S Kijevom smo do kraja… Ukrajinska kontraofanziva ne ide dovoljno brzo… Stižu dalekometne rakete… Republikanci u Kongresu SAD-a obuzdavaju skeptike…
Vest za vešću šalje kontradiktorne signale Kijevu, a bitni saveznici su pred izborima – predsednički u Americi za nešto više od godinu dana, parlamentarni u Poljskoj za nešto više od dve nedelje, a u Slovačkoj za dva dana nakon izlaska ovog broja Novog magazina. Sa Vašingtonom je, još donekle u redu, sa Varšavom očigledno više nije.
Kad je Volodimir Zelenski prvi put posetio Belu kuću krajem 2022, podseća Al Džazira, dočekan je kao heroj na braniku demokratije, nekadašnji komičar kojeg je ruska agresija pretvorila u ličnost godine prema anketi Tajma, održao je govor pred oba doma Kongresa i nije mogao očekivati više. Samo devet meseci kasnije, vesti sa fronta iz kojih se, po mišljenju republikanaca, ne vidi učinak srazmeran uloženim parama američkih poreskih obveznika, Kevin Mekarti, predsednik Predstavničkog dela Kongresa, poručio je da nema potrebe da se Zelenski ponovo obrati, jer je to nedavno učinio, a republikanci nisu bili pripremljeni.
Žrtve rata u Ukrajini
Realan broj žrtava rata u Ukrajini je gotovo nemoguće utvrditi. Moskva uglavnom prećutkuje ili, kao i Kijev, smanjuje broj stradalih, te su brojke poginulih u najvećoj meri bazirane na procenama iz obaveštajnih izvora i informacijama sa terena koje ne mogu uvek biti sasvim pouzdane.
Prema dokumentima iz Pentagona od proletos koje je u avgustu objavio Njujork tajms, Rusija je izgubila između 189.500 i 223.000 ljudi, od kojih je nekih 43.000 stradalo u akcijama. U jednom dokumentu se kaže da je od februara 2022. stradalo između 124.500 i 131.000 Ukrajinaca, od kojih je oko 17.500 poginulo u borbama. Prema američkim izvorima, ukupan broj ukrajinskih i ruskih vojnika poginulih ili ranjenih od početka rata je blizu pola miliona.
Poređenja radi, Amerikanci su u vijetnamskom ratu koji je trajao skoro dve decenije, izgubili oko 58.000 vojnika, a avganistanske snage bezbednosti tokom celog rata u Avganistanu, od 2001. do 2021. oko 69.000.
PAD PODRŠKE S OBE STRANE ATLANTIKA
S druge strane, demokrate su spremne za dalju pomoć, ali je umesto 24 milijarde dolara kojima se Zelenski nadao za sada odobreno 325 miliona. Da li zbog toga što republikanci igraju na sigurnu kartu zadovoljavanja budžetskih potreba svojih građana ili zato što je procena da se rat razvlači suviše dugo i mogao bi trajati i u vreme izbora sledeće godine, tek, procenat Amerikanaca radih da se i dalje odriču dobrog dela svojih para kako bi se Ukrajina uspešnije suprotstavila Rusiji opada. Prema anketi CNN-a, 55 odsto od 1.279 ispitanika je reklo da Kongres ne bi trebao da odobri dodatno finansiranje Ukrajini, dok je 45 odsto podržalo novu pomoć. Više od polovine ispitanih, 51 odsto, smatra da je njihova zemlja učinila dovoljno da pomogne Ukrajini, dok bi 48 odsto njih voleli da SAD učine više. U prvim danima ruske agresije, pomoć Ukrajini podržavalo je 62 odsto Amerikanaca.
Rezultat i nije iznenađujući ako se uzmu u obzir tri republikanska argumenta za skepticizam, naprotiv još postojećem entuzijazmu demokrata: nema dovoljno nadzora nad pomoći, novac ide iz džepova Amerikanaca i, kao poslednji, ali svakako ne najmanje važan argument – „fokus“ na evropsku bezbednost odvraća od kineske pretnje.
I dok se Kijev još može nadati da će bar u sledećih nekoliko meseci, američka empatija, iliti želja da se Rusija primiri, potrajati, s obzirom na nedavnu objavu o slanju dalekometnih raketa, Ukrajini je nož u leđa zarila Poljska, njen najsnažniji oslonac među državama bivšeg SSSR-a u početku agresije, zemlja u kojoj je sećanje na život pod sovjetskom čizmom još duboko usađeno. Izbori zakazani za 15. oktobar učinili su svoje, smatraju analitičari i mediji. Politiko podseća da je konzervativna, nacionalistička vlada Stranke zakona i pravde (PiS) proteklih dana neočekivano zauzela tvrdu liniju protiv suseda. „Kako bi se zaštitili poljski poljoprivrednici – presudni za podršku vladajućoj stranci, Varšava je blokirala poljoprivredni uvoz iz Ukrajine, u protekcionističkom potezu za koji Kijev kaže da je ilegalan i zbog kojeg se obratio Svetskoj trgovinskoj organizaciji.“
Usred ovog spora oko prehrambenih proizvoda, Varšava, koja je prva obećala avione Kijevu, sada je najavila da više neće slati oružje ukrajinskim snagama. Taj stav je suprotan onom kojeg se drži većina drugih članica EU i NATO koje se i dalje javno zaklinju na podršku ukrajinskoj borbi i ne dele mišljenje
predsednika Andžeja Dude koji je Ukrajinu opisao kao „davljenika koji vas može sobom povući na dno“. Zelenski je uzvratio teškom optužbom da Poljska „pomaže Rusiji“. Tenzije su, ipak, delimično popustile i Zelenski je nagradio dvojicu poljskih humanitaraca za pomoć Ukrajini.
Pomoć Ukrajini u milijardama dolara:
- SAD 46,6
- Nemačka 18,9
- Britanija 7,3
- Norveška 4,1
- Danska 3,9
- Poljska 3,3
- Holandija 2,7
- Kanada 1,8
- Švedska 1,6
- Finska 1,4
KAKO ZAVRŠITI RAT?
Ono što neumitno pada u oči je da se u svim ovim vestima o kolebanju ili istrajavanju zemalja u vezi sa daljom pomoći Ukrajini je da nema ni pomena uslova pod kojima bi se došlo do mira. Nešto ranije je stigla samo poruka iz Moskve u kojoj se kaže da je predlog Zelenskog u 10 tačaka za pregovore, iza kojeg je stao Zapad, neprihvatljiv i da će se sve rešiti na bojnom polju.
A to bojno polje je sve krvavije, guta sve više ljudskih žrtava na obe strane, a Ukrajina je dobrim delom razorena zemlja za čiji oporavak će verovatno biti potrebno više novca i dobre volje nego za pomoć u ratu. Kad se, odvojivši se od SSSR-a odvojila i od nuklearnog arsenala stacioniranog na njenoj teritoriji u zamenu za bezbednosne garancije, Ukrajina je svoju budućnost predala u ruke zemalja potpisnica. Kad je Rusija anektirala Krim, te zemlje su reagovale paketom sankcija koje Moskvi nisu naudile dovoljno da ne bi sponzorisala i priznala separatizam u Donbasu na istoku Ukrajine. Sankcije su pojačane, ali ne dovoljno da Rusija ne krene da vojskom pokuša da smeni vlast u Kijevu i zemlju vrati pod svoje okrilje pre nego što bi Ukrajina eventualno ušla u NATO, koliko god Alijansa tvrdila da to nije bilo u planu u skorašnjoj budućnosti.
Tek tada demokratski svet reaguje ozbiljno, izuzetnim jedinstvom na koje ruski predsednik Vladimir Putin sigurno nije računao u toj meri, ne shvatajući dovoljno ozbiljno tada da je njegova „specijalna operacija“ Zapadu iznenada pružila šansu da pomažući Ukrajini oslabe Rusiju. Oni najoptimističniji su se ponadali čak i padu Putinovog režima, ali bez jasnog odgovora šta posle? Neki novi Gorbačov ili neki još opasniji Putin?
Kao i puno puta, takav optimizam dela Zapada nije se pokazao kao realan. Niti je Putin ozbiljnije uzdrman, niti je Ukrajina blizu oslobađanja okupiranih delova. Oni sarkastični su još davno rekli da je to rat Zapada protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca.
U svetlu pojačanog kolebanja nekih ukrajinskih dosadašnjih upornih saveznika, taj sarkazam ima više smisla. BBC je primetio da Zelenski sada, za razliku od pre par meseci, mora ozbiljno da „zavrne rukave“ kako bi obezbedio više novca i oružja kako bi sprečio Putina da pobedi.
Inače, biće onako kako reče Sartr: „Jesu li mrtvi pali uzalud? Ako svet treba da ostane kakav jeste – onda jesu.“