MINUS: Vladimir Đukanović, nema šta nije
U stvari, možda bi Đukanović trebalo da dobije strelicu nagore. Jer, zapravo, dao je primer ostalim advokatima. Sad svako da uzme svog klijenta, pogotovo ako je optužen za neko teško krivično delo, napravi s njim intervju i pusti na televiziji. A prvi da to uradi Belivukov advokat.
MINUS: Ana Brnabić, predsednica Vlade
Premijerka Brnabić je optužila lidere opozicionih stranaka Dragana Đilasa, Mariniku Tepić, Vuka Jeremića i Borislava Stefanovića da su tvrdili da pandemija ne postoji. Dakle, pandemija postoji, ali Srbija neće da preduzima mere. Uzinat!
PLUS: Svetislav Pešić, košarkaški trener
Selektor Srbije Svetislav Pešić rekao je da Srbija ne bi smela da prisvaja medalje koje je osvojila Jugoslavija. Pošteno. Pešić je bio prvak Evrope (2001) i sveta (2002) u zajednici Srbije i Crne Gore, ali i za ranije zlatne medalje kaže da podjednake zasluge imaju ostale članice velike SFRJ.
IZJAVE
“Svaki dan pre SNS-a bio je 6. oktobar.”
Boris Tadić, SDS
“Nije tačno da je opozicija razjedinjena.”
Nebojša Zelenović, Zajedno za Srbiju
“Nadležni će doći do Stefanovića i Koluvije da vide šta je istina.”
Aleksandar Vulin, ministar policije
“SPS i SNS treba zajednički da nastupe na predstojećim izborima.”
Ivica Dačić predsednik SPS
“Planira se ponovno podizanje zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu.”
Maja Gojković, ministarka kulture
“Svako soliranje opozicije ide u korist režimu.”
Miroslav Aleksić, Narodna stranka
Na putu ka dnu
Na panelu “Stanje demokratije u Srbiji 2021” rečeno je da je Srbija po pitanju demokratije “na putu ka dnu” i da ni članstvo u Evropskoj uniji nije garant za demokratsko društvo. Direktor Centra savremene politike i koautor izveštaja Nikola Burazer izjavio je da je ovo peti po redu izveštaj o stanju demokratije u Srbiji i da se stanje “iz godine u godinu pogoršava”.
“Izveštaj iz 2020. bio je najnegativniji od svih koje smo objavljivali, počev od izbora do lošeg odnosa s medijima. Ovogodišnji izveštaj pokazuje da je Srbija u pogledu demokratije u stagnaciji, u poslednjih godinu dana nije došlo ni do kakvog napretka.” Prema njegovim rečima, sloboda medija se nameće kao najvažnija tema, zbog čega Srbija i pada na listi demokratskih zemalja, čemu doprinosi i parlament koji je, kako je on ocenio, postao “poligon za napade na medije i civilno društvo”. Izvršni direktor Beogradske otvorene škole Miodrag Bjeletić kazao je da ovaj izveštaj ima istu funkciju kao i 5. oktobar 2000, a to je da opomene građane Srbije da “nešto nije u redu”. On je najavio da će sredinom novembra biti predstavljen dokumentarni film koji je rađen na osnovu ovog izveštaja.
Građevinski fakultet protiv rešenja za metro
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu objavio je svoje primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu. U dokumentu je istaknuto da se GF “oštro protivi” predloženom rešenju beogradskog metroa. Primedbama su obuhvaćeni planerska osnova, ciljevi i metodologija odlučivanja, koncept metro mreže, položaj trasa i fazna gradnja. Kao glavni problemi navedena su trenutna rešenja linija metroa, kao i planirani redosled njihove izgradnje. Fakultet je istakao da, gledajući gustinu nastanjenosti, zaposlenih i korisnika javnog gradskog prevoza, jasno se ocrtava saobraćajna i urbanistička kičma grada, odnosno ono što bi trebalo da bude trasa prve linije beogradskog metroa: istočni obod Zemuna – Opština Novi Beograd – centar grada – Bulevar kralja Aleksandra.
Takođe ističe se i da trenutno planirana prva linija metroa, dugačka 20 do 23 kilometra, “veoma slabo pokriva grad”, te da će pokrivenost biti slaba sve do izgradnje treće linije metroa.
U predmetnom projektu najznačajnijim delom trasa prve linije povezuje područja namenjena privatnim investitorima sa nedovoljno jasnim planovima razvoja: Beograd na vodi, zaleđe Luke Beograd i Adu Huju. Sa druge strane, trasa ne povezuje ni glavne gradske centre, ni železničku stanicu, ni Klinički centar, ni centre obrazovanja, niti u širem centru postiže realnu vezu sa Beovozom. Stanice BG Voza Prokop i Vukov spomenik, Klinički centar i koridor Bulevara kralja Aleksandra morali su biti uključeni u mrežu metroa u najranijim fazama. Prva faza razvoja metroa, dužine oko 13 kilometara, prema dokumentu “Studija 1981” povezuje sve ove tačke, kažu stručnjaci. Ističe se i da je pokrivenost centra starog dela grada metro stanicama slaba čak i u završnim fazama razvoja, kao i da je i taj deo obuhvaćen studijom iz 1981, gde su definisane stanice Kalemegdan, Trg republike, Terazije, Skupština i Tašmajdan. GF naglašava i da trenutno predložene trase metroa nisu u saglasnosti s važećim Generalnim urbanističkim planom grada.