Pišu: Željko Jovanović i Neda Korunovska
Stereotipi i predrasude o romskom narodu ne štete samo odraslima, a posebno deci ove manjine, nego umanjuju i mogućnosti čitavih zajednica – društava i država – u kojima su Romi značajna populacija.
U narednim redovima to će biti i pokazano.
Ekskluzija Roma šteti ekonomijama. Fiskalna i ekonomska cena isključivanja Roma dobro je dokumentovana. Na primer, ako Romi uspeju da nađu posao u formalnoj ekonomiji u Srbiji – najvećoj ekonomiji u regionu – dobit od povećane produktivnosti bi se, prema proceni Svetske banke za 2017, kretala od 314 miliona evra do 1,28 milijardi evra godišnje. Takođe, fiskalne prednosti većeg poreza i niže socijalne pomoći kretale bi se između 78,1 miliona evra i 317 miliona evra, odnosno između 0,5 i 2,1 odsto državnih rashoda u 2017. Za manje privrede u regionu još je značajnije da shvate dobitke i izbegnu gubitke, naročito posle recesije usled kovida-19. Prema zvaničnoj statistici, zbog pandemije je ugašeno 139.000 radnih mesta, a između 165.000 i 336.000 ljudi u regionu zapalo u siromaštvo.
Demografski, Romi nude nadu za region. Ako uzmemo u obzir starenje populacije u regionu i masovno emigriranje, demografski potencijal Roma je ogroman. U svim državama romska populacija je značajno mlađa, čak i na mestima sa mladom populacijom, poput Albanije i Kosova. Procenat Roma mlađih od 30 godina u Severnoj Makedoniji je gotovo duplo veći nego kod većinske populacije, dok će u Srbiji 14 do 29 odsto svih koji do 2035-. ulaze na tržište rada biti Romi. Ključno je, dakle, investirati u Rome i pripremiti ih za poslove u sektorima u kojima će faliti radna snaga ili uticati na napredak privrede.
Položaj Roma se pogoršava. Romi su najugroženija populacija u regionu i suočavaju se sa visokom nezaposlenošću i malim izgledima za napredak. Dve trećine Roma ne mogu da priušte prepisane lekove ili plate testiranje na kovid-19, dve trećine živi u prenatrpanim uslovima, gotovo trećina nema adekvatnu kanalizaciju i vodu za piće, a 82 odsto ušteđevinu kojom bi pokrilo više od jednomesečnih troškova. Školovanje na daljinu pogoršava već loše obrazovne opcije za Rome, a oni koji zarađuju za život u neformalnoj ekonomiji – 38 odsto Roma zaposlenih u Severnoj Makedoniji i čak veći procenat u ostatku regiona – najveća su etnička grupa u sektorima sa najvećim gubitkom radnih mesta tokom prošle godine. Kriza je nesrazmerno uticala na Rome, a oni su i u većem riziku da se zaraze i umru od bilo koje druge grupe.
PRIORITETI I NOVI PRISTUP: U regionu koji je razjedinjen animozitetima u prošlosti i sadašnjosti, vizije lidera se veoma podudaraju. U svom novogodišnjem govoru predsednik Srbije Vučić izneo je tri prioriteta za 2021: očuvanje mira i stabilnosti, pobedu nad pandemijom i poboljšanje zdravstvenog sistema i bolji životni standard za sve građane.
Slično tome, premijer Zaev iz Severne Makedonije obećao je da će 2021. biti godina potpune vakcinacije, borbe protiv dezinformacija, reforme sudstva i borbe protiv korupcije, ekološke zaštite… U martu nakon vanrednih izbora na Kosovu, premijer Kurti je rekao da će glavni prioriteti biti borba protiv korupcije i stvaranje radnih mesta. U junu je premijer Rama, pošto je osvojio novi mandat, izjavio da želi da napravi od Albanije balkanskog šampiona u turizmu, energetici, poljoprivredi i brzih i bezbednih digitalnih usluga.
Već smo naglasili da je novi pristup za poboljšavanje položaja Roma neophodan, a mogućnosti za to su:
Dostupna sredstva. Novi ekonomski i investicioni plan za region predstavlja jedinstvenu mogućnost, ali samo ako vlade pametno troše novac. Do sada je samo deo sredstava bio usmeren na Rome, dok glavni programi i investicije ili nisu snabdevali Rome ili su ih isključivali. Činjenica da su mnoga romska naselja neformalna sprečava ulaganja većih razmera.
Romi već imaju iskustva u cirkularnoj ekonomiji i tržištu reciklaže, što je ključno za zelenu tranziciju. Prikupljanje i obrada električnog i elektronskog otpada u Srbiji, na primer, utrostručila se od 2012. do 2018. Ovaj sektor formalno zapošljava samo 500 ljudi, ali ima između 5.000 i 6.000 individualnih skupljača, uglavnom Roma, koji rade neformalno. Razvoj cirkularne ekonomije, prema Nemačkoj agenciji za međunarodni razvoj, otvorio bi dodatnih 1.200 formalnih radnih mesta u ovom sektoru do 2030. i doneo do 160 miliona evra bruto dodate vrednosti. Romi poseduju veštine koje mogu da budu unapređene kako bi se sektor brzo razvio. Osim toga, značajan broj Roma u svih šest zemalja regiona su sezonski radnici u poljoprivredi i turizmu, ključnim sektorima za razvoj regiona.
Povraćaj ulaganja u obrazovanje Roma je veoma visok. Svetska banka je procenila da povraćaj od investiranja u srednjoškolsko obrazovanje Roma iznosi oko 330 posto, a investiranje u sticanje digitalnih veština moglo bi da nadmaši ovu procenu, Novi digitalni plan EU posebno ima u vidu Rome i pruža okvir za izgradnju značajnog ljudskog kapitala za budućnost.
Romi imaju kapacitet da podrže novi pristup. Za razliku od pre deset godina, današnje vlade u regionu u svom nastojanju imaju partnere predvođene Romima. Fondacija za otvoreno društvo, između ostalih, investirala je u izgradnju institucija sposobnih da podrže vlade u sprovođenju novih inicijativa, uče od njih i ojačaju ih. Vlade mogu da se odvaže i budu ambiciozne pošto su Fond za obrazovanje Roma, udruženje Roma preduzetnika REDI, Evropski romski institut za umetnost i kulturu i Akcioni tim Saveta za regionalnu saradnju za integraciju Roma spremni da se uključe i podrže ih.
OD VAKCINACIJE DO OBRAZOVANJA: Koji su to mogući ključni koraci koji vlade treba da preduzmu?
Označavanje vakcinacije među najugroženijim Romima kao prioritet. Programi za vakcinaciju moraju uključivati informisanje, jer je nepoverenje u institucije među Romima visoko, a Romi su takođe bili žrtve kampanje dezinformisanja o kovidu-19.
Investiranje u oporavak i tranziciju od neformalne do zelene ekonomije. Neformalni sektor doprinosi između 25 i 35 odsto i BDP-a i poslova u regionu. Ako ostane bez podrške, uvući će region u novu krizu. Vlade bi trebalo da ustanove plan za namensko finansiranje neformalnog sektora i obezbede tranziciju ka formalnom zapošljavanju, naročito u zelenim sektorima. Pozitivan primer je nedavna inicijativa srpske vlade da obezbedi namenske kredite za romske preduzetnike.
Zaštita i poboljšanje ključnih poslova koje Romi trenutno obavljaju u bavljenju otpadom, cirkularnoj ekonomiji, poljoprivredi i turizmu. Samo u Srbiji, između 40.000 i 60.000 Roma rade kao skupljači otpada. Jedan pozitivan primer je slučaj Severne Makedonije koja je omogućila sredstva kompaniji za reciklažu koju drže Romi, pružajući romskim skupljačima otpada formalno zaposlenje, ali i obuku da otpad poprave i prerade za ponovnu upotrebu (upcycle), a ne samo recikliraju. Širom regiona veliki procenat sezonskih radnika u poljoprivredi i turizmu čine Romi.
Investiranje u edukaciju Roma i stručno osposobljavanje za rastuća zelena i digitalna tržišta. Vlade već mogu da ulažu u intervencije koje su se pokazale kao efikasne – eliminisanje participacija za predškolsko obrazovanje, uspostavljanje šeme škola, podršku obučavanju romskih nastavnika i davanje prioriteta zapošljavanju Roma u obrazovnom sektoru. Takođe treba omogućiti preobuku za Rome koji se ne obrazuju, ne rade i ne osposobljavaju se.
Podrivanje razvoja pokreta ekstremne desnice i kampanja dezinformisanja uperenih protiv Roma. Ideje i politika ekstremne desnice predstavljaju ozbiljnu pretnju po stabilnost u regionu, vode ka delegitimizaciji demokratskih institucija i ugrožavaju regionalnu saradnju. Krajnja desnica gleda na inicijative za regionalnu saradnju kao na izdaju nacionalnih interesa i iskorišćava postojeće predrasude da širi kampanje za dezinformisanje protiv Roma. Vlade bi trebalo da ulažu u dugoročne programe koji predstavljaju Rome kao pozitivne saradnike i planere i ističu njihov doprinos regionalnoj istoriji, kulturi i stvaranju države.