Omasovljenje upotrebe interneta je poslednjih desetak godina donelo horizontalno povezivanje ljudi i dostupnost informacija nezavisno od etabliranih medijskih kuća. Fejsbuk strane, Tviter nalozi, Tiktok klipovi, su najbrže rastući izvori informacija na globalnom nivou, a botovi veštačke inteligencije prete da po uticaju nadmaše i njih. Time se pokazuje i istinitost opaske Marka Tvena da laž pređe pola sveta dok istina još nije ni cipele obula. Evropske vlade pokušavaju da utvrde neka pravila igre sa idejom da Tvenova istina barem može da potrči.
Podsetimo se američkih predsedničkih izbora novembra 2016. Trampova neočekivana pobeda je dobrim delom pripisivana magičnom ruskom uticaju, manipulaciji onlajn sadržajima kroz širenje lažnih vesti, stvaranju moralne panike, a što je bilo sračunato da brojne nezadovoljnike izvuče na glasačko mesto protiv politike demokrata, tj. protiv predsednika Baraka Obame i kandidata Hilari Klinton. Posle izbora smo saznali neke zanimljivije detalje, npr. kako je firma Kembridž analitika uspešno koristila brojne onlajn fragmente iz života miliona ljudi kako bi pomogla u stvaranju ciljanih poruka, oglasa i uopšte uspešne političke kampanje za kandidate koji su spremni to da plate.
Briga oko moguće (zlo)upotrebe podataka dostupnih onlajn stopila se sa percepcijom tzv. hibridnih pretnji pogotovo iz Rusije, u kontekstu narastajućeg konflikta u Ukrajini. Lažni nalozi na društvenim mrežama, dezinformacije, poluistine, dipfejkovi, ispunili su onlajn prostor i izazvali reakcije državnih struktura. U SAD se tema doživljava uglavnom kroz prizmu nacionalne bezbednosti: prvo je postojala briga oko ruskog uticaja, da bi se u fokus stavila kineska uloga. Od brige za tehnološku osnovu novih 5G mreža koja je pretočena u sankcije prema kompaniji Huavei još u vreme Trampa, do tekućih najava da će TikTok biti zabranjen u SAD ukoliko ostane u vlasništvu kineske kompanije Bajtdens, obrisi ekonomskog rata između dve zemlje su jasno vidljivi. S druge strane, u Evropi je naglasak na privatnosti podataka građana EU i izgradnji takve infrastrukture koja bi omogućila formu digitalnog suvereniteta i bezbednost ličnih podataka građana.
Da stvari budu komplikovanije pobrinula se pojava razvijenih sistema veštačke inteligencije, čiji je trend započeo ČetGPT novembra 2022. godine. Još uvek smo nesvesni prirode takvih sistema a verovatno ni njihovi kreatori nemaju sve odgovore u pogledu njihovih mogućnosti i razvoja. Od priručnih pomagala pri internet pretrazi, algoritama koji rešavaju usputne zadatke, do kreatora vrlo uverljivih a izmišljenih video klipova, milioni ljudi ih svakodnevno koriste i prave bum na tržištu. Taj bum i fascinacija tržišta su vidljivi i u rastu američke kompanije Nvidia koja proizvodi grafičke čipove – njena berzanska vrednost je porasla četiri puta od kraja 2022, i sada je u ravni Epla sa više od 2.000 milijardi dolara.
TEHNOLOŠKA SLABOST I NORMATIVNE AMBICIJE
U ovoj trci za osmišljavanje upotrebe veštačke inteligencije i pravljenja hardvera za njen razvoj upadljivo je odsustvo kompanija iz Evrope. Uopšte, u domenu visokih tehnologija Evropa odavno nije relevantan faktor. Samo holandski ASML, koji proizvodi mašine koje prave čipove, i donekle nemački SAP koji pravi specijalizovani softver za korporativno upravljanje, igraju značajnu globalnu ulogu. Društvene mreže, sistemski integratori, proizvođači mobilnih uređaja, softverske kuće, su uglavnom američke, kineske, ili iz J. Koreje i Tajvana. Iako je evropsko tržište ogromno, ono nije domaćin nijednoj većoj tehnološkoj kompaniji a neke stare, poput Nokije i Filipsa, su ili propale ili nebitne u širim okvirima.
U borbi sa američkim velikim kompanijama EU se dugo oslanja na svoju regulatornu moć, i principe zaštite podataka o ličnosti, čuvanja onlajn podataka na serverima lociranim u Evropi. To su neke od komponenti digitalne suverenosti koja je fiksirana kao cilj EU regulacija.
Sudar ovih principa i tržišne logike upečatljiva je na primeru pariske kompanije Mistral AI. Osnovana prošlog proleća od bivših zaposlenih u Guglu i Meti, ona je jedan od brojnih startapa u domenu upotrebe veštačke inteligencije na bazi tzv. velikih jezičkih modela uz koje mašine „uče“. Klasična međunarodna kompanija sa francuskim „stilom“ vidljivim možda samo u imenu svog VI bota – „Le Chat“, sklopila je strateško partnerstvo sa Majkrosoftom krajem februara ove godine o upotrebi svojih VI botova za Majkrosoftovi Azur onlajn platformu.
To je bio povod za salve zabrinutih komentara francuskih i EU regulatora, zakonodavaca i političara, usled straha da će evropska kompanija doprineti jačanju američkog Majkrosofta u vremenu kada ne postoji adekvatna zaštita privatnosti evropskih građana, kada je manipulacija njihovim onlajn podacima raširena, van oka i domašaja nacionalnih i nadnacionalnih propisa. Mirej Klapo, poslanica Makronove stranke i šefica parlamentarnog odbora za digitalne tehnologije je rekla da je francuska pozicija da treba ohrabrivati evropsku inovativnost uz istovremeno sprečavanje da se razvijaju i ponavljaju istorijski monopoli. Monopolista je ovde američki Majkrosoft.
REGULATORNA GUŽVA
U nedostatku velikih kompanija koje bi svojom tržišnom snagom nametale efektivna pravila igre, Evropska unija pokušava da zakonski reguliše postupanje sa onlajn podacima građana i da usmerava ponašanje kompanija i ljudi u onlajn prostoru. U svom Zakonu o digitalnim tržištima iz septembra prošle godine imenovala je šest kompanija (Alfabet, Amazon, Epl, Meta, Majkrosoft i Bajtdens) sa ukupno 22 njihove usluge kao gejtkipere, kao kritično važne tržišne faktore koji moraju biti demonopolizovani. To sa ciljem da se omogući razvoj bilo dodatnih usluga uz njih, ili razvoj njima konkurentnih rešenja – idealno evropskih, na evropskom tržištu. Tim kompanijama je dat rok od šest meseci da izmene svoje korporativne politike u tom smislu, ali do sada se ne čini da je bilo koja odmakla na tom putu. Zaprećene kazne u iznosu od 10 odsto ukupnog prometa, što se može meriti i desetinama milijardi evra, deluju ogromno ali će njihovo eventualno izricanje biti tema brojnih pregovora i lobi inicijativa.
Iste te kompanije su sada suočene sa novim zakonskim paketom. U februaru je završen nacrt Zakona o veštačkoj inteligenciji koji će isto biti nadležan za sve igrače na EU tržištu. Zakon je stvorio četiri kategorije opasnosti po javnost, od minimalnog do neprihvatljivog, u koje će klasifikovati načine upotrebe modela veštačke inteligencije i sa njima povezanih usluga. One neprihvatljive će biti direktno zabranjene, a obuhvataće sve manipulativne, prevarantske načine uticaja na ljude, iskorišćavanje slabosti ljudi usled njihovih ličnih i društvenih karakteristika, upotrebu biometrijskih podataka za kategorizaciju ljudi zarad određenih društvenih ciljeva, te razvoj tehnologije za prepoznavanje lica putem snimaka iz video nadzora.
Prošle nedelje, dan po izglasavanju zakona u Evropskom parlamentu, Komisija je tražila od Majkrosofta, Mete, Alfabeta, Gugla, Snepa i X (Tvitera) da se izjasne kako će se upodobiti novim pravilima. No, Maks fon Tun, direktor Instituta za otvoreno tržište, ističe da Zakon o VI nema mogućnost da utiče na glavnu pretnju koju VI danas nosi a to je njena uloga u jačanju ekstremne moći koju nekoliko dominantnih tehnoloških igrača ima u našim privatnim i javnim životima. Sa te tačke gledišta regulativa pati od odsustva ambicije. No, za takvu ambiciju je neophodan i drugačiji društveni i politički ambijent.
Evropska komisija se nada da će njena regulativa biti šire prihvaćeni model, s obzirom da su ovo prvi pokušaji razlučivanja šta je to što onlajn platforme ojačane VI botovima smeju a šta ne. Etos normativne moći Evrope – izvoza pravila koja se smatraju savremenim, civilizovanim, relevantnim i dalje je jak uprkos tome što Evropa ima sve manje ekonomske moći da utiče na najbrže rastuće globalno tržište onlajn usluga i veštačke inteligencije.