Ako se ne ide u sitna crevca, razlike su kozmetičke, što je i logično, pošto su ključni zahtevi za najavljeni dijalog s vlastima uz posredovanje i medijaciju evropskih parlamentaraca isti – ravnopravan medijski tretman svih izbornih učesnika, kontrola izbornog procesa u svim tačkama i otklanjanje mogućnosti pritiska na birače i ucena.
Jednu platformu potpisali su: Nova stranka, Socijaldemokratska stranka (SDS), pokret “Jedan od pet miliona”, Demokratska stranka Srbije (DSS), Kancelarija za lokalne i inovativne politike, Građanski demokratski forum (GDF), Vlaška stranka, Mađarski pokret, Nova Srbija, Zelena stranka, “Ne davimo Beograd” Branislav Lečić. Drugu po redu predstavljenu potpisali su Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, “Ne davimo Beograd”, Pokret slobodnih građana, Pokret za preokret i Zajedno za Srbiju.
Još valja reći da prvu grupu čine pretežno oni koji su izašli na prošlogodišnje junske izbore, a drugu mahom predstavnici bojkot-opozicije, da je u obe NDB i, najvažnije, obe grupe su ostavile mogućnost dogovora, bez obzira na razlike koje su i ideološke prirode.
Ključna razlika u zahtevima i predlozima grupe oko SPP i DS u odnosu na drugu grupu jeste razdvajanje izbora, što je, sa stanovišta demokratičnosti procesa, izuzetno značajno. I realno je sprovesti bez većih problema, izuzev u slučaju predsedničkih i beogradskih (uz još nešto lokalnih), koji padaju na proleće naredne godine, po redu mart-april, mada bi se i tu, uz malo dobre volje vladajućih stranaka, mogao postići konsenzus. Na koji, naravno, vlast neće pristati jer bi Beograd praktično ostao bez motorne izborne snage u liku predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Štaviše, vrlo je verovatno da će Vučić ispuniti pretnju i raspisati i vanredne parlamentarne izbore za isti dan, sve zarad jačanja pozicije sopstvene političke grupacije i osiguranja narednog čvrstog mandata. I predsedničkog i skupštinskog, sledstveno i vladinog.
No, pitanje koje se logično nameće jeste što opozicija ne predupredi ono što može – a to su međusobice uoči dijaloga o izbornim uslovima koji bi trebalo da počne već u martu u parlamentu? Tim pre što su u ključnim tačkama saglasni, a u dobroj meri su i slični predloženi mehanizmi, rokovi, pa i učesnici čitavog predizbornog popravljanja uslova koji isključuju direktno učešće političara u planiranim telima?
I predvečerje dijaloga vlast već ima prednost od sedam milja, a u toku su i izmene nekih zakona kojima će se, primerice, proširiti krug mogućih “kampanjaca” oduzimanjem direktorima javnih preduzeća i javnih ustanova zvanja javnih funkcionera – što je direktno suprotno unisonom zahtevu opozicije da se spreči funkcionerska kampanja?
Zajednički nastup opozicije u dijalogu ne znači nužno i zajedničku izbornu listu niti jednog predsedničkog kandidata, ali svakako može dovesti do pakta o međusobnom nenapadanju, kao psihološki važnom elementu korektne predizborne kampanje koja bi bar delom izvela i sve brojnije apstinente na birališta. No, pre listića, pa i odluke o ne/učešću na narednim izborima, nužna je uvertira kojom ne diriguje vlast.