Klima naše planete, slično čovekovom organizmu, zavisi od održavanja osetljive ravnoteže između nekoliko međusobno zavisnih sistema. Promena i jednog, na prvi pogled beznačajnog elementa ovih sistema može izazvati seriju efekata u celom ekosistemu – slično kao što s nelečenim povišenim krvnim pritiskom raste rizik od moždanog udara, gubitka vida, oštećenja bubrega.
Poslednjih 150 godina, zahvaljujući neumerenoj aktivnosti naših predaka i savremenika, lišenoj poštovanja ravnoteže planetarnog ekosistema, došlo je do potpunog, sistemskog poremećaja ekološkog balansa planete. Oslobađanje gasova sa tzv. efektom staklene bašte, kao što je ugljen-dioksid, dovelo je do toga da zemljina atmosfera „zarobi“ više toplote i time uzrokuje postepeno povećanje temperature širom sveta.
Prosečne temperature od 1850. beleže rast od 1 °C . Predviđa se dalji temperaturni rast u proseku za 2 °C do 2050. i do 4,3 °C do 2100. To znači da bi u nekim regionima temperatura porasla za više od 10 °C. Smatra se da mnogim severnoevropskim zemljama predstoji talas klimatskih migranata iz regiona u kojima više nije moguć život zbog dugotrajnih suša i povećanja temperature.
TERMINALNA FAZA
Ovakve promene već pokazuju svoja povezana štetna dejstva sa projektovanom eksponencijalnom stopom rasta u narednom veku – od suše i šumskih požara u krajevima s vazduhom koji zadržava višak vlage do ekstremnih poplava i oluja u vlažnim regionima u kojima je povećano isparavanje i posledične padavine.
Tu je i neizbežno povećanje nivoa mora zbog topljenja leda i zagrevanja vode – projektovano će porasti za 30–50 cm do 2050. i najmanje dva metra do 2100.
Kao i mnoga hronična (zdravstvena) stanja i poremećaji, klimatske promene su se decenijama tiho razvijale sa blagim ili umerenim „simptomima uticaja“ po ljudsko zdravlje. Pedesetih godina prošlog veka pokretačke sile velikog posleratnog poleta, razvoja i profita skoro neosetno su postale štetne po životnu sredinu i čovekovo zdravlje. Društva uljuljkivana blagostanjem nisu preterano obraćala pažnju na preventivu i sve veću zastupljenost, učestalost i raširenost hroničnih nezaraznih bolesti kao što su kardiovaskularne, dijabetes, i rak.
Terminalna faza ovog perioda nonšalantnog ponašanja prema sopstvenom i zdravlju planete je završena – čekaonice domova zdravlja i bolnica pune su žrtava klimatskih promena. Budžetsko opterećenje koje uzrokuju hronične nezarazne bolesti teško je podnošljivo i za danas najrazvijenije zemlje.
U predstojećim dekadama nastavak takvog trenda morbiditeta može da bude uzrok praktično neodrživog budžetskog deficita. Klimatske promene, pored pogoršanja pomenutih hroničnih nezaraznih bolesti i povećanog širenja zaraznih bolesti, imaju ozbiljne, relativno zanemarene i često neprepoznate višestruko štetne, direktne i indirektne uticaje na naše metalno zdravlje, posebno kod mladih.
DIREKTNI UTICAJI
U psihičke posledice direktnih uticaja klimatskih promena ubrajaju se one nastale nakon iznenadnih, naglih i akutnih događaja kao što su poplave, oluje i toplotni talasi. Istraživanja pokazuju da psihičke posledice klimatskih katastrofa obuhvataju povećanje stope depresije pogođenog stanovništva, posttraumatskih stresnih poremećaja i suicida. Tu je i dodatni, akumulirajući psihološki pritisak na ljude koji žive u poplavnim ili područjima osetljivim na uragane zbog često ponovnog suočavanja s razornim posledicama klimatskih poremećaja.
INDIREKTNI UTICAJI
Osim direktnih uticaja, postoje nova istraživanja koja pokazuju rastuću pretnju dugoročne anksioznosti zbog klimatske krize, posebno izražene kod mladih koji će (verovatno) imati najrazornije efekte. Najprisutniji su stres, dominantan broj mladih u SAD i Velikoj Britaniji oseća posledicu klimatskih promena.
Poboljšanje mentalnog zdravlja osnova su za pobedu, ublažavanje i prilagođavanja klimatskih promena kroz zelenije površine, transport, čistiji vazduh i bolje stanovanje, što sve zajedno ima pozitivan efekt na mentalno zdravlje i blagostanje.
Do te lepe i optimizmom ispunjene budućnosti treba ispuniti težak zadatak formulisan na tek održanom COP 27 klimatskom samitu – učiniti sve što može smanjiti upotrebu fosilnih goriva i drugih industrijskih procesa i postupaka koji doprinose porastu temperature. Preživljavanje tropskih noći praktično je nemoguće bez klima-uređaja, čime se kontinuirano, a negde i dodatno oštećuje Zemljin ozonski omotač i pospešuje efekat staklene bašte. Zato i ne čudi što postoji zabrinutost za lično, zdravlje dece i porodice, kada se zbog oštećenog ozonskog omotača moramo štititi i od sunca kriti, a vitamin D samo tabletama unositi. Da li će čovečanstvo najzad shvatiti da se ekonomske posledice globalnog zagrevanja u periodu od 1929. do 2013. kreću od pet do 29 triliona dolara?