Nema nikoga među zainteresovanima ko bi u ovom trenutku podržao uvođenje državne mature kao zamene za prijemni ispit – od učenika, nastavnika i profesora, pa do fakultetskih uprava koje se, kako saznaje Novi magazin, upravo cenjkaju s Ministarstvom prosvete o procentu koji bi za upis na fakultet nosio poseban test sklonosti koji će organizovati. U pitanju su stručnije visokoškolske ustanove kao što su medicina i(li) elektrotehnika, odakle su, primera radi, odmah posle prve probne mature (2021) otvoreno rekli da su testovi prelaki i da tačni odgovori, makar i na svako od pitanja, ne mogu biti ulaznica na taj fakultet.
PILOT ATERIRAO
Nažalost, rezultati sa probne mature bili su poražavajući: gimnazijalci su na testu iz matematike tačno rešili svega dva od 20 zadataka i tek svako treće pitanje iz srpskog jezika. Gimnazijalci se nisu proslavili ni na testovima iz ostalih predmeta, a objašnjavajući nešto kasnije zašto su budući akademci kolektivno omanuli na probi državne mature, direktor Prve ekonomske škole Milibor Saković je rekao da suštinski znanje nije ni testirano niti je bilo u fokusu. A šta onda jeste?
„Testirane su, pre svega, procedure, a ne zadaci i rezultati. Dakle, najpre smo hteli da uradimo provere šta koja komisija treba da radi, kako se dostavljaju i dele testovi, kako se dežura tokom testiranja, ko i kako dežura… To je bilo neophodno kako bismo obezbedili ravnopravnost svih učesnika i, naravno, tajnost zadataka kada dođe do održavanja državne mature“, rekao je tada Saković. To je ono što buduće studente i generaciju koja bi trebalo da bude pokusni kunić državne mature posebno onespokojava. I to iz nekoliko razloga.
Pre svega, u pitanju su đaci koji skoro dve godine nisu išli u školu zbog pandemije. Drugo, u ovom trenutku oni su treća godina, a nemaju ni polovinu potrebnih informacija o maturi koja bi trebalo da bude njihova ulaznica za budućnost. Zato se profesori ne čude njihovim protestima i zahtevima da se čitava stvar odloži makar na godinu ili dve. Prema mišljenju profesora Aleksandra Baucala, koji na Filozofskom fakultetu predaje upravo psihologiju obrazovanja, jedino ispravno bi bilo da se državna matura prolongira za četiri godine.
NEPOVERENJE
Preciznije, profesor smatra da bi deca koja će ove godine upisati srednju školu trebalo da budu i prva generacija koja neće polagati prijemni za fakultete već državnu maturu.
„Nisu svi u koroni izgubili jednako niti se vodilo računa o tome da svi predaju ono esencijalno, a sada će se od te dece tražiti sveobuhvatno znanje. Pošteno bi bilo da oni koji sada upisuju prvi razred imaju sve informacije o tome da će polagati državnu maturu, što podrazumeva da znaju sva pravila baš kao i svi učesnici u ovom procesu. U tom slučaju, ti đaci bi došli u treću godinu srednje škole svesni da će na osnovu rada i zalaganja iz treće i četvrte godine upisivati fakultete koje žele. Jer, ključno je kad uvodimo ovako veliku promenu da đaci imaju poverenje u sistem, da znaju da je sve dobro definisano i urađeno u njihovu korist, a nisam siguran da je sada tako. Naprotiv“, kaže u razgovoru za Novi magazin profesor Baucal, misleći na brojne nejasnoće koje prate čitav proces.
Ono što se sada zna, a pregovaranje još traje, jeste da bi fakulteti imali mogućnost da uvode i svoje posebne testove sklonosti, koji ne smeju biti iz predmeta obuhvaćenih državnom maturom. Deo fakulteta se izjasnio, ali se, primera radi, trećina sa Beogradskog univerziteta još nije usaglasila o tome kako će se i po kojim kriterijumima upisivati studijski programi. Pored toga, nepoznato je kako bi se oni koji bi da promene fakultet upisivali naredne godine, odnosno hoće li i oni morati da u nekoj srednjoj školi polažu novu državnu maturu? Kako će fakultete u Srbiji upisivati đaci iz Crne Gore i Republike Srpske, gde nema državne mature? Kako će tačno izgledati testovi i šta će se bodovati?
„To su vrlo ozbiljna pitanja na koja nemamo odgovor, a bez sasvim jasnih pravila koja moraju biti poznata bar dve godine unapred, zaista bi bilo kompromitujuće ulaziti u čitav ovaj proces“, smatra i Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj gimnaziji i predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
U razgovoru za naš list Markov kaže da je upravo manjak pravovremenih informacija o projektu, koji je u načelu dobar, ključni argument za odlaganje.
„Još ne znamo koliko se fakulteta odlučilo za ispite sklonosti, a ni kako će izgledati ti ispiti. Ne znamo koji je donji prag za upis i postoji li on uopšte. To je uz sve probleme koje ste pomenuli moralo biti rešeno jer najlakše je napraviti strukturu pitanja i organizovati polaganje, što se probalo na pilot-maturama. Na suštinska pitanja nemamo odgovore“, podseća Markov, koji je saglasan sa profesorom Baucalom da čitav posao treba staviti na čekanje dok se sve institucije ne usaglase oko pomenutih detalja.
URAVNILOVKA
Učenici sa svoje strane smatraju da je nedopustivo da neko iz muzičke škole, na primer, polaže test iz matematike iste težine kao i neko iz matematičke gimnazije. Isto je i sa srpskim jezikom, čiji će test biti isti za sve đake, bez obzira na to da li su tokom četiri godine školovanja imali pet ili jedan čas maternjeg jezika.
„I to je stvarno nedopustivo. Pa muzičke škole su dobile matematiku samo da se ispuni forma i da bi mogli da se uključe u projekat državne mature iduće godine i način rada, nivo znanja i struktura časa sigurno nisu dovoljni da ovaj učenik konkuriše nekome ko je četiri godine imao matematiku po nekoliko časova nedeljno“, tvrdi srednjoškolac Luka Babić u izjavi za Novi magazin.
Međutim, naši sagovornici profesori ovo ne vide kao valjan argument protiv državne mature.
Podsetimo najpre da bi svi đaci, prema sadašnjem konceptu i prema onome što se zna, polagali iste testove. Srednjoškolci koji su išli u gimnaziju polagali bi test iz srpskog jezika, matematike i izbornog predmeta. Za umetničke škole je predviđeno da se, osim iz srpskog jezika, polaže i test iz stručnog predmeta, kao i završni umetnički rad, dok za preostale stručne škole važi pravilo polaganja testova iz srpskog jezika, matematike i stručnog ispita.
Svaki učenik će moći da konkuriše za bilo koji fakultet – bez obzira na to koju je srednju školu pohađao, iako postoji preporuka da se učenici odluče za izborni predmet na maturi u skladu s fakultetom koji žele da upišu.
Profesora Baucala smo zamolili da nam objasni ovu „nepravdu“, kako je srednjoškolci krste, o testovima iste težine koje će polagati deca koja su išla u gimnazije i stručne srednje škole.
„Matura nam omogućava da zaista izaberemo najbolje, a ne da učenicima sudimo na osnovu njihovog izbora na kraju osmog razreda. Na primer, možda je neko ko je upisao stručnu školu ili neku tehničku u međuvremenu promenio svoje stavove, poželeo nešto sasvim drugačije i odlučio se za društveni fakultet. U sistemu prijemnih on će se teško odlučiti da rizikuje i preda dokumenta na takav fakultet jer ako ne položi dovoljno dobro prijemni, ispada iz igre do idućeg konkurisanja. S maturom, učenici se najpre prijavljuju po željama za fakultete, a onda polažu maturu i to što je nivo potrebnog znanja isti sasvim je normalno. Onaj ko hoće da studira, zna da njemu nije dovoljno da ima znanje matematike na osnovnom nivou, bez obzira na srednju školu koju pohađa. Zahvaljujući maturi i tome što će đaci sada moći da izaberu po svojim afinitetima bez straha da će ostati bez ičega ako ne polože prijemni ili bez crte, pružamo im veće šanse da idu za onim što žele makar to bilo sasvim drugačije od onoga što su mislili da hoće kada su upisivali srednju školu. Fakulteti tako dobijaju najbolje, pa ako hoćete i najvrednije“, objašnjava Baucal.
Profesor dodaje da je upisivanje fakulteta uz državnu maturu, u mestu gde je đak školovan, manje stresno nego dolazak u veliki grad, gde valja provesti nekoliko dana radi prijemnih ispita.
Markov se slaže s profesorom Baucalom i naglašava da su svi koji su do sada polagali prijemne polagali matematiku i srpski po programu iz gimnazija, a ne iz stručnih ili umetničkih škola.
„Problem je nešto drugo, a to je konfuzija koja u ovom trenutku vlada oko projekta koji bi mogao biti izuzetno koristan za obrazovni sistem“, veruje Markov.
TEST SPOSOBNOSTI
Čak trećina fakulteta Beogradskog univerziteta još se nije izjasnila šta će tačno biti ulaznica za dobijanje indeksa.
Istovremeno, Medicinski, Stomatološki, FON, Farmaceutski, Fakultet sporta, Veterinarski i Arhitektonski fakultet će pored državne mature organizovati i svoje posebne „testove sklonosti“.
Fakultet organizacionih nauka je na svom sajtu objavio da će za upis brucoša uspeh iz srednje škole vrednovati sa 40 bodova, dok će sa državne mature test iz srpskog vrednovati sa 10, test iz matematike sa 15, predmet po izboru sa 5, dok će test posebnih sklonosti vrednovati čak sa 30 bodova.
Stomatološki fakultet će, primera radi, uspeh iz srednje škole vrednovati sa 40 bodova, matematiku, srpski i hemiju sa državne mature sa po 10 bodova, dok će uspeh sa testa sklonosti „biologija čoveka“ vrednovati sa 30 bodova.
Profesor Baucal otkriva da Filozofski fakultet još nije doneo konačnu odluku, te da se o tome upravo raspravlja, ali je, kako kaže, gotovo izvesno da će na katedri za psihologiju biti testa sposobnosti.
„Mi smo skloni da prihvatimo testove s mature, a da onda dodamo naš test koji bismo pravili kao prijemni ispit. U prelaznom roku od dve godine valjalo bi pratiti kakva postignuća imaju ti učenici i da li nam je test pomogao da upišemo kvalitetnije studente ili je matura dovoljna. Ako se ispostavi da jeste, onda svakako treba ukinuti dodatne prijemne kako se đaci ne bi opterećivali, što i jeste ideja“, objašnjava Baucal.
PETICIJA
Pominjani Luka Babić je trenutno učenik trećeg razreda Treće gimnazije u Beogradu i jedan je od onih kojima dogodine sleduje novi način upisa na fakultete. Naravno, pod uslovom da država sprovede svoju zamisao, s obzirom na snažan otpor učenika, ali i akademske zajednice.
Kao osnivač udruženja „I mi se pitamo“, Babić je zajedno sa 25.000 srednjoškolaca predao peticiju Ministarstvu prosvete tražeći da se matura pomeri, odnosno odloži za tri do četiri godine.
„Verujemo da treba uvesti probni period u trajanju od tri ili više godina jer se ovako radikalne promene ne smeju uvoditi bez provere. Tokom probnog perioda kandidati bi se upisivali na fakultete samo na osnovu prijemnih ispita, ali bi se državna matura sprovodila radi završetka srednje škole. Ministarstvo i fakulteti bi mogli upoređivati uspeh na maturi i na prijemnom i tako utvrditi da li državna matura valja“, objašnjava Babić predlog srednjoškolaca, koji je u sredu predstavljen i Ministarstvu prosvete, a koji profesor Markov ocenjuje kao „besmislicu“.
„Time se ne dobija ništa sem da se sve odloži i prebaci s pleća učenika koji bi trebalo da polažu mature dogodine. Ja podržavam njihov stav da je nužno odložiti bar na godinu ili dve, ali istovremeno organizovati i jedno i drugo – to tek nema smisla“, uveren je profesor Markov, odgovarajući na predlog srednjoškolaca.
On tvrdi da bi dobro sprovedena državna matura bila višestruko korisna za obrazovni sistem u celini, koji bi posle ozbiljnog testiranja znanja dobio na uvid merljive podatke o tome kako se i s koliko rezultata radilo sa učenicima, šta valja menjati i gde treba unapređivati način rada.
„Međutim, s obzirom na prilično traljavo odrađen posao i izbornu 2024. godinu, siguran sam da nadležni ministar neće želeti da rizikuje s protestima đaka i roditelja na ulicama širom Srbije. Gotovo sam siguran da će cela stvar biti pomerena, što i jeste najbolje rešenje jer je pod sadašnjim uslovima neuspeh zagarantovan“, zaključuje profesor Markov.
Podsetimo, državna matura je najpre trebalo da bude uvedena 2021. godine, ali je pomerena za 2022. godinu, uz obrazloženje da se pomera kako bi je polagali učenici koji srednju školu završavaju po reformisanom programu. Novo pomeranje za još dve godine usledilo je, kako su objasnili iz Ministarstva prosvete, zbog epidemije koronavirusa.