Ovaj tekst nosi naslov jedne stare narodne pesme koja se i danas peva u mom rodnom kraju, u Ibarskom Kolašinu koji se nalazi u gornjem toku reke Ibar 25 km zapadno od Kosovske Mitrovice. Ova se pesma retko peva iz razloga jer je pesma slična formi tužbalice tako da je nepopularna u atmosferi slavlja ali i zato jer iziskuje izuzetne glasovne mogućnosti izvođača. Pevanje ove pesme je specifično sa izduženim napevavanjima samoglasnika kako bi se stanje tuge i nesreće opisane pesmom tihim tonom prenele u fizički prostor a reči pesme bi tako ostale skoro neprepoznatljive u toj reci nota. Retki su pevači koji imaju hrabrosti i glasovne mogućnosti da prenesu emocije ove pesme na način kako ona zaslužuje, a kao što je i slučaj sa drugim arhaičnim umetničkim formama iz domena kulturne baštine, retka je i publika ovakve umetničke forme.
Ali, razlog ovog naslova nije umetnička analiza ili emocija koju nosi ova pesma, već univerzalna poruka koju ova pesma ima i koja dokazuje poznavanje povezanosti klimatskih elemenata i fenomena u prirodi još iz vremena tehnološke adolescencije. Pesma u autentičnom obliku identifikuje povezanost sistema u prirodi, opisuje tragične posledice ali u završnici pesme u poetskom obliku antičkog patosa, pesma identifikuje i tendenciju savremenog društva da krivicu tragedija pripisujemo pogrešnim akterima (majka kune reku Moravu).
U tom smislu, ova pesma, iako semantički arhaična, u svojoj suštini ona je narodno ispričana naučna interpretacija „mističnih“ vodenih ciklusa kao i njenih posledica i našeg odnosa prema njima. U poslednjoj deceniji beležimo gotovo pravilne sezonske cikluse elementarnih nepogoda na skoro svim rečnim tokovima u regionu, ali i pored reakcione politike i aktivnosti u javnom prostoru i u kulturi upravljanja prostorom nema značajnih pomaka kako bi se unapredio odnos čoveka i prirode u rečnim priobalnim područjima.
PREVIŠE NEPOZNATIH VARIJABLI
Poznavanje hidroloških, klimatoloških, meteoroloških i drugih ciklusa se značajno povećalo u poslednjem veku, ali je još daleko od potpunog razumevanja. Nauka i savremena tehnologija koje koriste digitalni rečnik u simulacijama superkompjutera, nisu i nikada neće biti u stanju da opišu oblike i način ponašanja analognih sistema kakav je ciklus kretanja voda u prirodi.
Previše je nepoznatih varijabli koju matematički modeli ne mogu da obuhvate, tako da u igri velikih brojeva mali poremećaju u sistemu mogu stvoriti nepredviđene rezultate. U pesmi je analogija efekta leptira (termin matematičke teorije haosa koji je takođe svojevrsna poetska metafora) data u obliku rose u planini koja stvara nabujalu Moravu, ali u stvarnom svetu poremećaji u sistemu mogu imati izmenjeni ciklusi padavina, poremećaj u kretanju toplih i hladnih struja vazduha i vlažnog vazduha kao i mnogi drugi antropogeni uticaji poput prekomerne seče šuma, erozija tla, urbanizacije i izgradnja priobalnih područja, promena namene zemljišta i dr.
Kao i mnoge tradicionalne veštine, znanja i prakse, u svojoj aroganciji moderno društvo je zanemarilo ove veoma važne principe međuzavisnosti u prirodnim sistemima. Umesto toga, stvorene su čitave discipline koje se bave uređivanjem i kontrolom prirodnih ciklusa. Ove discipline su prvobitno korišćene kako bi se snaga i resurs voda iskoristio kao materijalna osnova za ekonomski razvoj (proizvodnje energije ili sistema snabdevanja), danas sve češće svoj fokus preusmeravaju na oblasti upravljanja sistema u kontroli šteta nastalih upravo kao posledica neadekvatnog razumevanja hidroloških karakteristika i osobenosti rečnih područja.
Prirodna regulacija sliva Save
Na slivu reke Save, viškove voda reguliše nekoliko prirodnih sistema karakterističnih za nizijske ravničarske reke poput Obedske Bare (Specijalni rezervat prirode) i sistem reke Bosut na granici sa Hrvatskom, kao i Spačvanska šuma sa rekom Studva u Hrvatskoj. Ovaj prirodni sistem regulacije plavnih voda je bio od kritične važnosti u periodu velikih poplava u Obrenovcu 2014. godine jer je umirio tok Save i sve viškove voda koje su Sava a posebno Drina unele u sistem. U tom smislu, ovi ekosistemi uzvodno od Beograda efikasno vrše jednu od svojih mnogih uloga, a to je da umire poplavne talase ovih reka i imaju kritičnu ulogu u odbrani od poplava.
PLAVNE ZOVE
Razvoj gradova i naselja se istorijski dešavao neposredno uz značajne reke koje su bile saobraćajnice ili prirodne barijere od neprijatelja. Rast populacije i pritisak na prostorni razvoj su stvorili ekonomski podsticaj da se gradovi razvijaju direktno na obalama reka potiskujući tok reka u sve uža korita i izolujući površinske tokove od podzemnih u priobalju. Reka je ovim doktrinama i praksama 20 veka postala višak vode u sistemu koji je trebalo kontrolisati u protoku i izvesti iz prostornog sistema sa minimalnim zadržavanjima. Reke su tako postale antropogene strukture sistema upravljanja atmosferskih voda i mi je kao društvo u takvom obliku bez preispitivanja idilično prestavljamo i slavimo kao prirodno blago.
Ovakva iskrivljena slika prirodnih celina se najbolje može ilustrovati na Vrnjačkoj reci u Vrnjačkoj Banji koja nije više i ne može se nazvati rekom. Reka je sistem koji obuhvata površinske, podzemne vode i ekosistem priobalja koji ima višestruku ulogu – od skladištenja viškova voda do staništa ptica, vodenih i amfibijskih vrsta. U slučaju Vrnjačke reke ona je sistem kontrole atmosferskih voda, romantična, ali netačna interpretacija prirode.
Ta prostorno planska razvojna doktrina nije imala alternativu tokom 20. veka. Incidenti i situacije koje su mogle da posluže za preispitivanje ovih doktrina su potiskivane i pripisivane drugim uticajima (u pesmi iz naslova tu ulogu nosi Morava). Imajući u vidu trend razvoja naselja i gradova na rekama i smanjivanje površina plavnih zona (retenzija) duž reka, za posledicu imaju povećanu učestalost prirodnih nepogoda i poplava koji imaju sezonski karakter u pojedinim gradovima. Očigledno je da ovakve prakse i načini upravljanja rekama ne daju željene rezultate na terenu a prakse i oblici upravljanja koji daju najbolje rezultate se uopšte ne promovišu jer prostor plavnih zona „ne proizvodi profit“.
Uloga plavnih zona u oblicima aluvijalnih šuma, vlažnih livada, močvara i vlažnih staništa imaju najznačajnija je u smanjivanju vršnih talasa plavnih voda. Reke Dunav i Sava u novijoj istoriji nisu bile pretnja Beogradu, ali posmatrajući unazad samo nekoliko godina možemo analizirati snagu prirodnih sistema za odbranu od poplava u slučajevima velikih poplava na rekama uzvodno od Beograda.
Poplavni talas koji je u Budimpešti tokom decembra 2023. napravio veliku štetu, u Beogradu se gotovo nije ni primetio. Razlog tome su nekoliko značajnih retenzija na toku Dunava nakon Budimpešte ali i u Republici Srbiji, koji su rezervati prirode od Gornjeg Podunavlja na granici sa Mađarskom i Hrvatskom do Koviljsko-Petrovaradinskog Rita kod Beške koji skladište viškove voda u protoku i umiruju plavne talase.
Poplave na reci Savi u Hrvatskoj maja prošle godine i kasnije u avgustu poplave u gradovima na Savi, Muri i Dravi koje su napravile ogromnu štetu i odnele ljudske živote su imale minimalne posledice na vodostanje reka u Beogradu. Sličan efekat je imala i velika poplava u Obrenovcu 2014. godine. Tokom prošle godine, ali i u vreme velikog izlivanja reke Kolubare, plavni talas reke Save umiren je pre ušća Kolubare u Savu.
Tekst pesme
Rosa pade te Morava dođe,
Te poplavi Bogdanove dvore,
a u dvore bolan Bogdan leži,
viče Bogdan ostarelu majku:
„Ne daj, majko, voda me odnese,
odnese me na dno u virove!“
Ljuto kune Bogdanova majka:
„Oj Moravo, vodo valovita,
Što utopi mog sina Bogdana,
Što ću jadna bez njega jednoga!“Izvor: Narodne pesme istočne i južne Srbije
IZAZOVI GLOBALNOG ZAGREVANJA
Postoji izreka koja kaže da „ako bi klimatske promene bila ajkula, vode bi bile njeni zubi“. Vode su najosetljivije na temperaturne promene, efekti globalnog zagrevanja se najbolje mogu sagledati u poremećaju predvidljivih hidroloških ciklusa. Čak i veoma mali poremećaji u temperaturi mogu poput „rose u planini“ stvoriti nesagledive posledice.
Globalno zagrevanje uzrokuje i poremećaje cirkulacije toplih i hladnih vazdušnih struja koje regulišu regionalnu klimu pa samim tim uslovljava hidrološke cikluse u regionu. Tople zime i odsustvo snežnih padavina su verovatno najveći problem koji utiču na nepovoljne hidrološke karakteristike i smanjen nivo površinskih i podzemnih voda u regionu. Sneg i snežni nanosi su u regionalnoj hidrologiji kritični rezervoari vode koji su hidrološki aktivni tek kasnije tokom kasnog proleća u toku godine. Ovi rezervoari vode u čvrstom stanju regulišu hidrološku sliku površinskih i podzemnih voda naročito u početku letnjih meseci. Odsustvo snežnih padavina i naslaga snega smanjuju potencijal izvorišta pa samim tim i kapacitet reka.
Hidrološki ciklusi na Balkanu su u modernoj istoriji uglavnom imali predvidljiv karakter i na takvim pretpostavkama su definisane nacionalne hidrološke osnove pa samim tim i sistemi upravljanja i prostorno plansko uređenje naročito u gradovima. Kultura i društveno ekonomski razvoj Balkana u značajnoj meri tokom svoje istorije, a danas još izraženije, zavistan je od predvidljivosti postojećih hidroloških uslova. Međutim, poslednjih godina beležimo značajniji uticaj klimatskih promena na hidrološke cikluse neviđene u istoriji ovog regiona i treba se zapitati da li su postojeći modeli upravljanja adekvatni da odgovore na izazove koje donosi globalno zagrevanje.
U periodu 2022/23. način rada i upravljanja hidroenergetskim i vodoprivrednim objektima u regionu je pokazao nespremnost u pogledu prevencije poplava. Protokoli i prakse za upravljanje akumulacijama u zimskom periodu se po pravilu fokusiraju na čuvanju rezervi voda jer je priliv u ovom periodu u opadanju. Razlog tome je činjenica da su atmosferske padavine u toku zime uglavnom u obliku snega koje su hidrološki aktivne tek nakon zime. Takvi protokoli su decenijama stvarali lažan osećaj sigurnosti i predvidljivosti na kojoj je počivala stabilnost energetskog sistema i vodosnabdevanju u regionu.
Hidrološka situacija na skoro svim značajnim rekama u Evropi u toku 2022. godine je pokazala alarmantne vrednosti sa nezabeleženim sušama i smanjenjem nivoa površinskih i podzemnih voda.
Dunav je beležio svoj istorijski minimum otkrivajući olupine brodova iz perioda II svetskog rata u blizini Kladova. Nakon ovog perioda suše i niskog vodostaja usledio je talas povišene temperature u toku jeseni i zime 2022/23. sa povišenim nivoom padavina. Ovo je uzrokovalo podizanje nivoa priliva voda u akumulacijama i u rečnim tokovima u periodu kada je vodostaj trebao biti umereniji.
Imajući u vidu da zime 2022/23. godine na Balkanu u pogledu temperatura nije ni bilo i da su snežne padavine izostale, ali da su kiše bile obilne, protokoli upravljanja akumulacijama nisu imali adekvatan odgovor na ovaj izazov. Umesto toga, protokoli su stvorili ranije nepoznate probleme i koje su mogle ugroziti stabilnost brana pa posledično kreirale nezabeležene poplave u priobalju i naseljima na slivovima reka Drine, Lima, Ibra i drugih reka u Srbiji sredinom januara 2023. godine. Akumulacije nisu mogle da zadrže višak voda, pa su ispuštanjem voda kreirale nezabeležene poplave u područjima nizvodno od brana u područjima gde ih nije bilo čak ni pre izgradnje ovih akumulacija.
Neizvesna budućnost i rizici koje sa sobom donosi globalno zagrevanje na najizraženiji način ispoljavaju se u ciklusu kretanja voda na planeti, pa odgovorno ponašanje i očuvanje prirodnih celina koji čuvaju kvalitet i zdravlje vodnih ekosistema moraju imati prioritet u prostornom planiranju. Vlažna staništa, aluvijalne šume sa autohtonim vrstama koji su nutriciona baza i rezervoar lokalnih biodiverziteta moraju imati prioritet u šumarstvu jer se jedino na takvim osnovama mogu očuvati i osigurati prinosi i usluge iz životne sredine pa samim tim i ekonomska stabilnost zajednice i društva. Prirodne retenzije, močvarna područja su takozvani bubrezi prirode koji regulišu i unapređuju kvalitet voda u rečnim sistemima. U kontekstu klimatskih promena ova područja predstavljaju rezervoare za skladištenje ugljenika ali u slučaju isušivanje ova područja usled dekompozicije organske materije mogu postati velika žarišta emisije ugljenika u atmosferu. U tom smislu u pogledu adekvatnog odgovora na pretnje od poplava ali i u pogledu smanjenje emisije gasova staklene bašte od kritične je važnosti da se unapredi prostorno planska osnova i sistem upravljanja pa i zaštite područja reka i priobalja u nizijskim rekama Srbije.
Stara tehnologija i stare prakse mogu dati bolje rezultate od onih koje zovemo savremenim. Umesto da se trudimo da ubrzamo reke i izvedemo ih iz sistema u najkraćem mogućem roku, novi ciljevi i zadaci planiranja i zaštite od poplava bi trebalo da budu da se reke uspore i da se zadrže u sistemu što je duže moguće. Usporavanjem voda, snaga i kinetička energija voda bi se umanjila pa samim tim i pretnje po živote i imovinu.
Vode su gotovo izvesno najznačajniji resurs ovog veka i politika očuvanja voda sve više treba da ima prioritet u svim delovima planete. U pojedinim zemljama Evropske Unije, vlasnici poljoprivrednih parcela dobijaju subvencije ukoliko njihove parcele prihvataju priliv plavnih voda. Pored smanjenja plavnih talasa, ova mera daje i rezultate na podizanju nivoa i dostupnost voda iz podzemnih rezervoara u sušnim periodima na tim područjima. Više nego ikada je neophodna sveobuhvatna saradnja na polju zaštite, unapređenja kvaliteta ekosistema na područjima izvorišta i na upravljanju plavnih zona u priobalnim područjima. Globalni trendovi i inicijative nude modele finansiranja prirodom inspirisanih rešenja i upravljanja ovakvih područja na fiskalnim osnovama. Ovo se odnosi kako na polju kreiranja finansijskih proizvoda za dobra i usluge iz životne sredine (održiva poljoprivredna proizvodnja) ali i na realizaciji šema pasivnih prihoda na polju skladištenja ugljenika u aluvijalnim šumama, komposištima i vlažnim staništima. Ovi i mnogi drugi mehanizmi imaju za cilj da se unapredi zdravlje i otpornost vodnih ekosistema na kome počivaju svu drugi oblici održivih sistema i zajednica.
Alternativa odgovornom ponašanju prema vodnim resursima i sistemima nam nesumnjivo nameće ulogu majke Bogdanove.
Autor je konsultant i analitičar na polju resursa iz životne sredine