Očito nimalo slučajno, britanski nedeljnik Ekonomist je za svoju reč godine izabrao „kakistokratiju“, starogrčku složenicu koja označava vladavinu najgorih, najmanje kvalifikovanih ili najbeskrupuloznijih.
A šta o našim (ne)prilikama, perspektivama i nadi u bolje sutra kaže onaj imaginarni dvojac – dežurni pesimista (P) i takođe budni optimista (O).
P: Javni dug Srbije narastao je na više od 38 milijardi evra, a vlast troši li troši. Evo, Beograd na vodi i dalje finansiraju šakom i kapom, kopanje za beogradski metro još nije ni počelo, a ko zna koliko će tek da nas zaduže za taj nesrećni EXPO. U svaku investiciju se nemilice ugrađuju privatni interesi i džepovi.
O: Bliži se dan kad više neće moći da nas zadužuju jer nema te banke koja će bezgranično kreditirati rasipništvo i korupciju. Onda neće imati ni za „helikoptersko“ podmićivanje glasača. Tada će i oni koji se „informišu“ iz prorežimskih medija prozreti tiradu o ‘ekonomskom tigru Zapadnog Balkana’ i ‘drugoj rastućoj ekonomiji Evrope’. Biće to preskupo plaćeno otrežnjenje, ali će opstati nada. Jer, rečima Dostojevskog, „živeti bez nade znači prestati živeti.“
P: O kakvoj nadi govoriš sa ovakvom vladom i parlamentom u kojima se vrte isti nekompetentni poslušnici, bez znanja, morala i odgovornosti. Danas kažu jedno, sutra drugo, a rade nešto treće, po svom nahođenju i za svoj interes.
O: Slažem se da u vlasti dominiraju takvi. Nušić je napisao da je „lakše biti ministar no berberin“ jer ovaj drugi mora umeti da brije tako da nekog ne poseče. Ministar to ne mora da zna „jer i ako poseče, nije kriv.“ Ali istorija pokazuje da nijedna vlast nije večita i da, narodski rečeno, „ničija nije gorela do zore“. Zašto bi Srbija bila izuzetak?
P: Njima je vlast udarila u glavu, navikli na moć i privilegije, neće oni lako odstupiti. I sve su kvarniji! Naučili su sve moguće trikove u izbornim krađama. I svet to zna! Zar nije Fridom haus objavio da je u Srbiji najveći pad demokratije u poslednjih deset godina? I – nikom ništa!
O: Rečima irskog pisca, nobelovca Bernarda Šoa, nije istina da vlast kvari ljude već budale, kada je se domognu, kvare vlast. Ovde im naruku ide krhko kulturološko nasleđe koje je ponajbolja „njiva“ za manipulacije, kriminal i imitaciju demokratije. Ali ni zrno nade na istoj toj njivi nije istrulilo. Trikovi su pročitani, sve manje uspevaju. A sve je više nade.
P: Ne sporim da neke nade ima, ali ovaj režim neće lako odustati. Njihove manipulacije ne prestaju. Evo, skratili prvo školsko polugodište kako bi sprečili protestna okupljanja đaka? Među studentima nalaze neke navodne predstavnike za dogovore. Šta tek reći o novogodišnjem poklonu penzionerima?
O: Vlast je pobunjene studente prvo pokušala da zaplaši i pacifikuje pretnjama i maskiranim huliganima. Kada to nije uspelo, Vučić je pokušao da ih uveri da je ispunio sve njihove zahteve i kao „šlag“ ponudio povoljne kredite za stanove. Odgovor vidimo: blokade se nastavljaju, rastu nezadovoljstvo i bunt. A priznaćeš – i nada.