Piše: Jelena Aleksić
Uvođenje seksualnog vaspitanja u nastavne programe srednjoškolaca bivši ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je još 2016, što se ispostavilo kao ludom radovanje. I nije prvo. Godinama se ova tema poteže, o njoj se govori nekoliko dana, a onda padne u zaborav. Za razliku od političkih afera koje imaju isti životni ciklus, nadamo se da će aktuelno pitanje zaista biti osvetljeno, a mladima pružena šansa za bolju budućnost. Jer to kako se oni osećaju u svom telu ili kraj partnera, umeju li da prepoznaju verbalno nasilje ili ga trpe najdirektnije utiče na njihov osećaj lične sreće.
NADLEŽNI: Stvari s nadležnima trenutno stoje ovako – oni su utoliko drugačiji od prethodnika što otvoreno kažu da ova tema nije na dnevnom redu. Naime, na pitanje Novog magazina da li se razmišlja o uvođenju seksualnog obrazovanja, Ministarstvo odgovara:
“Naravno da postoji kontinuirana intencija Ministarstva da unapredi sistem obrazovanja unoseći nove ishode i potrebe za sticanjem novih kompetencija učenika, a posebno u oblasti zdravstvenog vaspitanja. Teme kao što su fizičko, reproduktivno i mentalno zdravlje, stavovi i vrednosti o očuvanju zdravlja, demokratskoj kulturi, sprečavanje nasilja i prevencija bolesti zavisnosti, poremećaja u ishrani, promene u pubertetu i adolescenciji obrađuju se u okviru nastavnih jedinica različitih obaveznih predmeta i u okviru vannastavnih aktivnosti, izbornih programa, fakultativnih aktivnosti, projekata jer su zakonom propisane kao opšte međupredmetne kompetencije. Nastavnici su obavezni da biraju sadržaje kojima će ove međupredmetne i opšte kompetencije dostići kod učenika”, objašnjavaju iz Ministarstva prosvete, dodajući i da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisana nedeljna norma časova.
S tim u vezi, kako navode nadležni u Ministarstvu, ne mogu se uvoditi novi predmeti, a da se ne ukine neki od postojećih.
“Vodimo računa i o opterećenju učenika obaveznim predmetima, ali kroz pomenute izborne aktivnosti, fakultativne programe i ostale oblike vaspitno-obrazovnog rada unapređujemo zdravstveno i seksualno vaspitanje i obrazovanje o reproduktivnom zdravlju. Ne treba zaboraviti da u našem sistemu obrazovanja i vaspitanja postoji specifičnost koje nema u mnogim sistemima, odnosno, sve škole imaju psihologa i/ili pedagoga koji su u obavezi da primenjuju preventivne i savetodavne aktivnosti učenika i roditelja u svom redovnom radu”, ističu za Novi magazin stručnjaci iz Ministarstva prosvete .
Kad bi se sve zamišljeno i sprovodilo, i to baš ovako kako je rečeno, Srbija sigurno ne bi bila u situaciji u kojoj je. A stvarnost je nemilosrdna – svaka treća devojka u Srbiji imala je prvi seksualni odnos sa 16 godina, a četiri od deset njih odlučile su se za intimni odnos nakon nedelju dana partnerstva.
Ako je kome potrebno još informacija da shvati da stanje nije po meri mladih, neka čita dalje nalaze istraživanja Udruženja za reproduktivno zdravlje iz 2018, kada su se i demografi založili za uvođenje seksualnog obrazovanja u škole. Pomenuta studija sprovedena je na reprezentativnom uzorku devojaka uzrasta od 19 i 20 godina, a pokazala je i da je 25 odsto njih imalo četiri ili više intimnih partnera. Pa ipak, čak trećina devojaka izjavila je da nikada nije doživela orgazam ili ga retko doživljava. Čak 36 odsto njih nije zadovoljno ili je zbunjeno svojim seksualnim životom, a zlostavljanje u partnerskoj vezi iskusila je svaka šesta devojaka.
ADOLESCENTI: Ostala istraživanja relativno skorijeg datuma pokazuju da je generalno trećina adolescenata imala seksualne odnose, da je čak četvrtina imala neku polnu bolest, te da bez ikakve kontracepcije čak 20 odsto njih stupa u seksualne odnose.
Ako na sve pomenuto dodamo činjenicu da je Srbija pri vrhu lestvice po broju maloletničkih abortusa, onda ne čudi što mnogi stručnjaci svih profila godinama potežu pitanje seksualnog obrazovanja, koje bi uključilo i pitanje nasilja, ali i humanih odnosa među polovina generalno.
“Tačno je da na papiru postoje vannastavne aktivnosti i izborni predmeti, ali se u praksi sa decom o ovim temama gotovo uopšte ne govori i ja sam kao narodna poslanica obilazila škole baš istražujući šta deca znaju, a šta bi volela da znaju o reproduktivnom zdravlju. Zaključili smo da oni nemaju s kim da razgovaraju, a gotovo svi su se izjasnili da bi želeli aktivniji pristup ovim temama. Jer, oni malo znaju o modernim načinima kontracepcije, o čemu svedoči broj maloletničkih abortusa, a o nekim složenijim pojmovima da i ne govorim. Međutim, dok se ne na nivou društva shvati koliko je ova tema važna za sve generacije koje dolaze, koliko nam je neophodna radi opšteg zdravlja i dobrobiti populacije, teško da se može napraviti neki korak. Jer, vrlo često ćemo čuti da nije u duhu vere, da nije u skladu s patrijarhalnim vaspitanjem ili tradicionalnom podelom polova, a upravo je to ono što treba menjati iz korena”, smatra sagovornica Novog magazina Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije Srbije.
Njeno mišljenje deli i Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra, čije su kolege poput Elvire obilazile škole po Srbiji sagledavajući situaciju na terenu i u razgovoru sa decom. Autonomni ženski centar obučavao je nastavnike kako da priđu temi rodno zasnovanog nasilja da bi iz ovog projekta proizašao priručnik u kojem su nastavnici predložili kako bi se zapravo jednostavno i sasvim lako o ovim temama moglo govoriti na redovnim časovima. Pa i na času muzičke kulture, gde bi se tokom predavanja o mjuziklu “Cigani lete u nebo” mogla otvoriti diskusija o tome da li način na koji je Rada predstavljena opravdava Zobarovo nasilje i kakva je veza s patrijarhalnim okruženjem?
I ovo je zaista samo jedan od mnogobrojnih primera u priručniku u kojem čak i nastavnici predmeta pod nazivom Građevinske konstrukcije vide mogućnost šireg obrazovanja učenika. U okviru ovog predmeta moglo bi se deci zadati da procene bezbednost građevina sa stanovišta polova, a imajući u vidu da pojedini objekti ne zadovoljavaju potrebe trudnica ili osoba s posebnim potrebama.
“Iskustvo iz rada sa decom koja su bila na neki način zlostavljana pokazalo je da su deca koja su imala s kim da razgovaraju umela bolje da se zaštite i brže prepoznaju nasilnika. A svi ćemo se složiti koliko je to važno. Pa ipak, mi skoro da više i nemamo Savetovališta za mlade pri zdravstvenom sistemu. Ništa nismo uradili na prevenciji maloletničkih trudnoća iako je razvijeni svet ovaj problem odavno prepoznao i rešava ga. Slovenija je, na primer, uvela besplatnu kontracepciju za mlade. I mi bismo mogli nešto slično ili isto. A sama edukacija u školama moguća je i bez uvođenja novog predmeta, samo je potrebna stvarna volja države da najave sprovede u delo i preuzme odgovornost za zdravlje mladih”, smatra sagovornica našeg lista.
NAPOMENA
Tekst je deo projekta “Obrazovanje i ranjive kategorije građana tokom teških vremena”, koji se sprovodi uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju (BTD)