1995. uvršten među pet najboljih stranih ostvarenja. Međutim, retko je koji makedonski film uspeo da dobije toliko međunarodnih priznanja i da obnovi interesovanje velikih filmskih institucija poput National Geographic, kao što je „Priča o Siljanu“.
Više novca za film
Godišnji budžet za filmsku industriju u S. Makedoniji vredi koliko jedan prosečan film u Evropi. Lane je za nacionalnu Agenciju za film bilo predviđeno 2,13 miliona evra, što je samo 2,76 procenata budžeta Ministarstva kulture.
Dok reditelj Milčo Mančevski tvrdi da je Agencija „neizlečivo zaražena korupcijom“, ministar kulture Zoran Ljutkov je decidiran da je kriza makedonske filmske industrije prevaziđena. Ukazuje da će od sledeće godine tri odsto igara na sreću ići će direktno makedonskom filmu, čime će se filmski budžet utrostručiti.
U ZNAKU „DI-DŽEJ AHMETA“
Prošlog meseca evropski festivali su bili u znaku makedonskog filma „Di-džej Ahmet“, koji je neverovatnim intenzitetom redom osvajao priznanja. Za samo 48 sati osvojio je šest prestižnih nagrada tri različita evropska festivala – izuzetan podvig za regionalne kinematografije. Delo Georgija M. Unkovskog, sa impresivnom interpretacijom Arifa Jakupa, izazvao je burne reakcije žirija i publike u Istanbulu, Sevilji i Braunšvajgu. Filmska priča o Ahmetu, petnaestogodišnjem dečaku iz jednog makedonskog sela, koji pronalazi utočište u muzici dok se nosi sa očevim očekivanjima, konzervativnom zajednicom i prvim ljubavnim iskustvom – devojkom koja je već́ obećana nekom drugom, učvrstila je Unkovskog u red najperspektivnijih evropskih reditelja. Njegov dugometražni prvenac je početkom ove godine na filmskom festivalu „Sundens“ u SAD osvojio Nagradu publike i Posebnu nagradu žirija za kreativnu viziju. Od tada film žanje priznanja na brojnim festivalima.
U proteklih 12 meseci desetak makedonskih filmova prevazišlo je lokalnu scenu i osvojilo međunarodnu pozornicu. Svi su rezultat i regionalne filmske saradnje i šire koprodukcije. „Čovek protiv jata“, drugi ovogodišnji film Tamare Kotevske, govori o ruralnoj Makedoniji, gde izgradnja novog autoputa remeti mir male seoske zajednice. Porodice i meštani odjednom su se „probudili“ i našli se u sukobu između tradicionalnog načina života i modernizacije koja nastupa punom snagom. Film inspirisan istinitim događajem istražuje društvene, ekološke i moralne dileme koje proizilaze iz ovih sukoba.
Režiser Marko Đoković snimio je film „Podstanar“, psihološku dramu o tankoj liniji između slobode i manipulacije, dok je Senad Abduli na veliko platno smestio „Dogovor“, savremenu društvenu dramu koja duboko zalazi u ličnu borbu pojedinca da ostane dostojan u okruženju ispunjenom pritiscima, siromaštvom i moralnom nesigurnošću. Bard makedonske filmske umetnosti Milčo Mančevski snimio je „Zbogom Kopakabano“, duboko emotivan i društveno angažovan film koji se bavi sestrinskom ljubavi, mentalnim zdravljem, korupcijom i društvenim nejednakostima.
PRIČA O MAJCI TEREZI
Film „Majka“, rediteljke Teone Strugar Mitevske, imao je svetsku premijeru u Veneciji, a zatim i na drugim filmskim festivalima, gde je ocenjen kao „smeo i savremen filmski portret“. Pre premijere, film je prodat bioskopskim distributerima u više od 15 evropskih zemalja, što predstavlja još jedno značajno međunarodno priznanje za makedonsku produkciju. Radnja filma smeštena je u indijsku Kalkutu 1948, kada majka Tereza nestrpljivo čeka odobrenje Pape Pija XII da napusti sestrinstvo Loreto i osnuje vlastiti red. Film prikazuje njenih sedam dana pre nego što dobije oprost i odobrenje.
„Planina ne ide nikuda“, dugometražni dokumentarac Petre Seliškara (nagrađen na festivalu u Meksiku) je priča o braći pastirima koji u planinskom okruženju rade i razmišljaju o životu i budućnosti, naglašavajući društvene i ekološke dimenzije. „Obećana zemlja“, u režiji Ćendrima Rijanija, ocenjen je kao dirljiv dokumentarac o deportacijama Jevreja iz Skoplja 1943. godine. „Senke Meseca“ je diplomski kratki film u režiji Tine Veličković i do sada je već prikazivan na više međunarodnih festivala.