Piše: Miroslav Milićević
Posle mračnih devedesetih godina prošlog veka, nakon izolacije i nemaštine, sankcija, ratnih sukoba i bombardovanja, političkog nasilja, sama bez saveznika i prijatelja, žigosana i u konfliktu sa susedima, Srbija je bila bitno oštećena. Institucije sistema bile su razvaljene, siva ekonomija je bujala, tokovi novca bili su izvan kontrole, veliki kapital bio je u rukama pojedinaca i počelo se s privatizacijom u zatvorenom okruženju. Nije izvršena lustracija, sistemska korupcija i organizovani kriminal ostali su netaknuti. Posle 5. oktobra prva demokratski izabrana Vlada na čelu sa Zoranom Đinđićem preuzela je vođenje osiromašene zemlje sa uništenom privredom i osakaćenom infrastrukturom. I u tako sumornom okruženju postojala je ogromna pozitivna energija u narodu i verovanje da će se Srbija vratiti na normalan kolosek evropskih država.
Oktobra 2001. vlada premijera Đinđića osnovala je Savet za borbu protiv korupcije Vlade RS. Premijer Đinđić saopštava Savetu da je rad Saveta utoliko bolji ukoliko ga više mrze i ne podnose članovi Vlade i funkcioneri. Premijer Đinđić ubijen je 12. marta 2003, kad je krenuo na sastanak sa tri člana Saveta. Odnosi Saveta ni sa jednom Vladom nisu bili dobri jer je Savet smatrao da funkcioneri imaju najveću odgovornost u borbi protiv korupcije. Loši odnosi su ostali. Pojam funkcioner danas se redefiniše.
PRIORITET: Od 5. oktobra sve političke opcije davale su borbi protiv korupcije prioritet u svojim predizbornim agendama. Danas živimo u društvu gde borba protiv korupcije nije dala očekivane rezultate. Korupcija je postala način života. Građani su razočarani, malodušni, neinformisani i sumnjaju da u društvu postoje snage koje je mogu savladati.
Bila je velika zabluda verovati da tranzicija iz autoritarnog u demokratsko društvo smanjuje nivo korupcije. U autoritarnom društvu korupcija je zaštićena privilegija, a u novonastalom “demokratskom”, bez funkcionalnih institucija, ona postaje način života. Rast intenziteta korupcije često je eksponencijalan. Građanima je jasno da postoje privilegovani koji nikada neće odgovarati za svoje postupke jer je preraspodela društvenog bogatstva stvorila klasu nedodirljivih, koji su prihvatljivi za sve političke opcije. Bez promene političkog sistema i lustracije korupcija se neće savladati. Korupcija se neće spontano ugasiti, ona postaje sofisticiranija i bezočnija.
Za uspešnu borbu protiv korupcije potrebne su politička volja, podela vlasti i vladavina prava, nezavisne institucije i informisani građani. Šta smo od ovoga ostvarili?
Kad se govori o političkoj volji uvek se potencira politička volja vlasti. U društvu gde nema podele vlasti i gde ne funkcionišu nezavisne institucije vlast vrši dominantna partija preko male grupe funkcionera. Njima vladavina prava nije prioritet. Istorija nas uči da kad se vlast koncentriše u rukama pojedinca, razvoj kulta ličnosti postaje neminovan. Politička volja za vladavinom prava nije politička volja vlasti već građana koji žele društvo ravnopravnih. U društvima gde se bogatstva stiču interakcijom sa državom i budžetom bez adekvatne kontrole privreda se bazira na preraspodeli društvenog bogatstva i ne stvaraju se nove vrednosti. Kreativni, sposobni, preduzimljivi i školovani mladi ljudi teško vide svoju budućnost u takvom okruženju.
Za uspešnu borbu protiv korupcije neophodno je da se vlast vrši na transparentan način i da informisani građani učestvuju u njoj. Tu je uloga medija nezamenjiva.
Savet je još 2008. primetio pogoršanje medijske scene i probleme u komuniciranju s javnošću i o tome izvestio 2011, 2014. i 2015. Netransparentnim vlasništvom i finansiranjem, nekonzistentnom poreskom politikom i finansiranjem iz javnih sredstava uspostavljena je kontrola medija. Tabloidizacija postaje političko oružje. Danas imamo medije koji se međusobno obračunavaju i konfrontirane građane.
Današnji saziv Skupštine, sa unapred definisanim skraćenim mandatom, u kojoj vladajuća većina podnosi 200 amandmana na sopstveni predlog, gde vlada netolerancija, agresija, gde su uvrede uobičajene, a kvalifikovane rasprave nepostojeće, gde su najčešće ponavljane reči Predsednik Vučić, Đilas, Šolak, 516 miliona, prethodna vlast, lopovi, strani plaćenici i domaći izdajnici, ne doprinosi vladavini prava. Poverenje građana u sudstvo i tužilaštvo jenjava.
TUMAČENJE: Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodnoj skupštini 28. januara 2021. podnosi Predlog autentičnog tumačenja člana 2, stav 1, tačke 3 Zakona o sprečavanju korupcije. Kao razlog navodi se uklanjanje nedoumica oko određivanja na koga se odnosi pojam “javni funkcioner”. Odredba člana 2, stav 1, tačke 3 Zakona o sprečavanju korupcije glasi: “Javni funkcioner je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti”. Koliko je meni poznato, nije bilo nijedne zvanične pismene primedbe u odnosu na definisanje javnih funkcionera niti nedoumica u primeni Zakona. Bio sam član radne grupe za donošenje nacrta Zakona o sprečavanju korupcije, koja je umesto šest meseci radila skoro tri godine, i nije bilo neslaganja oko ove odredbe. Predloženo autentično tumačenje glasi: “Ovu odredbu treba razumeti tako da se odnosi i primenjuje na lica koja su neposredno birana od građana i lica koje bira, postavlja ili imenuje Narodna skupština, Vlada Republike Srbije, skupština Autonomne pokrajine, Vlada Autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave”. Predlog je izmenjen usled reakcije u javnosti koja je ukazala na to da bi ovakvim tumačenjem brojni javni funkcioneri bili izuzeti od obaveza koje proističu iz Zakona o sprečavanju korupcije, i to naročito od kontrole imovinskog stanja. Predsednica skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, obrazlažući Predlog autentičnog tumačenja 10. februara 2021, izmenila je prethodno dato autentično tumačenje, tako da je prošireno i na predsednika države, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca i Vrhovni kasacioni sud. Tumačenje bi važilo od 1. septembra! Prvobitni predlog je poboljšan, problem nije rešen i dalje su lica koja imenuju ministri izuzeta.
Zakon o sprečavanju korupcije počeo je da se primenjuje 1. septembra 2020, a već je 11. februara 2021. usvojeno autentično tumačenje. Umesto da se zakon menja donošenjem izmena i dopuna, u standardnom postupku, on se menja donošenjem autentičnog tumačenja. Znači li ovo da je prethodno usvojen loš zakon?
Ostaje nejasno šta se htelo postići prvobitnim Predlogom? Da li je cilj bio da se smanji broj javnih funkcionera koji su dužni da prijave svoju imovinu, koji imaju zabranu kumulacije funkcija i nespojivost poslova s vršenjem javne funkcije i da se onemogući utvrđivanje njihove imovine na početku mandata i njeno uvećanje nakon određenog perioda. Predloženo autentično tumačenje sprečava da se utvrdi korupcija onih koji vladaju, a koji prema obimu vlasti imaju najveću mogućnost korupcije. Zašto je zakonodavna vlast pokušala da ograniči ovlašćenja Agencije u jednoj ovako bitnoj oblasti borbe protiv korupcije, izuzimajući veliki broj funkcionera iz kontrole Agencije? Da je usvojen prvobitni Predlog, nijedna zabrana, obaveza ili ograničenje navedeno u ovom zakonu više ne bi važilo za nekoliko hiljada javnih funkcionera, među kojima su i nosioci nekih od ključnih državnih funkcija. To stvara jedan broj nedodirljivih funkcionera i neminovno se postavlja pitanje želi li država na efikasniji način da se bori protiv korupcije ili ne. Ostaje pitanje i šta je u suštini ispravka, sme li ona da menja bitne odredbe i kada ju je Odbor usvojio?
Da li je premijer Đinđić ovako zamišljao budućnost Srbije?
(Autor je potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije)