Razgovarala: Jelka Jovanović
Ministarku turizma, trgovine i telekomunikacija široka javnost viđa u jeku sezone, više letnje nego zimske. Ali pominju je, ne uvek u najboljem, kada valja rešiti najčešće neki turistički problem, ređe trgovinski, a u telekomunikacijama gotovo da je nema javno – jer je taj resor, iako njen formalno, više u rukama drugih. Recimo, aktuelna javna “komunikacija” povodom nove akvizicije Telekoma van njenog je domašaja.
Tanja Matić je specifična i po tome što se ne izjašnjava politički, mada je preciznije reći ne trči na tu rudu, radi svoj posao najbolje što ume, prima kritike i pohvale sa istom pažnjom.
No, kako je letnja još jedna vanredna turistička sezona u jeku, jasno da će najveća pažnja biti usmerena upravo na taj segment njenih zaduženja.
U godini pre pandemije Srbija je premašila dugo očekivanu granicu od milijardu evra prihoda od turizma. Prošla kovid-godina je to poništila, kakve su prognoze za ovu godinu?
Da, 2019. je naša rekordna godina po prihodima od turizma, ali moram da kažem da i je ova 2021. iznad očekivanja – koliko kod da smo bili skeptični i obzirni u procenama; prema podacima imamo 29 odsto povećanje deviznog priliva od turizma. I to je zaista značajan podatak. To praktično znači da bismo mi, ukoliko se taj tempo nastavi do kraja godine, odnosno ukoliko budemo imali stabilnu epidemiološku situaciju i ne budemo ponovo imali ogroman broj zaraženih, do kraja godine mogli sigurno da dođemo do 800, 900 miliona evra prihoda od turizma. Sada smo na oko pola milijarde evra.
I to je više od svih očekivanja u ovoj godini. Ne zaboravite da je godina vrlo loše počela, najkritičniji meseci su bili januar, februar, mart, više od po šest, sedam hiljada zaraženih na dnevnom nivou… Sve u svemu, ohrabrujući podaci.
Prethodna 2020. godina bila je katastrofalna u svakom smislu, najviše je pogodila u privredi sektor turizma i saobraćaja, možemo reći da nam je prošlu turističku godinu spasao domaći turista. Ipak, sve nam ovo pokazuje da su turizam i ugostiteljstvo, koje je takođe veoma pogođeno, oblasti adaptibilne na promene, i to je u svemu ovome ohrabrujuće. Sledeća godina bi mogla biti prava godina oporavka. Sada nam nedostaju strani turisti za potpuni oporavak; imamo povećan broj domaćih turista, ali imamo, naravno, ogroman pad stranih iako se pojedine strane ciljne grupe pojavljuju više nego ranije.
Svakako da je potrebno još vremena kako bismo se vratili na uspeh i rekordnu 2019, ali ohrabrujući su podaci i sve ukazuje na to da se sektor turizma i ugostiteljstva postepeno oporavlja. Kapaciteti i hotelski smeštaji u našim banjama i na planinama popunjeni su, i to ohrabruje. Čak i gradski centri, koji su početkom godine bili u nepovoljnom položaju, u poslednja dva meseca beleže popunjenost od 60 do 70 odsto.
Takođe, usred pandemije određeni trendovi i ponašanje turista i njihovih zahteva su se promenili, era masovnog turizma nije u ekspanziji, i tu je naša prednost – Srbija obiluje aktivnim turizmom, zelenim turizmom, turizmom kulturnog nasleđa, na tome smo radili proteklih godina i sada imamo šansu i verujemo da će Srbija privući značajan broj kako domaćih tako i stranih turista.
Pomenuli ste ovih dana veliki priliv iz Turske.
Tako je, ogroman je priliv i iz Ruske Federacije, takođe iz Brazila i, verovali ili ne, iz Južne Koreje i Luksemburga. Imamo i povećanje broja noćenja. Karakteristično je da su naše destinacije prolazne, ljudi se zadržavaju tri, najviše četiri noćenja, ali sada, posebno kad govorimo o gradovima, imamo produžetak broja noćenja na šest, što je značajan podatak koji, između ostalog, doprinosi povećanju deviznih prihoda.
To znači da ljudi dolaze na odmor, a ne zadržavaju se kao ranije samo u prolazu?
Tako je. Ovo je najveća katastrofa koja nas je zadesila, mislim na ceo svet, koja je pogodila i privredu, odrazila se na ekonomiju, ali odrazila se i na socijalne odnose, na psihu ljudi, dovela do čitavog niza kriza u društvima. Mi smo je iskoristili, pre svega, da vratimo domaćeg turistu našim destinacijama.
Znate da u bivšoj Jugoslaviji Srbija nikada nije bila primarna turistička destinacija, to su uvek bile Hrvatska, Slovenija i Crna Gora zbog mora, tu se mnogo ulagalo u turizam i turističku infrastrukturu, a Srbija je bila poznata po banjskom turizmu. I moramo napraviti jednu distancu, to je bio zdravstveni turizam, a ne u smislu spa turizma, prevencije i odmora, banje…
Što su Slovenija i Hrvatska razvijale i tada.
Da, mi nažalost nismo i s tom zaostavštinom bilo nam je teško da prihvatimo turizam kao privrednu granu koja zaista može da donese ozbiljne prihode, ne samo državi nego da lokalnim zajednicama i malim i srednjim preduzetnicima pruži šansu za razvoj. To se desilo sada u kovidu; ljudi su bili prinuđeni da se okrenu lokalnim turističkim destinacijama, upoznali su svoju zemlju i shvatili da je Srbija u međuvremenu postala zaista vrlo zanimljiva turistička destinacija.
Čini mi se kao smo tokom pandemije zaista više zavoleli našu zemlju i lepote kojima ona obiluje, saznali da u njoj možemo neizmerno da uživamo, a u prilog tome govori i 150.000 vaučera za odmor u Srbiji koji su podeljeni u rekordnom roku, a za koje je od početka godine izdvojeno 750 miliona dinara.
Verujem da će većina naših građana i ovo leto provesti u Srbiji, a podaci govore o sve većem prilivu stranih turista, primećuje se porast turista iz Rusije, a naravno, tu su i naši tradicionalni gosti iz regiona. Banjski turizam postaje sve popularniji i, za razliku od planinskog koji je ranije prednjačio, primećujemo da korisnici vaučere danas pre svega žele da putuju u banje. Sokobanja je na prvom mestu, zatim Vrnjačka Banja, Ribarska banja, Banja Koviljača, Banja Vrujci…
Ali, s obzirom na uspeh koji je Srbija ostvarila s vakcinacijom građana i turističkih radnika, kao i stavljanje Srbije na zelenu listu EU, očekujemo i značajan prodor stranih turista.
Ne možemo da preskočimo činjenicu da su zbog dugotrajnog zatvaranja ugostiteljstvo, turističke agencije i tzv. invent agencije zaista bile u lošem položaju. Ovih dana se turističke agencije bune. Šta se čini da se njima pomogne?
Bez sumnje da su turističke agencije bile najviše pogođene. Njima je pomoć išla kao i svim zaposlenima u turističko-ugostiteljskoj privredi. Imali smo prošle godine čitav niz pomoći, pre svega isplate minimalaca, prošle godine šest isplata. I turističke agencije su imale pravo kod Fonda za razvoj na posebne povoljne kredite, tzv. 3+1, tri godine grejs perioda i samo jedan odsto kamate. Više od tri milijarde je otišlo turističkoj privredi, 32 odsto je otišlo kao pomoć turističkim agencijama. One to ne smatraju za pomoć zato što je kredit u pitanju, ali je to zaista vrlo povoljno.
Bespovratnih sredstava za turističke agencije nije bilo kao što je bilo za hotele, ali zaista ne možemo porediti hotel koji je uložio milione evra ili stotine hiljada evra i turističku agenciju koja radi novcem građana. Bespovratna sredstva agencijama su došla isključivo kroz minimalce iako oni smatraju da to nije dovoljno. Takođe, prošle godine smo doneli uredbu o zamenskim putovanjima i tako pomogli turističkim agencijama da ne bankrotiraju. Ljudi su u trenutku izbijanja epidemije kovida, prema podacima agencija, imali aranžmane od 85 miliona evra, mada moram da kažem da mi kao Ministarstvo nikada nismo mogli da dobijemo dokaze o tome, ali država je donela uredbu i sprečila bankrot. Jer da nije bilo zamenskih putovanja, oni bi morali da vrate keš ljudima.
Tu su i subvencije za podršku radu turističkih agencija organizatora turističkih putovanja zbog poteškoća u poslovanju prouzrokovanih epidemijom koje predviđaju subvencionisanje dela troškova proisteklih od izdavanja garancija za putovanja (polise osiguranja ili bankarske garancije), koja je turističkim agencijama organizatorima turističkih putovanja neophodna za dobijanje licence za rad. Sredstva se dodeljuju u iznosu od 2.250 do 5.000 evra, u zavisnosti od kategorije licence.
Koliko su agencije uspele da se prebace na Srbiju kao destinaciju i za domaće i za strane goste?
Naše agencije su se uglavnom bavile emitivnim tržištima, da odvode naše goste. Razgovarali smo o tome, imamo i program koji je u toku u vezi s receptivnim turizmom, imamo i subvencije za agencije koje dovode goste da bismo ih ohrabrili i motivisali da organizuju grupe stranih turista i dovode ih u Srbiju. U zavisnosti od destinacije, subvencija je od 10 do 50 evra po turisti za najmanje grupe od 15 ljudi. Imamo subvencije i za domaće turiste od sedam do deset evra.
Primetili smo da su naše turističke agencije uglavnom usmerene kao odvođenju turista, ne ka dovoženju i, druga stvar, videli smo to i prošle godine, videli smo da je našim ponudama nedostajao sadržaj. Kad pogledate turističke ponude “iskaču” vam tri dana Egipat ili Barselona…
A nema tri dana vinskog puta kroz Srbiju?
Ili tri dana Fruške gore, sa Sremskim Karlovcima ili Ovčarsko-kablarske klisure. Često nam u razgovoru kažu kako će domaći turista sam rezervisati smeštaj. Pa hoće, nije problem u smeštaju nego u sadržaju. Prosečna porodica koja želi da provede produženi vikend u Srbiji ne želi samo hotel, ma kako luksuzan bio. U njemu uživate po podne, dan-dva, ali turizam podrazumeva mnogo više od toga, doživljaj, kulturni turizam, gastronomski, verski, vinski. Toliko toga imamo i možemo da ponudimo, ali našim agencijama je nedostajalo motiva da domaću turističku ponude domaćem turisti. Verujem da tu ima interesovanja, polazim od sebe. Splet okolnosti je da je kovid doprineo tome da domaće turističke agencije počnu da pripremaju i nude domaću ponudu. Domaćim i stranim turistima.
Mada to zvuči pomalo ludo, pandemija je zatvorila granice, ali na neki način je građanima Srbije otvorila Srbiju. Na koji će se način stimulisati stari slogan “upoznaj svoju domovinu da bi je više voleo”?
Da, tako je. Srbija je do izbijanja ove zdravstvene krize beležila konstantan rast kad je reč o broju turista, posebno inostranih, što je posledica i značajnog ulaganja u promotivne nastupe pre svega na tržištima koja su za razvoj našeg turizma posebno značajna, kao što su region, Kina, EU, Rusija i Turska. U međuvremenu su digitalni marketing i društvene mreže još više dobile na značaju, pa će i naglasak promotivnih aktivnosti u narednom periodu još više biti na tome. Nadalje, tome u prilog govori i kapitalni projekat MTTT, digitalizacija turističke ponude Srbije, a pre svega kulturnog nasleđa i prirodnih atrakcija, čiji je cilj, između ostalog, unapređenje i osavremenjivanje promocije turističke ponude Srbije.
Moderni turista želi da bude Robinson Kruso, ali i Bil Gejts. U vašem resoru su i telekomunikacije, da bi se krajnosti približile, šta se čini i nudi? Tu nije bitan samo domet i domen već i da svako domaćinstvo – uključujući planinska – kampovi, svratišta… u svoju ponudu uključe kao podrazumevajuću najbolju komunikaciju.
To je baš tako, savremeni turista i savremeni turizam podrazumevaju pre svega dobru turističku infrastrukturu, ali i sjajnu telekomunikacionu infrastrukturu. Bez obzira na sve što se dešavalo u kovidu, ljudi imaju potrebu da se osame, da odu u ruralnije krajeve, ali potreba za komunikacijom, pa i radom, postala je čak dominantna. To podrazumeva dobru komunikacionu infrastrukturu.
Trend povratka prirodi, održivi turizam, neotkrivene destinacije, ne znači nužno lišavanje korišćenja savremene tehnologije i snižavanje kvaliteta usluge. Upravo kvalitet i savremeni trendovi u razvoju turizma podrazumevaju pre svega dostupnost destinacije u svakom smislu, pa i u digitalnom. U ovom segmentu je Srbija poslednjih godina mnogo učinila.
Digitalna dostupnost i digitalna pismenost se u 21. veku podrazumevaju. Ne treba zaboraviti tzv. digitalne nomade, koji sve više postaju značajan tržišni segment, a koji upravo biraju neotkrivene destinacije, putuju po svetu, ali žele da budu digitalno dostupni kako bi mogli nesmetano da obavljaju svoje poslovne aktivnosti. Zbog toga je digitalna infrastruktura potrebna i u najruralnijim područjima.
Ali moram da kažem da je u ovoj situaciji jedini način da obezbedimo trajniju turističku sezonu veći broj vakcinisanih građana.
Sada se zahvaljujući uspešnoj imunizaciji stanovništva i stabilnoj epidemiološkoj situaciji održavaju i događaji koji privlače kako domaće tako i strane turiste i mi bismo voleli da dobra turistička sezona potraje i na jesen i u zimu – jedini način da to postignemo jeste vakcinacija i zbog toga apelujem, pre svega na mlade, da se vakcinišu. Zaista smo sve učinili da naši građani dobiju vakcine na vreme i da mogu da biraju između toga koje će vakcine primiti – zbog dobre epidemiološke situacije nas je i EU stavila na listu bezbednih zemalja, i to su sve pokazatelji da se naš turizam oporavlja i da predstavljamo bezbednu i sigurnu destinaciju.
Autorka je novinarka/urednica u Danasu.