Za Belhajm od oko 9.000 stanovnika malo ko i u samoj Nemačkoj zna, pa čak i oni koji žive u obližnjem Hajdelbergu, univerzitetskom centru na jugozapadu zemlje. Ali, pre nešto više od šest meseci za njega je saznala i šira nemačka javnost. Minhenski dnevnik „Zidojče cajtung“ objavio je da su u novembru 2023. radnici, koji su popravljali stub za struju, u šumi na obodu Belhajma pronašli na oko pola metra dubine u zemlju ukopano nekoliko stotina grama eksploziva, uključujući detonatore, kao i dve ručne bombe M75 jugoslovenske proizvodnje.
I to možda ne bi toliko alarmiralo nemačke bezbednosne službe da zapravo ovo tajno skladište uredno u plastičnu foliju upakovanog eksploziva nije bilo samo nekoliko stotina metara od takozvanog NATO cevovoda. Belhajm je zapravo od vojno-strateške važnosti jer se u njemu nalazi jedno od najvećih nemačkih skladišta NATO tenkova, ali i kroz to mesto ide i Centralnoevropski cevovodni sistem, koji još od vremena Hladnog rata snabdeva vazdušne baze u zapadnoj Nemačkoj kerozinom, benzinom i dizelom.
Ko je baš tu zakopao „štek“ eksplozivnih naprava?
Premda Nemačkoj ovakva diverzantska skladišta nisu bila tako neuobičajena u vreme terorističkih napada Bader-Majnhof grupe, nemački bezbednjaci su sigurni da ovo oružje ne potiče iz vremena napada levičarskih terorista na gasovode alijanse. Kako kažu, pretpostavlja se da je ono tu bilo 12 do 18 meseci, dakle ukopano samo nekoliko meseci nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.
„Istraga nije dovela do identifikacije osumnjičenog“, rekao je portparol javnog tužilaštva u Koblencu.
Ali u nemačkim bezbednosnim krugovima već tada su sumnjičave poglede upućivali u pravcu Moskve, naročito zbog toga što su počele da se nižu diverzije i potencijalne diverzije na kritičnoj infrastrukturi, poput probušenog gasovoda za transport LNG na severu Nemačke, kao i oštećenja na železničkim kablovskim instalacijama u šahtama širom zemlje.
„Moramo da pretpostavimo da će Moskva upotrebiti čitav spektar hibridnog ratovanja protiv nas u narednih nekoliko nedelja i meseci, uključujući akte sabotaže“, rekao je u prvoj polovini ove godine za „Zidojče cajtung“ jedan službenik nemačke državne bezbednosti, dok je njegov tadašnji šef Tomas Haldenvang isticao da služba procenjuje da je rizik od sabotaža „značajno povećan, posebno protiv kritične informacione i komunikacione infrastrukture, kao i infrastrukture za snabdevanje energijom“.
NUKLEARNA PRETNJA
Iako NATO već godinu dana neuobičajeno jasno upozorava na „intenzivirajuću kampanju aktivnosti hibridnih operacija“ Moskve širom evroatlantskog regiona, to ni približno ne plaši evropsku javnost kao mogućnost nuklearnog rata. A sudeći prema društvenim mrežama pa čak i u nemačkoj predizbornoj kampanji, taj strah je drastično uvećan kad je američki predsednik Džozef Bajden odobrio da Ukrajinci američkim raketama dugog dometa gađaju i teritoriju Rusije.
Slično odobrenje je došlo i za francuske i britanske rakete, a usledio je ruski odgovor: ispaljivanje eksperimentalne nenuklearne hipersonične balističke rakete „Orešnik“ na ukrajinski grad Dnjepro, kao i promena nuklearne doktrine tako što je spušten prag za prelazak ruskih „crvenih linija“. Sve to je dobar deo evropske javnosti uplašio da smo nadomak nuklearnog rata. Društvene mreže su pune „zaključaka“ da Berlin, Pariz, Varšava i London bukvalno svakog trenutka mogu da očekuju ruski atomski udar ili bar početak Trećeg svetskog rata sa konvencionalnim oružjem.
Iako je Vladimir Putin u više navrata proteklih godina ponovio nuklearnu pretnju Zapadu, mala je verovatnoća da će u ovim uslovima Moskva izvršiti nuklearni udar. I to ne samo zbog straha od odgovora Zapada, već zbog toga što bi Kini i Indiji bilo neprihvatljivo da Rusija iskoristi nuklearno naoružanje, jer bi to njima zakomplikovao situaciju na eventualnim nuklearnim žarištima u južnoj Aziji.
Poruku Kremlju je, čini se, najjasnije i najotvorenije formulisao bivši šef indijske diplomatije Kanval Sibal, koji je nedavno u intervjuu za moskovski „Komersant“ optužio Zapad da je „eskalirao vojni sukob u Ukrajini dostavljajući ukrajinskoj vojsci sve ubojnije i ubojnije naoružanje da gađa ruske mete“, pritom istakavši da „bi bilo pogrešno verovati da Rusija ne bi izgubila podršku Globalnog juga, ako upotrebi nuklearno oružje“.
„Zemlja koja prva izvrši nuklearni udar staviće sebe u situaciju međunarodnog izopštenika“, rekao je Sibal, dodajući da bi ta zemlja „bila odbačen čak i od svojih prijatelja, jer oni neće videti opravdanja za korišćenje nuklearnog oružja kako bi se sprečio napad konvencionalnim sredstvima“. „U slučaju Rusije, to bi bilo sagledano kao nedopustiv čin, jer Rusija nije još iskoristila u potpunosti svoj arsenal konvencionalnog naoružanja u ukrajinskom konfliktu“.
Sibalova poruka je da „Rusija ne može da ignoriše ovu realnost“, dodajući da bi „cenu koju bi morala da plati, zbog raskida veza sa Globalnim jugom, uključujući i onu na ekonomskom frontu, bila veoma visoka“.
NEKINETIČKI RAT
Ovakva poruka zapravo dobrim delom umanjuje verovatnoću da rat u Ukrajini bude uvod u nuklearni rat. Promena nuklearne doktrine i ispaljivanje „Orešnika“ bili su Putinu potrebni, pre svega, kako bi pokazao mišiće pred Zapadom, ali i pred sopstvenim građanima. Kremlj se pritom pobrinuo da Pentagon i Bela kuća vrlo dobro znaju da ne ispaljuju nuklearne rakete pa je pola sata pre ispaljivanja „Orešnika“ o toj nameri obavestila SAD, kako bi se „sprečili nesporazumi i pogrešna procena“ a i da mogu da upozore Ukrajince da sklone svoje ljudstvo.
Cilj je očigledno bio da se pre svega u Evropi održi strah od nuklearnog rata. A ta pretnja je sastavni deo rata, koji se uveliko vodi u Evropi i to ne onaj klasični u Ukrajini, već takozvani nekinetički rat koji već bezmalo tri godine traje širom Evrope. Nekinetički ili hibridni rat uključuje sabotaže privredne i ključnih infrastruktura, upravljanje migracionih tokova kao svojevrsno oružje, kao i informatičko i sajber nasilje kroz različite propagandne kampanje. Posebno su kritične infrastrukture, kao što su podmorski i nadzemni kablovi, gasovodi i elektrovodi, postali popularna mete u hibridnim ratovima. Pa i u ovom u Evropi.
Najnovija oštećenja internet kablova ispod Baltičkog mora – između Litvanije i Švedske i između Finske i Nemačke – bude sumnju da su zapravo to bile sabotaže za koje evropska štampa već „vidi“ osumnjičenog
„Rusija je sada jedina država na Baltičkom moru koja nije članica NATO-a. I kritična infrastruktura, kao što su podzemni kablovi, postali su sve popularnije mete u hibridnim ratovima!, piše za portal francuskog radija „Frans inter“ Pijer Haski i dodaje da „ako se potvrdi da je ova dva kabla sabotirala neprijateljska sila, to će biti još jedna eskalacija u podeljenom svetu“. „I bez sumnje ne poslednja“.
A već je proteklih godinu dana u Evropi ovakvih remetilačkih aktivnosti napretek, od sajber napada, preko ubistava i usmeravanja migranata na granice EU, do sabotaža. U februaru su lokalni gangsteri u Španiji upucali ruskog vojnika koji je prebegao, dok su sitni kriminalci u martu zapalili skladišta u vlasništvu Ukrajinaca u istočnom Londonu. Za organizaciju oba zločina se sumnjiče ruske civilne i vojne obaveštajne službe, baš kao i za seriju požara širom Evrope, od poljskih tržnih centara do jedne nemačke fabrike. Ali i seriju sajber napada, od čeških železnica, preko britanskih aerodroma i železničkih stanica, do britanske nacionalne elektroenergetske mreže.
Čak i prvobitna pretpostavka da je tehnički kvar doveo do pada teretnog aviona DHL-a na prilazu aerodromu u Viljnusu, sada se odbacuje. Zvaničnici pretpostavljaju da je uzrok pada aviona, u kojem je poginuo jedan član posade a troje povređeno, zapravo povezan sa tim da Rusiju sumnjiče za prethodnu seriju neobjašnjivih zapaljenja uređaja u paketima koji su bili na letovima DHL-a i u skladištima ove nemačke logističke kompanije.
Osim toga, u julu su američke i nemačke vlasti objavile da su osujetile rusku zaveru da organizuje ubistvo Armina Papergera, izvršnog direktora „Rajnmetala“, nemačkog proizvođača oružja kojim se dobrim delom snabdeva Ukrajina.
HIBRIDNO PROTIV RUSIJE
Šef britanskih obaveštajaca Ken Mekalam tvrdi da Rusi u sajber-napadima angažuju spoljne saradnike – od „patriotskih hakera“ i direktnih sajber-kriminalaca – ali ti angažmani nisu samo ograničeni na onlajn prostor. Šef MI5 Mekalam je pre mesec dana rekao da smo ove godine videli da su se „ruski državni akteri okrenuli posrednicima za svoj prljavi posao, uključujući privatne obaveštajne operativce i kriminalce iz Ujedinjenog Kraljevstva i trećih zemalja“.
Kako tvrde britanski stručnjaci za obaveštajne poslove, „ne treba da čudi što se Rusi okreću kriminalcima i privatnim istražiteljima“ jer je od početka ruske invazije na Ukrajinu oko 750 ruskih diplomata proterano iz Evropske unije.
Prema tvrdnji Marka Galeotija, šefa obaveštajno konsultantske kompanije „Majak intelidžens“, odgovor na to zašto je Rusija pojačala hibridne akcije „leži u Putinovoj percepciji situacije“. Kako kaže, čini se da predsednik Rusije „iskreno veruje da je neumoljivo ‘rusofobični’ Zapad posvećen ograničavanju ili rasparčavanju Rusije, i da je Ukrajina u suštini nešto više od oružja usmerenog protiv majčice Rusije“.
Galeoti u autorskom članku za „Spektejtor“ priznaje da su i ukrajinske obaveštajne službe sprovodile niz hibridnih napada na ruske vojne ciljeve, oficire i one koji otvoreno navijaju za Rusiju u ovom ratu.
„Ovog meseca, na primer, jedan mornarički oficir je poginuo kada je bomba eksplodirala ispod njegovog automobila na Krimu. Putinu – čoveku koji veruje da je Ukrajina veštačka konstrukcija koju je Lenjin stvorio posle Boljševičke revolucije 1917. od ‘onog što je istorijski ruska zemlja’ – ovi napadi mogu da se dešavaju samo po našem (zapadnom) nalogu, ili barem uz naše odobrenje“, ističe Galeoti.
Prema njegovim rečima, jedan jastreb među ruskim intelektualcima bliskim Kremlju rekao mu je: „Misliš da možeš da nateraš ukrajinske teroriste da rade tvoj prljavi posao i da ćemo se ljubazno pretvarati da ne stojiš iza toga? Vreme je da saznate kakav je osećaj biti u ratu“.
„Šta su sankcije drugo nego ekonomski i politički rat? Pokušavate da srušite našu ekonomiju i onda kukate ako vas hakuju?“, dodao mu je ruski sagovornik, piše Galeoti.
Ruska osveta saveznicima Ukrajine, sva je prilika, neće biti nuklearna već hibridna. A rat na teritoriji EU traje već dve i po godine i biće sve očigledniji.