Poverenik za zaštitu ravnopravnosti napunio je tačno godinu dana tog 5. maja kada je prvi Novi magazin ugledao svetlost dana. Bio je to jedan od važnijih datuma u novoj istoriji srpskog novinarstva, jer se malo koji časopis, kontinuirano i sa puno strasti, ne gubeći u njoj i objektivnost i profesionalizam, bavi temama koje nisu visoka politika i od kojih se ne živi, tačnije nije se živelo.
Danas, rekla bih da je diskutabilno da li ljudska prava nisu vrhunska visoka politika i tema od koje se živi svakoga dana… Ko ne veruje neka malo pročita novine, portale, čak i tabloide i pogleda rezultate izbora, izgled i teme političkih kampanja i u Srbiji i u Evropi. danas možeš izgubiti izbore ako vređaš druge i drugačije članove svog društva. U svakom slučaju, za ljudska prava, demokratiju, vladavinu prava i ravnopravnost, važan je kontinuitet, posvećenost, volja i razumevanje. Sve to imaju i Novi magazin i institucija koju vodim.
ŽENE U ŽIŽI: Ravnopravnost, svest o potrebi njenog postojanja, temelju svakog našeg shvatanja o drugima, temelju svake zajednice i svakog društva, pre samo nešto više od 10 godina, bila je opštepoznata, a u stvari, u svojoj suštini značenja, nepoznata stvar. Na njenoj suprotnoj strani – diskriminacija – još jedan nepoznat, ali od tog doba omiljen i svuda korišćen termin. Javni prostor svojevremeno je preplavila reč koja je postala sinonim za sve moguće i nemoguće nepravde: od komšijske kavge oko korišćenja zajedničkih prostorija, zabrane pušenja u kancelariji, odlepljene patike koju smo mi dužni da reklamiramo (J), do podstanara bez dece ali sa šest mačaka, gužve na ulicama Beograda, a nije tako u drugim gradovima.
Prvo upozorenje koje je prva poverenica Nevena Petrušić objavila izašlo je 2010. godine i bilo je upravo zbog diskriminacije žena u medijima. Priča o isključivo izgledu jedne političarke, praćena fotografijama njenih nogu opisanih kao najbolji bataci(?!), u narednim godinama ‘zasenjivale’ su odevne kombinacije, dubine dekoltea, visina štikli. I još nas iz nekog ćoška u mnogim medijima, uz dvosmislenu ili lascivnu poruku, posmatra neka oskudno odevena žena.
Taj stereotip, narativ, vizual, nazovite takvo omalovažavanje bilo kojim imenom, najviše odoleva, opire se, ne da se. Koliko god i šta god žena dostigla i postigla u profesionalnom životu, i dan-danas joj se spočita ili provuče čuđenje o usklađivanju karijere i podizanju dece.
Ali, nije sve tako crno, u ovom slučaju obnaženo. Odeću ravnopravnosti u Srbiji je obuklo mnogo žena i muškaraca i ipak smo se dobrano odmakli od toga da je najvažnija vrlina svake žene da bude dobra domaćica ili mišljenja da rukovodeća mesta pripadaju isključivo muškarcima.
Borba protiv stereotipa da se žene interesuju samo za modu i kuvanje, a muškarci za politiku i sport, nije ni laka ni kratkotrajna. I u tome nam je Novi magazin mnogo puta bio saveznik, sve ove godine. Najviše naslovnih strana bilo kog nedeljnika pripalo je ženama baš u ovom časopisu. Kad se hoće, može se. Uprkos lepljivim podovima i staklenim plafonima, kroz godine su dobijene male, a velike bitke. Među prvima smo ratifikovali Istanbulsku konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, doneli zakone, proglasili Dan sećanja na ubijene žene… iako, još nije stiglo vreme da prestanemo da okrećemo glavu ili zatvaramo prozor kada čujemo ili vidimo problem koji ugrožava život neke žene.
Ozbiljni pomaci napravljeni su na onom, za muškarce – da budemo iskreni, ipak, najosetljivijem polju – političke moći. Pogledajte opštine i gradove – iz baš nijedne koja je na čelu imala ženu, danas se stiglo do više desetina. Nedovoljno, znam, ali nije da pomaka nema.
Skoro deceniju u skupštini postoji ženska parlamentarna mreža, a kvote su pomogle da poslanice ne budu samo šlajer u muškom buketu. U reklamama za vojne škole, ravnopravno se pojavljuju i žene. Uostalom, prođite pored ministarstva odbrane – na zgradi je slika srpske oficirke.
I ROMI SU TU, S NAMA: Ne, nije se Magazin bavio samo ženskim ljudskim pravima, nego sam ja izabrala sve velike skupine naših građana i građanki kojima se vaš časopis bavio bez kalkulisanja isplata li se. Ne znam da li se iko seća, s obzirom na naše kolektivno loše pamćenje, razdora između Srba i Roma u naselju poetskog imena Jabuka koji je izgledao kao plemenski sukob? Ili predsednika mesne zajednice u selu Sirča koji je organizovao meštane zbog naseljavanja Roma pod parolom “Mi sa njima ne možemo da živimo, oni nam narušavaju mir?” Nije dobro da se ovoga ne setimo jer takvi ispadi treba da nam budu opomena i nauk. Iz tih početnih godina našeg rada, ostaju zabeleženi i slučajevi napada na romskog dečaka u gradskom prevozu, zabrana ulaska Romima na bazen, nasilje nad romskim mladićem u jednoj policijskoj stanici…zatim segregacija u ne baš malom broju škola u Srbiji, zabrana prakse romskoj devojčici u jednom lokalu jer vlasnica nije htela da “zbog Ciganke gubi mušterije”…
Danas govorimo, a Novi magazin o tome piše: o neophodnosti većeg zapošljavanja školovanih Roma i Romkinja, o zbrinjavanju i smanjivanju neformalnih romskih naselja, da, još uvek i o siromaštvu i nejednakosti, no…promene su možda male, ali vidljive, možda spore, ali nezaustavljive. Iz godine u godinu sve je više romskih devojčica i dečaka koji umesto u brakove stupaju u škole, sve je više romskih studenata i studentkinja… Dakle, svi zajedno pokrećemo promene. Nedovoljno brzo, ali stvari idu, uprkos i otporima.
Time koliko poštujemo tuđe različitosti, pokazujemo koliko poštujemo i sebe; način na koji i šta govorimo o drugima u stvari govori o nama samima i vrednostima za koje se zalažemo. Robovanje predrasudama, navikama i običajima često nam ne dozvoljava da o ljudima, stvarima i pojavama razmišljamo u skladu sa vanvremenskim vrednostima: pravdom, tolerancijom, ljudskošću. Neprijatelji ravnopravnosti, dakle, vrebaju sa svih strana. Ali ipak ih je sve manje, iz godine u godinu.
Potvrđujem to još jednom prolazeći kroz moju ličnu arhivu Novog magazina, koju ne dozvoljavam da mi ukućani, mladi i digitalnom svetu skloni, bace. Meni prija taj poznati vajb papira. Mogu i da vidim i dodirnem prijatelje poput Novog magazina, saborce iz mnogih dobijenih bitki iz borbi da Srbija bude demokratskija, modernija i razvijenija.
Srećne nam godišnjice!
*Autorka je poverenica za ravnopravnost