Nakon više nedelja balansiranja na ivici nasilja kao posledice neuspešne političke tranzicije, Sudan je od prošlog vikenda haosu. U subotu je u Kartumu i još nekim delovima zemlje buknulo oružano nasilje između rivala u vladajućoj vojnoj hunti – regularne vojske i moćne paravojne jedinice Snage za brzu podršku (RSF). U centru sukoba našla su se dva generala, Abdel Fatah el Burhan, de fakto vladar Sudana, i njegov zamenik Mohamed Hamdan Dagalo zvani Hemeti, dojučerašnji saveznici koji su ratovali na istoj strani u Darfuru i u poslednje četiri godine zajedno okrenuli leđa svom patronu, učestvovali u dva puča i delili vlast u zemlji, a da ništa od toga nije uspelo da ih zbliži.
Obe strane su u prethodnih nekoliko dana odbijale pozive na primirje koje su uputili UN, Afrička unija, EU, SAD, Velika Britanija, arapske države. Burhan je Dagaloa optužio za „pokušaj puča“, a ovaj njega da je „radikalni islamista koji gađa civile iz vazduha“.
Civili ovoga puta nisu bili glavna meta, ali jesu najveće žrtve, pa su mnogi građani ostali zabarikadirani u kućama kako bi izbegli metke i bombe koje su razmenjivale dve vojske pred kraj ramazanskog posta. Već je poginulo nekoliko stotina ljudi, a više hiljada je ranjeno. Kartumom su se kretala vozila sa teškim oružjem, odjekivale su eksplozije, a vojni avioni gađali baze RSF u gradu. Na ulicama leže tela. Borci RSF pucali su na američki diplomatski konvoj, zbog čega je državni sekretar Entoni Blinken telefonom razgovarao sa Burhanom i Dagalom i upozorio ih. Borbe su zabeležene i u Darfuru, gde je u prvom genocidu u 21. veku već stradalo 400.000 ljudi, a četiri miliona je raseljeno.
Sve aktivnije neformalne milicije
Od puča 2019. i postizanja primirja, pa do aprila ove godine, Projekat podataka o lokacijama i događajima oružanog sukoba (ACLED) beleži pad umešanosti pobunjeničkih grupa u političko nasilje u Sudanu, pa su od tada za čak 60 posto incidenata u zemlji odgovorne neregularne milicije. Povod mnogih sukoba postao je pristup zemljištu i resursima, a dostupnost oružja čini ove okršaje težim. Vakuum u podeli vlasti i nepostojanje institucionalnog kapaciteta da se rešavaju konflikti dodatno pojačavaju nasilje, jer su snage bezbednosti uglavnom zauzete gušenjem demonstracija u gradovima.
SAVEZNICI I NEPRIJATELJI
Dvojica generala su 2019. godine – Burhan na čelu regularne vojske, Dagalo na čelu paravojne jedinice – učestvovala u zbacivanju Omara el Bašira, diktatora koji ih je stvorio. Kao čelni ljudi Tranzicionog vojnog saveta bili su umešani u surovo gušenje mirnih junskih protesta 2019. u Kartumu i u masakr najmanje 100 ljudi. Vojska i koalicija organizacija civilnog društva ipak su formirale tranzicionu vladu kako bi zemlja najzad krenula ka civilnoj vlasti, a više pobunjeničkih grupa postiglo je 2020. u Džubi u Južnom Sudanu mirovni sporazum za okončanje konflikta u pokrajinama Darfur, Južni Kordofan i Plavi Nil. Od zemlje sa šerijatskim zakonom, 45-milionski Sudan je te godine postao sekularna država. Oktobra 2021. došlo je do novog vojnog puča i premijer Abdala Hamdok morao je da podnese ostavku, što je još više udaljilo zemlju od formiranja civilne vlasti i uvelo je u dublju političku i ekonomsku nestabilnost jer je Zapad suspendovao milijarde dolara finansijske pomoći. Pod pritiskom UN-a i međunarodne zajednice, Burhan i Dagalo su decembra 2022. pristali na izbore, s tim da moćni RSF bude integrisan u regularnu vojsku i stavljen pod civilnu kontrolu. Do nasilja je i došlo kada je RSF-u postalo jasno da je integracija i dalje daleko.
Analitičari smatraju da je taj sporazum i doveo do tenzija, jer bi integracija omogućila Dagalou, vojniku sa sve većim političkim ambicijama, da postane jednak Burhanu, a ne njegov zamenik, te da se zbog smene u vlasti sve završilo oružanim sukobom, a ne debatom za stolom.
RSF je formiran 2013. godine i procenjuje se da danas ima oko 100.000 boraca. Korene vuče iz zloglasne arapske milicije Džandžavid koja je počinila mnogobrojne ratne zločine u Darfuru. Militariste je angažovao tadašnji predsednik Bašir da slome ustanak nearapskih pobunjenika koji je 2003. izbio u ovoj pokrajini. Bašir im je pomogao i da postanu nova formacija, RSF, ali su se 2019. okrenuli protiv njega i zbacili ga, a onda dve godine kasnije učestvovali u još jednom puču kako bi sprečili tranziciju ka civilnoj vladi. Za to su se ujedinili sa regularnom vojskom na čijem se čelu nalazio profesionalni vojnik Burhan, a po preuzimanju vlasti Dagalo je postao njegov zamenik. Ipak, Africa report piše da je ovo bio brak iz računa i da su spojili interese kako bi se suočili sa civilima kao jedinstveni vojni front.
Podeljena zemlja
Sudan, čije ime znači „zemlja crnih“, zbog svog položaja na severoistoku Afrike ima jake kulturne i istorijske veze sa Arabijskim poluostrvom. Početkom prošlog veka Severni i Južni Sudan bili su jedna država kojom su zajedno vladali Britanija i Egipat. Arapi čine 70 posto stanovništva, pa je vladajuća elita i posle sticanja nezavisnosti 1956. ostala arapskog porekla, dok je narod afričkog porekla bio politički, verski, pa i rasno diskriminisan. U zemlji su vođena dva građanska rata, a Južni Sudan se 2011. i zvanično otcepio. Gotovo 90 posto stanovništva su muslimani. Do 2020. na snazi je bio šerijatski zakon, ali je od tada Sudan zvanično sekularan. U zapadnoj pokrajini Darfur od 2003. do 2020. vođen je surov rat u kome su stradali civili iz nearapskih etničkih zajednica. Procenjuje se da je poginulo 400.000 ljudi, a četiri miliona je raseljeno.
TRAŽENJE SPONZORA
Nekadašnji saveznici više nisu raspoloženi za bilo kakav dogovor. Dagalo Burhana naziva lažovom i kriminalcem, a vojska kaže da je RSF pobunjenička milicija koju treba raspustiti. Stiče se utisak da bi sukob mogao da potraje, pa i da se prenese na okolne države jer obe strane imaju gustu, isprepletanu mrežu stranih saveznika. Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, SAD, Velika Britanija i Norveška čine Kvad i Trojku, i zajedno sa UN i Afričkom unijom su podržali medijaciju u Sudanu. Tu je i Egipat koji ima istorijske veze sa Sudanom i njegovom vojskom. RSF povezuju sa Rusijom, Belorusijom, Kinom i Iranom, a veruje se da je grupa umešana i u sukobe u Libiji i Jemenu.
Hunta ima unosne poslove u trgovini i industriji, kao i poljoprivredne posede, i nije rada da se toga odrekne, a među frakcijama se vodi rat za resurse i zemljište. Vrlo brzo posle puča je postalo jasno da vojska i paravojne formacije ne žele da prenesu vlast na civilne strukture i da traže međunarodne sponzore koji će im pomoći da se odupru domaćem i međunarodnom pritisku, pisao je turski Al-Monitor prošle zime. Tako je početak rata u Ukrajini zatekao generala Dagaloa u Moskvi, gde je otišao da traži podršku, ali i da je pruži Vladimiru Putinu kada je započeo invaziju. Ipak, i general Burhan je gajio dobre odnose sa Moskvom, pa je ubrzo posle puča podržao ideju da Rusija uspostavi pomorsku bazu na Crvenom moru kao što je dogovoreno sa prethodnim vlastima.
Burhan se verovatno setio da je i Omar el Bašir išao u Moskvu po podršku, a da dve godine kasnije Rusija nije ni osudila puč u kome je zbačen, pa je krenuo u drugačiju diplomatsku turu. Otputovao je u London na sahranu kraljice Elizabete, a zatim i na sednicu Generalne skupštine UN u SAD. Iako je armija putovanja predstavila kao početak novog poglavlja u odnosima sa Zapadom, general se nije sreo ni sa jednim visokim zvaničnikom u ovim zemljama koje su osudile puč. Nakon toga je svratio u Kairo gde ga je primio predsednik Sisi, ali ni tu nije dobio onu podršku koju je očekivao. Burhan je godinu završio najavljivanjem da će jula 2023. vlast biti birana na izborima. Nekoliko meseci kasnije, civilna vlada deluje dalje nego ikada.
Zlatom do reputacije
I pored toga što je zapovednik paravojnih formacija osumnjičenih za ratne zločine, general Mohamed Hamdan Dagalo, znan i kao Hemeti ili Mali Muhamed, dobio je 2022. od sudanske Nacionalne komisije za ljudska prava godišnju titulu branioca ljudskih prava, što je izazvalo nevericu u zemlji i svetu. Poznavaoci prilika smatraju da je general platio ovu nagradu kako bi popravio reputaciju.
Kao Baširov čovek, Dagalo je svojevremeno dobio dozvolu da prisvoji unosne rudnike zlata u Darfuru i na taj način je došao do zavidnog imetka. U poslednje vreme novac je ulagao u poboljšanje imidža: kupovao je vakcine protiv kovida-19 iz Emirata, otvarao bolnice i škole u nerazvijenim oblastima i dovodio pijaću vodu u zabačena sela, a tokom poslednjeg Svetskog prvenstva u fudbalu otvarao je prostore u siromašnim krajevima u kojima su građani mogli da besplatno gledaju utakmice. Ipak, ovi klubovi su često zjapili prazni jer su se meštani odazvali pozivu na bojkot. Novinari i plemenske vođe kažu da im je nuđen novac da promovišu RSF i njegove ciljeve, ali da su odbili, piše Middle East Eye.