Pregovori između predstavnika sindikata, poslodavaca i države u Socijalno ekonomskom savetu (SES) o najnižoj, garantovanoj ceni rada, počeli su još u maju, pod pritiskom visoke inflacije koja je obezvredila iznos utvrđen za ovu godinu. Kako su počeli, još brže su prekinuti bez dogovora.
Nastavljeni su pre dva dana, u ponedeljak, opet bez zaključaka, a nova runda očekuje se u petak, kada bi predstavnici Ministarstva finansija trebalo da se izjasne o predlozima partnera. Ako do dogovora ne dođe, presudiće država, kao što je to činila i do sada, tokom poslednjih pet godina. A država je već odlučila, predsednik Srbije je objavio – naredne godine minimalac će biti 400 evra, o vanrednom povećanju ni reči.
Jedan od pregovarača, Zoran Ristić iz Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“, podseća da se najniža cena rada nikada nije usaglasila nakon jednog sastanka, a u poslednjih pet godina ni posle više razgovora, jer nije bilo ni volje da se usliše argumenti sindikata.
„Mi smo u ponedeljak imali sastanak i opet smo objasnili da najniža cena rada mora da se izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, bez ulaženja u strukturu te korpe. A svako ko i to pogleda, videće da ona ne zadovoljava ni najosnovnije potrebe tročlane porodice. Uz to, iznos povećanja minimalne cene rada koji je definisan u avgustu prošle za ovu godinu, obezvređen je inflacijom već u prvih pet meseci i ta prva korekcija bi trebalo da se izvrši već od septembra dok bi se u januaru za 2024. predvideo iznos koji pokriva troškove minimalne korpe“, kaže za Novi magazin Ristić.
Podseća da profit koji je srpska privreda ostvarila u prethodne dve godine daje prostor za uvećanje zarada, jer je 2021. dobit bila za 79,3 procenta veća nego 2020, a prošle je to dodatno uvećano za 26,3 odsto. Smatra da bi sa takvim rezultatima bilo korektno i da zaslužuju nagradu oni koji su tome znatno doprineli, posebno oni sa najnižim primanjima, angažovani na najtežim poslovima.
Kako se drže susedi
Prema uporedivim podacima nacionalnih statistika za maj, Srbija se po visini minimalne zarade među zemljama bivše Jugoslavije nalazi pri dnu lestvice, manje iznose imaju samo radnici u BiH i Severnoj Makedoniji.
Najbolje je rangirana Slovenija, gde je najniža cena rada u ovoj godini propisana na 1.203 evra, dok je prosečna zarada u maju iznosila je 1.420 evra. Minimalac prima nešto više od 30.000 radnika (ukupan broj zaposlenih je oko 900.000).
Sledi Hrvatska u kojoj oko 70.000 radnika (od ukupno 1,6 miliona) prima najnižu zaradu od 560, dok je prosečna plata 1.133 evra.
U Crnoj Gori od prošle godine minimalna zarada je 450 evra, prima je oko 50.000 ljudi od ukupno nešto iznad 250.000 zaposlenih čija je prosečna zarada oko 793 evra. U toj državi naglašavaju da je se minimalac uvećava za dodatno angažovanje, prekovremeni ili rad praznikom, ili po drugim osnovima. Aktuelni predsednik Jakov Milatović tokom izborne kampanje najavio je da će u narednih godinu dana minimalac biti podignut na 700 evra.
U BiH je najniža cena rada utvrđena u Federaciji 596 konvertibilnih maraka (tek nešto preko 280 evra) dok je u Republici Srpskoj iznos za ovu godinu utvrđen na 357 evra (700 konvertibilnih maraka). Najnižu zaradu prima oko 70.000 od ukupno oko 840.000 zaposlenih.
Najzad, od februara ove godine minimalna zarada u Severnoj Makedoniji iznosi 327 evra, a prima je svaki deseti od nešto preko 700.000 zaposlenih čiji je prosek plate oko 590 evra.
SVE SE ZNA, A IPAK
„I pored toga što je ishod pregovora gotovo poznat, mislim da je važno da se razgovara. Javnost treba da zna da postoje sindikati koji pokušavaju da obezbede veći iznos zarade za najugroženije i da imaju argumente za takav zahtev. Ne bi bilo dobro da se povučemo ili odbijemo razgovore, jer bi pozicija vlade tada bila još komotnija, mogla bi, u skladu sa zakonom, da bez rasprave donese odluku. Mi ćemo zato nastaviti da iznosimo argumente bazirane na zvaničnoj statistici, i da podsećamo na stalne najave kako će cena rada da se približi troškovima života, a da, s druge strane, bar u poslednjih pet godina minimalac jedva pokriva 80 odsto minimalne potrošačke korpe. Nema tu nikakvog približavanja“, ističe Ristić.
Kako dodaje, visina minimalca ne određuje samo najniže zarade oko 400.000 radnika, već utiče i na primanja velikog kruga zaposlenih kod investitora koji su primili državne subvencije i u čijim ugovorima piše da su obavezni na isplatu bar zarade za 20 odsto veće od minimalne.
Prema rečima Zorana Mihajlovića iz Saveza samostalnih sindikata Srbije još se ne zna sa čime će Ministarstvo finansija da izađe na sednicu SES-a u petak.
„Mi smo insistirali da se najpre završe pregovori otpočeti u maju, oko vanrednog povećanja minimalca, jer je došlo do većeg poremećaja na tržištu, inflacija je otišla preko granice koja obezbeđuje egzistenciju. Na žalost, nismo dobili potvrdan odgovor, osim što su nam iz Ministarstva finansija usmeno rekli da se nisu stekli uslovi i da o tome nema pregovora. Takođe je rečeno da se očekuje dvocifren rast najniže zarade, ali nije preciziran iznos. To može da bude i 99 odsto, u šta, naravno ne verujem jer je predsednik Vučić po ko zna koji put, najavio koliko će to biti. Mi nemamo mnogo prostora za pregovore, jer prema dosadašnjem iskustvu, ljudi iz ministarstava finansija i rada ponašaće se kako im je rečeno, do sada je tako bilo. Mislim i da je deplasirano učešće u bilo kakvim pregovorima ako se stalno stavlja do znanja da se samo jedan čovek pita i da će biti koliko on kaže“, objašnjava Mihajlović za NM.
On naglašava da su i poslodavci saglasni da treba izvršiti povećanje zarada, ali da „kao i uvek, love u mutnom“ i tražiće da se poveća granica neoporezivog dela plate. Sindikati, međutim, ovoga puta neće dozvoliti smanjenje poreza i doprinosa za PIO i zdravstveni fond, jer se „na konto toga što dobijamo nešto veću platu za 400.000 radnika na minimalcu, vrši ustupak poslodavcima za 2,3 miliona radnika, koliko ih je trenutno zaposleno“.
Socijalno-ekonomski savet
Prema zakonu o Socijalno –ekonomskom savetu, to tlo se osniva „u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava čoveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanja mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, razvoja demokratije i izdavanja časopisa, brošura i drugih publikacija iz delokruga svog rada“.
U njihovom domenu je i utvrđivanje minimalne cene rada, koja se određuje u ovo doba, za narednu godinu.
Socijalno-ekonomski savet ima 18 članova. Socijalno-ekonomski savet čini šest predstavnika Vlade, šest predstavnika sindikata i šest predstavnika poslodavaca, osnovanih za teritoriju Srbije. Predstavnici sindikata i poslodavaca utvrđuju se srazmerno broju članova.
USLOV POSLODAVACA
U oba sindikata negiraju da će, ukoliko se njihova argumentacija ne uvaži, organizovati proteste što se ovih dana pominjalo u javnosti. Kažu da takvu odluku nisu doneli na organima i da za sada čekaju da vide šta će se postići u pregovorima. Pozivaju se i na Zakon o radu kojim je definisano da minimalna zarada treba da obezbedi egzistenciju za radnika i njegovu porodicu, a da je potrošačka korpa tročlanog domaćinstva, prema poslednjem dostupnom podatku za maj, bila „teška“ oko 52.000, dok je prema nekim procenama sada dostigla 56.000 dinara.
Kod poslodavaca postoji volja da se poveća minimalna cena i to potvrđuju istraživanja koja Unija poslodavaca Srbije tradicionalno organizuje, a to je, kao i svake godine, uslovljeno nekim ustupcima koji se očekuju od države kroz povećanje neoporezivog dela plate ili umanjenja stope doprinosa, kaže za NM Ljiljana Pavlović koja ispred UPS-a učestvuje u pregovorima.
„Stav UPS-a je da prostora za rast ima, očekujemo da u petak dobijemo konkretan predlog Ministarstva finansija koji bismo razmotrili na rukovodstvu. Ideja nam je da sagledamo prilike kod svih poslodavaca, većina njih jeste za rast minimalne cene rada, ali regionalno posmatramo, taj procenat je najveći u Beogradu a najmanji na jugu Srbije. Sa dosta opreza mora tome da se pristupi kako bi se sačuvala puna zaposlenost i prostor za novo zapošljavanje u regionima u kojima ima više problema a nemaju tako velike kompanije kao u Beogradu, na primer. Zato parametar o profitu srpske privrede nije dovoljan za sagledavanje kompletne slike, već treba videti i koliko je preduzeća ugašeno tokom prošle godine, koliko ih je poslovalo sa gubitkom kao i efekat inflacije na iskazane rezultate“, naglašava Pavlović.
Dodaje da je vredan pažnje predlog o ciljanim umanjenjima opterećenja na zarade koji bi za razvijenije sredine bilo manje, ali da to, prema informacijama iz Ministarstva finansija, nije moguće. Kaže da i pored najave o visini minimalca u narednoj godini, pregovori imaju svrhu.
„Predsednik je verovatno izašao sa tom najavom na osnovu podataka koje je dobio od Ministarstva finansija. Morao je da dobije instrukcije od ljudi koji učestvuju u pregovorima o minimalnoj ceni rada, tako da mi to posmatramo kao neki stav Vlade a ne kao stav predsednika države, na taj način se i odnosimo prema informacijama koje su izašle uoči početka samih pregovora. Ono što je za sada gotovo izvesno, jeste da će država da izađe u susret poslodavcima podizanjem granice neoporezivog dela zarade, dok su šanse za umanjenje stopa doprinosa prilično male. Ipak, nastavićemo trend započet pre pet godina kojim su sa svakim pregovorima umanjivani troškovi koje firme i preduzetnici imaju na zarade zaposlenih“, zaključuje Ljiljana Pavlović.
U Srbiji se procenjuje da oko 400.000 radnika od ukupno oko 2,4 miliona zaposlenih, prima minimalnu zaradu od 40.000 dinara, odnosno oko 340 evra, dok je prosečna plata prema poslednjem izveštaju iznosila 86.220 dinara ili 735 evra. Medijalna zarada, ona do koje zarađuje polovina zaposlenih, iznosi 66.244 dinara.