Svetsko finansijsko tržište dobro se zatreslo poslednjih desetak dana, pa iako stručnjaci i zvaničnici tvrde da kriza iz 2008. ne bi trebalo da se ponovi, brigu izaziva širi kontekst, inflacija, neizvesnost i zastoji koji opterećuju globalnu ekonomiju.
U ovom trenutku niko sa sigurnošću ne može da kaže da li su problemi u kojima su se našle dve američke i jedna evropska banka, „prve tri domine“ ili je reč o izolovanim slučajevima, da li je uzrok sistemski ili je posledica lošeg upravljanja u tim bankama. Kako god da se objasni, računicu može potpuno da poremeti činjenica da uspešnost banke, čak i one najbolje vođene, najviše određuje poverenje deponenata i kada se to poljulja, počinje povlačenje depozita i pad vrednosti akcija. Upravo taj rizik od širenja nepoverenja u finansijski sistem, država i centralne banke pokušavaju da spreče merama kojim uveravaju štediše da su sredstva na bankovnim računima bezbedna.
SPASAVANJE DEPOZITA
Sve je pokrenuto pre desetak dana, kada je Banka silicijumske doline objavila bankrot. Reč je o banci koja je okupljala depozite velikih tehnoloških kompanija i bila je 16. najveći kreditor u zemlji. Samo dva dana kasnije, njenim stopama pošla je i daleko manja, Signačer banka koja je nepoverenje deponenata „zaradila“ ulaganjem u kriptovalute.
Američke vlasti reagovale su brzo, ali nisu spašavali banke već depozite, čak i one iznad garantovanog iznosa koji u toj zemlji iznosi 250.000 dolara. Ali finansijsko tržište je već bilo nestabilno, kriza je ubrzo prešla Atlantik i tu pronašla najslabiju kariku – švajcarsku banku Kredi Svis čije su poslovanje već neko vreme pratili skandali. Iako su i centralna banka i vlada Švajcarske već tokom prvog vikenda obezbedili više milijardi dolara podrške kako bi najveća banka te zemlje, UBS preuzela Kredi Svis bez ugrožavanja sopstvene likvidnosti i tako sprečila širenje panike među investitorima i deponentima, tržište je i dalje u oscilacijama.
Sve oči uprte u Fed
Posle odluke da UBS preuzme Kredi Svis, prvo je nastala panika zbog jednog spornog stava, da se jedna klasa obveznica Kredi Svis, koja spada u rizične, svuče na nulu i da svi vlasnici tog duga prođu lošije čak i od akcionara, koji su izgubili dosta ali će ipak nešto dobiti. To je bilo problematično i loš model koji bi se, eventualno, primenio i kod drugih banaka sa sličnom strukturom. Kada neka firma bankrotira, akcionari su poslednji u redu isplate, poverioci imaju prednost. Ovde je to u izvesnoj meri narušeno, verovatno jer su vlasnici akcija bili malo povlašćeni, bilo je tu raznih igrača. Međutim, kasnije je „panika“ stišana, poverenje je počelo da se vraća i taj trend se nastavlja. U takvoj atmosferi održava se zasedanje Feda, kaže Nenad Gujaničić i dodaje da je to važan događaj od koga se očekuje jasniji trend kamata i kakve će signale dati za finansijski sistem, pa je još uvek teško prognozirati epilog jer su poslednjih desetak dana na dnevnom nivou bile tako velike oscilacije da je jako nezahvalno predviđati kako će se stvari rešavati u narednom periodu.
„Kriza u finansijskom sektoru uvek može da se proširi ukoliko dođe do psihološki nepovoljnog efekta a njegova prva refleksija je pad cena akcija banaka na berzama. Kada je u pitanju Kredi Svis, ohrabrujuće je to što je njeno problematično poslovanje sada uklonjeno jer će se utopiti u UBS. Taj plan će verovatno proizvesti stabilizaciju, vidimo da ima dosta finansijske podrške za likvidnost i otpisivanje nekih dugova i sl. Time bi stanje moglo da se sanira iako vidimo da neke evropske banke takođe imaju problema, pada vrednost njihovih akcija“, kaže za Novi magazin Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši guverner Narodne banke Srbije.
On dodaje da je u Americi situacija drugačija jer je krah mogao da se spreči na više načina. Objašnjava da u samim bankama nije bilo gubitaka ni investicija u loše kredite, ali je nedostajao kvalitetan menadžment za upravljanje rizikom.
„Banka je dosta uložila u državne obveznice što je nisko rizičan plasman, ali u uslovima kada dolazi do rasta kamatnih stopa, te državne obveznice, posebno dugoročne, gube na vrednosti. Pretpostavljam da su se nadali da neće morati da dođu u priliku da prodaju obveznice pre roka njihovog dospeća, jer ako ih ne prodaju, onda imaju nerealizovane gubitke i dobiće nominalnu vrednost od države kada dospeju na naplatu. Ali, ako su primorani da ih prodaju ranije, pre dospeća, moraće da realizuju gubitke i to je, nažalost, ono što se desilo. Deponenti su zato počeli da povlače sredstva, potez koga se pribojavaju svi u bankarskom sektoru, a dodatni problem bila je njihova struktura, velike brzorastuće tehnološke kompanije sa depozitima koji su daleko iznad osiguranog“, ističe Šoškić.
Prema njegovim rečima, krizi je doprinelo i to što su 2018. u vreme Trampove administracije, srednje i male, regionalne američke banke isključene iz režima obaveznog primenjivanja Bazel 3 standarda, tako da je regulativa i kontrola kod njih znatno laganija.
„To je sigurno bila greška, jer ni te srednje banke nisu male, one imaju tržišnu kapitalizaciju do 200 milijardi dolara, uopšte nisu male, ali nisu ni sistemske. Sada se postavlja pitanje da li sistemski problem može da nastane od nesistemskih banaka i ta dilema, neizvesnost se pomalo širi kroz bankarski sistem Amerike. To nije dobro i bilo bi važno da se nastavi sa merama koje bi trebalo da garantuju sigurnost, poput ove koju je već u primeni a garantuje sve depozite nezavisno od visine. To bi trebalo da relaksira deponente. Ostavljeno je otvoreno pitanje da li će to biti primenjeno u svakoj banci koja dospe u sličnu poziciju ili samo kod onih sa ulagačima iz sektora visoke tehnologije“, navodi on.
NELIKVIDNOST I PROBLEMI
Šoškić naglašava da su i Evropa i Amerika nakon krize iz 2008. vrlo jasno rekle da neće više iz budžeta plaćati probleme koji nastaju u bankarstvu, pa je i potez za zaštitu deponenata potpuno mimoišao akcionare koji će snositi posledice načina upravljanja svojom bankom.
Njemu je neverovatno to što je velika banka poput Silicijumske dozvolila jednu jednostavnu, nepokrivenu strategiju koja ju je dovela u probleme. Podseća da su pokušavali da ojačaju svoj kapital, da animiraju nove investitore, imali su posao skoro pri kraju i uoči nedelje koja je prethodila bankrotu bila je zakazana prodaja novih akcija koja bi ih ojačala. Situacija je, međutim, dramatično brzo počela da se menja, previše akcija se našlo na berzi, uključujući i lične akcije generalnog direktora koji ih je takođe izneo na tržište. Vrednost je počela da im pada, pa investitori koji su bili ranije zainteresovani nisu hteli da ih kupe po cenama koje su figurirale u pregovorima jer su na finansijskom tržištu bile jeftinije. To je sprečilo dokapitalizaciju banke i krah je morao da se dogodi.
Iz afere u aferu
Iako banka sa dugom tradicijom, Kredi Svis već dve decenije konstantno ide iz jedne u drugu aferu pa nije čudno što je pokrenula lavinu nepoverenja na prve znake nestabilnosti finansijskog sektora. Mediji su podsetili da je prema rečima švajcarskog javnog tužioca, ona od 2004. do 2007. godine „preko svojih računa nesmetano vršila pranje novca za bugarsku mafiju“. U problemima je bila i 2013, kada je preko njene podružnice otvorene u Mozambiku milioni nestali u kreditima državnim kompanijama. Pisalo se i da je između 2016. i 2019. bilo špijuniranja sopstvenih rukovodilaca, „od kojih je jedan čak praćen na ulicama Ciriha“ a nedavno je izgubila milione nakon propasti hedž fonda Archegos i Greensill fondova, u čije je poduhvate bila uključena.
I Nenad Gujaničić, glavni broker u Momentum Securities potvrđuje da je u ovom momentu teško utvrditi da li će se kriza ograničiti na ove pojedinačne slučajeve ili će zahvatiti veći deo bankarskog sektora.
„Kako sada izgleda, nije reč o sistemskom problemu, uzrok je to što su u zadnjih godinu dana kamate počele da rastu posle višegodišnjeg perioda obilja novca na svetskim tržištima i čak nultih i negativnih prinosa na neke dugoročne državne hartije. Kada je prošle godine prvo Fed (američka centralna banka) podizanjem kamata zaokrenuo taj ciklus u drugu stranu, bilo je neminovno da će doći do nekog talasanja među tržišnim učesnicima. Kod Banke silicijumske doline u pitanju je kombinacija uljuljkanosti menadžmenta zbog snage glavnih klijenata, velikih tehnoloških kompanija kojima su cvetale ruže tokom prethodnih godina. S druge strane, imala je veoma loše upravljanje likvidnošću, nisu ispratili taj period dizanja kamata koji je posledično vodio padu cena obveznica“, kaže Gujaničić za NM.
On podseća da ni ono što je zadesilo Kredi Svis nije preterano iznenađenje jer su se u toj banci još od prošle finansijske krize smenjivali problemi. Ona je menjala uprave, prolazila kroz različite skandale i igrom slučaja, kod njih je pukla karika, a okidač je bio nesmotreni intervju njihovog glavnog akcionara koji je optužio sopstvenu banku da mnoge stvari ne valjaju i da više neće ulagati kapital u nju. Izjava data u momentu kada je tržište već bilo krhko, izazvala je paničnu reakciju.
„Zasad su svetske centralne banke i regulatori odreagovali promptno i to poverenje, iako nije baš vraćeno na prethodno stanje, drži se na nekom solidnom nivou. Ali nekih posledica, čak i ako se kriza ne proširi, biće. Jedna od očekivanih je da će sigurno uslediti zatezanje uslova za dobijanje bankarskih kredita. To je počelo da se dešava i pre ove krize i mislim da će to biti najveći rizik za održavanje globalnog privrednog rasta. Naime, kada banke postanu restriktivnije, a to će biti što dobrovoljno, što putem novih regulacija koje će sigurno uslediti, doći će do smanjivanja kreditne aktivnosti. To utiče na privredni rast koji je i inače anemičan. Na sve to valja dodati povećane kamate, što će takođe ograničiti privredni rast“, kaže naš sagovornik koji ne očekuje neki „stampedo“ na bankarski sistem u zapadnim zemljama jer su najveće, sistemske banke prilično dobro regulisane, imaju mnogo bolju kapitalnu bazu nego 2008.
On ističe da čak i ako se stanje smiri bez neke velike štete, jedna od posledica biće ukrupnjavanje u bankarskom sektoru, što se naročito očekuje u Americi koju je pogodila kriza kod regionalnih banaka.
„To je bio propust regulatora, banke male i srednje veličine bile su ispod radara. A ako se kaže: spasavaćemo sistemske banke, onda će svi deponenti da pobegnu kod velikih igrača smatrajući da je tu ulog sigurniji. Da bi to sprečio, regulator nije spasavao banku već samo depozite, osigurane i neosigurane kojih je bilo više. Ali, definitivno će morati da se menja pristup regulatora, pre svega da i manje banke budu bolje regulisane. Nije rešenje da podignete granicu osiguranih depozita ili da sve osigurate, jer time regulator preuzima sav rizik na sebe. To nije tržišno, potrebno je da deponent ima dozu odgovornosti za svoju štednju jer je to takođe investiciona odluka“, zaključuje Gujaničić.
NBS: Nema opasnosti od prelivanja krize na Srbiju
„Bankarski sektor Republike Srbije je visoko likvidan i solventan, a građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i sigurnost svih štednih depozita“, glasi odgovor Narodne banke Srbije Danasu na pitanje da li postoji opasnost da se problemi sa Kredi Svis (Credit Suisse) bankom preliju na domaći bankarski sektor.
Svi relevantni pokazatelji poslovanja banaka višestruko su iznad regulatornih zahteva Narodne banke Srbije: „Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora na kraju decembra 2022. godine iznosio je više od 20 odsto, a vrednost svih relevantnih pokazatelja likvidnosti banaka potvrđuje i visoku likvidnost domaćeg bankarskog sektora.“
Centralna banka već 15 godina ne drži devizne rezerve u Kredi Svis banci, pa ne preti opasnost ni po tok liniji, tvrde u NBS