U ovih sedam godina, koliko sam bio umetnički direktor i selektor Bitefa, jednom su hteli da me smene, u oktobru 2017, neposredno posle 51. izdanja festivala, kad je izvedena i predstava Planina Olimp Jana Fabra u trajanju od 24 sata, i to, kako mi je otvoreno rečeno, zbog moje javne podrške pokretu Ne davimo Beograd. Ipak su, koliko znam, preovladali argumenti nekih konstruktivnih ljudi, te su od smene odustalo. Sada nisam smenjen, niti sam podneo ostavku, odbio sam da radim u vakuumu, u potpuno neformalnom v.d. statusu, u kakvom mesecima funkcionišu mnoge naše ustanove, i to ne samo kulture. Takva provizorna stanja slabe pozicije rukovodstava i, samim tim, i samih institucija. Na to nisam pristao, i ne želim da pravim aferu koja se tiče mene lično, jer je glavni problem na drugoj strani – objašnjava Ivan Medenica svoju odluku da se definitivno povuče sa čela Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, koju je doneo i obznanio sredinom prošle sedmice.
URUŠAVANJE UGLEDA
Redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i član Izvršnog odbora Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara, po oceni stručne javnosti, uspeo je da tokom svog direktorovanja obnovi reputaciju Bitefa (zajedno sa Anjom Sušom potpisao je svoj prvi Bitef 2016) i da ga vrati na mesto jednog od najvažnijih pozorišnih festivala u Evropi. U tih sedam godina Festival je zainteresovanoj publici ponudio upoznavanje sa radom nekih od trenutno vodećih imena evropskog i svetskog teatra i savremenog plesa, poput Mila Raua, Kejti Mičel, Filipa Kena, Fije Menar, Amira Reze Kuhestanija, Žorisa Lakosta, Rabina Mruea, Aleksandra Zeldina, Jana Martensa, Sebastijana Horvata, Marine Davidove, Dušana Davida Paržižeka, Lazara Gabina Rodrigeza, istovremeno trijumfalno vrativši i stare znance poput Jana Fabra, Tomasa Ostermajera, Alana Platela, Vima Vandekejbusa, Štefana Kegija, Jerneja Lorencija, Boruta Šeparovića, Olivera Frljića, Boba Jelčića… te da u svetskim okvirima promoviše i lansira nova imena savremenog pozorišta, kao što su Ersan Mondtag, Lusijana Lara, Nina Rajić Kranjc, Žiga Divjak, Maja Pelević, Olga Dimitrijević…
„Rad na međunarodnom pozorišnom festivalu ranga Bitefa počinje najmanje godinu dana ranije, a idealno bi bilo i godinu i po. Konkretno, producentski tim festivala i ja počeli smo da radimo na ovogodišnjem, 57. izdanju festivala, još u julu 2022, pošto Bitef tradicionalno, kao što je poznato, počinje krajem septembra. Taj rad podrazumeva, u ovoj fazi, gledanje predstava ili njihovih snimaka, osmišljavanje koncepta, dugotrajne i složene pregovore s trupama: ispitivanje prostornih i tehničkih mogućnosti za izvođenje predstava, s posetom tehničkog tima gostujuće trupe, utvrđivanje datuma igranja, pregovore oko cene… Takve smo poslove intenzivno radili do kraja prošle kalendarske godine i isteka mog mandata. Ilustracije radi, pregovaralo se s nekim od vodećih svetskih pozorišta i trupa – sa pariskim Théâtre de la Ville i Odéon-Théâtre de l’Europe, i minhenskim Residenztheater. Od januara ove godine pregovore smo bitno usporili ili zaustavili, jer više nemam mandat i ne mogu da se lažno predstavljam pred stranim partnerima. To bi dovelo do narušavanja višedecenijskog ugleda Bitefa, pa posredno i Beograda“, navodi Medenica, koji dodaje da je sadašnju sekretarku za kulturu Grada Beograda (osnivač Bitefa), Natašu Mihajlović Vacić obavestio o toj situaciji, doduše, kako kaže, samo u telefonskom razgovoru, jer sastanak, iako ga je više puta sama predlagala, čak navodila i datume, nikad nije zakazan. „Ona je rekla da mi ne garantuje novi mandat, ali da garantuje da će, ako dogovorim neke predstave, one i biti izvedene na 57. Bitefu, što samo na prvi pogled deluje korektno, jer je, zapravo, strašno neodgovorno: jedna rečenica u telefonskom razgovoru ne može da bude nikakva garancija! Na to niko ne bi mogao da se osloni. U svetu se ovakve promene rade tako što se novi rukovodilac zna po godinu dana ranije, pa postoji period tranzicije“.
NEODGOVORNO PONAŠANJE
I, da se ugled Bitefa ne bi narušio, od januara je znatno smanjen obim poslova, sve u nadi da će se nešto konkretno desiti. To stanje, naravno, nije moglo dugo da traje, pa je Medenica poslao zvanično pismo gradskoj sekretarki, u kome je obavestio da je obustavio rad na selekciji 57. Bitefa, uz molbu da što pre razreši ovu situaciju. „Sekretarka za kulturu nije mi se javila ni posle tog pisma, i koliko sam shvatio, bili su zatečeni mojim stavom da odbijam dalje da radim u takvim okolnostima. Samo mi se javio reditelj Nikita Milivojević, što je jako lepo s njegove strane, i izgleda da će mesto biti ponuđeno njemu. Milivojević mi je rekao da su njega kontaktirali tim povodom tek pre dve-tri nedelje. Ako je to tačno, onda je to još jedan dokaz neodgovornog, voluntarističkog odnosa prema institucijama. Festivalska selekcija mora da se završi do juna, i ne znam kako će to uspeti da uradi bilo ko, ko počne da je radi krajem februara“, završava Medenica. Natašu Mihajlović Vacić ostala je gluva i nema i za dešavanja i za medije, posredno, kulturu u Srbiji.
Celu priču docrtava i činjenica da je Medenica, kažu, dovodio suviše radikalne predstave na Festival, da je gurao prst u oko establišmentu, ne samo podrškom za Ne davimo Beograd, već i temama koje su ga definisale (radnička prava, politički populizam i autoritarni režimi, ekološka kriza…) Osim toga, 55. Bitef otvorila je glumica Svetlana Bojković, jedna od glasnijih kritičara ove vlasti, dok je na sledećem, 56. festivalu to učinila teatrološkinja Marina Davidova, ruska disidentkinja.
DANAJSKI DAROVI
A, možda, sadašnji kreatori kulturne politike u Srbiji imaju rešenje? Nedavno je, naime, u poseti ustanovama kulture u Beogradu, pa i Bitefu, bio Mihail Švidkoj, savetnik za kulturu ruskog predsednika Putina. „Ono što posredno znam – kaže Medenica – jer na taj sastanak nisam bio pozvan, jeste da je nudio ruske predstave, naravno, u bescenje, ako ne i skroz besplatno. Moskvi je sad značajno da, u vreme međunarodnih sankcija, napravi bilo kakav prodor na svetsko kulturno tržište, a Srbija je, sa svojim odnosom prema ratu u Ukrajini, idealan poligon za tako nešto. Neću da nagađam, ali me nimalo ne bi začudilo da moj naslednik, ko god on bio, u nedostatku vremena za selekciju i s hroničnim manjkom sredstava, obilato prihvati poklone koji Danajci nose, te da 57. Bitef bude sav u znaku Rusije. To bi, međutim, bilo fatalno za međunarodni ugled Bitefa, on bi preko noći bio urušen. Iskreno se nadam da Bitef neće zadesiti putinizacija, meni lično bi to bilo porazno, a siguran sam da bi to bilo porazno i za Srbiju“, završava Medenica.