Piše: Jelena Aleksić
Šta nam preostaje? Da se i dalje pitamo, strahujemo i sumnjičimo Krizni štab ili da se okrenemo naučnim dokazima, zaboravimo da u zemlji postoji ikakvo telo koje se bavi pandemijom i slušamo samo i isključivo reči onih koji rade s kovid-pacijentima? Jer, nije nam trebao direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša da nam saopšti da je cena od 50 umrlih svakog dana – previsoka. Nije nam trebao ni doktor Predrag Kon da potvrdi da lekari u Kriznom štabu neće podnositi ostavke, oduzimajući tako legitimitet ovom telu. Nije trebalo ni njegovo priznanje da je broj umrlih čak 2,5 puta veći, ali bi ipak otrežnjujuće mogla da se uzme njegova izjava da “objektivno, na svakih 10 minuta imamo smrtni slučaj povezan sa epidemijom”.
KOME VEROVATI: Dakle, šta nam preostaje? Da se okrenemo savetima lekara koji rade s kovid-pacijentima, stručnjacima koji mesece provode u laboratorijama ispitujući nove mutacije, delovanje vakcina i njihovu efikasnost, uz uvažavanje iskustva onih koji su preležali bolest, ali i žalosti onih koji su izgubili najmilije. Jer, takvih je svuda među nama i njihove priče nisu nimalo slične onima koje prepričava premijerka, tvrdeći da se situacija stabilizovala ili da bi uvođenje nekih mera zaustavilo vakcinaciju. Uostalom, nijedna zemlja na svetu nije dostigla obuhvat od 80 ili 90 odsto imunizovanih bez strogih epidemioloških mera. I to su takođe činjenice koje bismo mogli uzeti kao jedan od argumenata zašto je vakcina zasad jedina zaštita od težih oblika obolevanja, budući da ne štiti od zaraze. Naročito sada kada je najveći broj obolelih zaražen delta sojem. Čemu se izlažu ljudi koji su nevakcinisani i kako prolaze ako obole, najbolje se i jedino vidi u kovid-bolnicama koje se bore za njihove živote. Govoreći nedavno s novinarima koji su došli u poseti kovid-bolnici u Batajnici, direktorka Tatjana Adžić im je rekla da je “crvena zona kovid-bolnice u Batajnici epicentar užasa koji Srbija živi danas”.
Na pitanje novinara koliko će ljudi uspeti da izađe iz intenzivne nege, odgovorila je:
“Jako malo. U decembru, kada se kovid-bolnica otvorila, 70 odsto nije uspevalo da pobedi mašinu, respirator. Kada je naišao britanski soj virusa uspeh od odvajanja od respiratora bio je još manji, između 80 i 90 odsto je umiralo, a sada je smrtnost intubiranih više od 90 odsto”.
Ona je ispričala i da je u ovoj bolnici za samo nekoliko dana umrlo petoro mladih pacijenata, svi nevakcinisani, a posebno je govorila o bračnom paru koji je izgubio bitku s koronom.
“Prošle nedelje u jednom danu umrli su muž i žena. Oboje nevakcinisani. Ona o 84. godište, on 76. Zamislite tu porodicu i tu decu koja su u jednoj noći ostala bez oba roditelja zato što se nisu vakcinisali”, pričala je doktorka govoreći o ženi od 37 i muškarcu od 45 godina čija je šesnaestogodišnja ćerka ostala bez oba roditelja.
U međuvremenu, bitku s koronom gubi porodilja od svega 26 godina. Nije bila vakcinisana baš kao nijedna od šest trudnica koje su umrle od posledica infekcije od aprila ove godine. U procene lekara da će se ovaj broj samo povećavati ne treba sumnjati, naročito posle studije objavljene u ponedeljak u Londonu. Naime, kako saopštava tamošnji Nacionalni zdravstveni centar, svaka peta teško obolela osoba od jula bila je nevakcinisana trudnica.
Pre ove studije objavljeni su nalazi da kovid u odmakloj trudnoći nevakcinisanih žena povećava rizik od smrti čak 70 odsto. U pitanju su informacije koje sa javnošću deli američki Centar za kontrolu bolesti.
“Sva udruženja i u Evropi i u SAD preporučuju vakcinaciju trudnica, pa sad čak i u prva tri meseca trudnoće jer vakcina spasava život i žene i deteta, odnosno dece, budući su neke preminule nosile i blizance”, rekao je ovim povodom prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš. Jedan je od onih na “prvoj liniji fronta” otkako je počela pandemija i jedan od lekara koji mesecima apeluju kako na Krizni štab da uvede neke mere tako i na građane da se vakcinišu:
“Prvenstveno nevakcinisani ne treba da misle da se neće zaraziti. Mogućnost da se zaraze, imaju tešku sliku, dođu na respirator, pa i umru postoji sve dok je virus u cirkulaciji i dok nema odbrambenog bedema koji će sprečiti da virus udara na najosetljivije. Zato nam umiru mladi nevakcinisani i, nažalost, oni koji su najmanje krivi i koji su nas slušali – ugroženi i stari. Oni, i pored vakcine, ne mogu da naprave toliko efikasan imunitet kao mlađi vakcinisani i ne bi umirali, i ne bi se virus ovoliko razmahao da je ogroman deo mlađih vakcinisan”, smatra doktor Janković.
BLIZU KATASTROFE: Nažalost, samo je petina mladih do 30 godina primila vakcinu, a tek 5.000 maloletnih je imunizovano. Za to vreme, od početka oktobra od posledica infekcije umrlo je više od 500 ljudi, a zvanično od početka pandemije blizu 9.000 ljudi.
Komentarišući u utorak podatke o smrtnosti o kojima govori doktor Kon, epidemiolog u penziji doktor Zoran Radovanović konstatuje da je trenutna epidemiološka situacija na “granici katastrofalne”. “Realno je da kod nas umire između 120, 140, 150 ljudi dnevno. Sve vreme se to skrivalo”, kaže on glede Konove izjave da je broj preminulih čija je smrt povezana s kovidom dva i po puta veća nego što se objavljuje.
“Danas više nije vreme za epidemiološke mere nego za plakanje, za očaj i za pitanje odgovornosti”, rekao je još doktor Radovanović, a mi bismo ovom spisku mogućnosti dodali i vakcinaciju.
Jer, još jedno istraživanje objavljeno početkom nedelje pokazuje da vakcinacija protiv kovida-19 smanjuje rizik od hospitalizacije i smrti 90 odsto kod ljudi starijih od 50 godina.
“To znači da vakcinisani ljudi imaju devet puta manji rizik od hospitalizacije ili umiranja od kovida-19 nego nevakcinisani”, rekao je za AFP epidemiolog Mahmud Zureik, koji je na čelu naučne grupe Epi-Far (Epi-Phare), koja udružuje francusku Agenciju za lekove (ANSM) i zdravstveno osiguranje Cnam.
Istraživači su uporedili podatke 11 miliona vakcinisanih starijih od 50 godina s podacima 11 miliona nevakcinisanih u istoj starosnoj grupi, od 27. decembra 2020. do 20. jula 2021.
Od 14. dana nakon druge doze vakcine primećeno je “smanjenje rizika od hospitalizacije za više od 90 odsto”, navodi se u studiji.
I ovdašnja studija rađena u Domu zdravlja Kragujevac, koja je obuhvatila blizu 150.000 pacijenata, pokazala je u kojem broju vakcinisani odlaze u bolnice u odnosu na nevakcinisane. Naime, u slučaju nevakcinisanih to je 75,2 odsto, a vakcinisanih 24,8 odsto. Još je uočljivija razlika kada je reč o intenzivnoj nezi i stavljanju na respirator – svega dvoje vakcinisanih u proseku stigne na respirator u odnosu na 33 nevakcinisana pacijenta.
Pa ipak, u Srbiji je i dalje manje od 55 odsto punoletnih građana primilo neko cepivo, a kako tvrde lekari na vakcinalnim punktovima, najveći broj onih koji dolaze stiže po “buster”, odnosno treću dozu cepiva.
Iako je u Rumuniji protekle nedelje bilo i po 15.000 novoobolelih, Srbija je i dalje u odnosu na broj stanovnika vodeća zemlja u regionu po masovnosti zaražavanja. Poslednja upozorenja lekari nam izdaju glede slava i okupljanja koja slede, ali je činjenica da ona nisu zabranjena, baš kao ni svadbe ili bilo koja druga okupljanja.
Inače, istraživanje koje je rađeno u Nemačkoj pokazalo je da je od početka vakcinacije u ovoj zemlji od posledica zaraze umrlo svega 1,5 odsto vakcinisanih, dok je preostalih 98,5 odsto preminulih bilo nevakcinisano. Skoro ista situacija je u Engleskoj, gde su u prvih sedam meseci ove godine osobe koje su potpuno vakcinisane protiv koronavirusa činile svega 1,2 odsto svih smrtnih slučajeva. Podaci u analizi pokrivaju periode kada je sedmodnevni prosečni dnevni broj smrtnih slučajeva u Velikoj Britaniji varirao između šest i više od 1.200 dnevno.