Autor je viši naučni saradnik Instituta za evropske studije
Ako ste prethodnih dana i nedelja pomislili da je Srbija zaista jedino mesto na našem kontinentu gde neki političari pominju mogućnost da njihova država napusti Savet Evrope, prevarili ste se. Tako nešto se nedavno dogodilo u Švajcarskoj. Doduše, koliko nam je poznato, ovu mogućnost nisu pominjali najviši predstavnici izvršne vlasti, već jedna politička partija koja – iako se iz njenog imena to ne može lako zaključiti – pripada krajnje desnom spektru složene švajcarske političke slagalice. Naime, Demokratska unija centra, kako se zove na francuskom i italijanskom, odnosno Švajcarska narodna partija, kako joj glasi ime na nemačkom i retro-romanskom (jer malo šta zvuči i jeste jednostavno u ovoj alpskoj državi) ozbiljno se naljutila na Evropski sud za ljudska prava (ESLJP), jer je u jednom veoma bitnom slučaju, izuzetno ubedljivom većinom – šesnaest glasova sudija za, jedan protiv – presudio protiv Švajcarske. Pa je odmah progovorila o najradikalnijoj meri – istupanju iz Saveta Evrope, u okviru kojeg – kao glavna sudska instanca koja odlučuje o povredi odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima – i deluje ESLJP.
A šta je – osim, možda, činjenice da je izricanju presude prisustvovala čak i mlada ekološka aktivistkinja Greta Tunberg, istinska crvena krpa za svakog ekstremnijeg desničara na planeti – tako naljutilo političku partiju koja raspolaže četvrtinom svih mesta u Nacionalnom savetu Švajcarske, donjem domu njenog federalnog parlamenta?
MNOGI SU POKUŠAVALI
ESLJP može da odlučuje samo u slučaju kada postoji povreda neke odredbe Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i to samo u slučaju da su tužioci iscrpli sva pravna sredstva koja im pruža unutrašnji pravni poredak tužene države. U jednom slučaju može se raditi o povredi većeg broja članova Konvencije.
Švajcarsko udruženje građana, koje okuplja više od dve hiljade članica prosečne starosti od oko 73 godine – čiji se naziv (Aînées pour la protection du climat / Verein KlimaSeniorinnen Schweiz) može prevesti od izvornog imena znatno rogobatnijom formulacijom Starije gospođe za zaštitu klime – igralo je mudro, staloženo, po pravilima, i uspelo da ishoduje istorijsku presudu protiv jedne države zbog odsustva aktivnosti u oblasti borbe protiv klimatskih promena. Upravo zbog glavnih odlika tužilja, kao što su strpljenje, smirenost i fokusiranost na cilj – koji su, u najboljem značenju te reči, odlika iskustva, do koga se po pravilu dolazi u nešto poznijem životnom dobu – u nastavku teksta ovo udruženje ćemo jednostavno nazivati „bakice“, u nadi da se niko zbog toga neće naljutiti.
Još novembra 2020, bakice su pred ESLJP započele postupak protiv države Švajcarske, tvrdeći da njeno nečinjenje u oblasti suzbijanja klimatskih promena ugrožava njihova osnovna ljudska prava, od kojih su se posebno pozvale na pravo na život (član 2. Konvencije) i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života (član 8).
Već na prvi pogled je očigledno da je đavolski teško dokazati postojanje veze između nečinjenja države i ugrožavanja navedenih ljudskih prava. Posle jezivih požara koji su – sredinom juna 2017, pre zvaničnog početka leta – odneli desetine života i naneli ogromnu štetu, grupa mladih Portugalaca (od 12 do 24 godina, po starosti u oštrom kontrastu sa tužiljama iz Švajcarske) pokrenula je sličnu tužbu protiv 32 države (svih država EU, ali i Švajcarske, Norveške, Turske, Rusije i Ujedinjenog kraljevstva).
Tužioci su naveli da nedovoljna aktivnost navedenih država u oblasti borbe protiv globalnog otopljavanja dovodi do promene klime, uzrokujući i, između ostalog, smrtonosne požare koji ubijaju ljude, pri tome dodatno doprinoseći nastavku klimatskih promena, pre svega kroz uništavanje šumskog fonda i dodatne emisije gasova. Pored toga što se – bar bi tako trebalo da bude – pravo bavi činjenicama, dokazima, merljivim pokazateljima (što često sumarno i ne baš precizno nazivamo suštinom), njegovo ostvarivanje je gotovo uvek podvrgnuto ispunjavanju formalnih uslova.
Dakle, iako su portugalski tužioci imali nesumnjivo jak slučaj, propustili su bitnu formalnost: nisu iscrpeli domaća pravna sredstva koja im pruža portugalsko nacionalno zakonodavstvo (tužba pred domaćim sudovima). Zbog toga je ESLJP zahtev mladih Portugalaca odbacio, ne uzevši u razmatranje njihovu argumentaciju.
Sa tužbom pred ESLJP protiv svoje države pokušao je i Damian Karem, bivši gradonačelnik (iz reda zelenih) mesta Gran Sint u predgrađu Denkerka, pozivajući se (kao i bakice) na član 8. Konvencije, a tvrdeći da se zbog nedovoljnog činjenja Francuske u borbi protiv klimatskih promena njegov gradić, nedaleko od morske obale, suočava sa opasnošću da bude poplavljen. Iako je, za razliku od mladih Portugalaca, tužilac u ovom slučaju – kroz različita obraćanja brojnim nacionalnim instancama još od 2018. godine – iscrpeo pravna sredstva koja su mu na raspolaganju bila u Francuskoj, ESLJP je smatrao da Karem nije dokazao svoj status žrtve kršenja ljudskih prava, neophodan prema članu 34. Konvencije. Upravo u ovom ključnom pravnom elementu (status žrtve) bakice su, po stanovištu suda, imale veoma ubedljivu i nespornu argumentaciju.
ISTORIJSKI ZNAČAJ
Ako je mlada ekološka aktivistkinja Greta Tunberg u nečemu u pravu, onda je to njena čuvena izjava da međudržavni skupovi na kojima se već godinama raspravlja o borbi protiv klimatskih promena – poznati pod nemuštim birokratskim nazivom Conference of Parties (COP) i broju posle skraćenice, tako da se 2023. godine doguralo do COP 28 – jedno veliko, licemerno i prilično besmisleno „bla, bla, bla“. Mart 2024. godine bio je, na globalnom nivou, najtopliji mart u istoriji merenja i beleženja temperature, tokom cele 2023. globalna emisija ugljen dioksida povećala se (a ne smanjila, što je polazna tačka svake klimatske akcije) za oko 1,1 odsto, dostižući, po kredibilnim procenama, 40 gigatona. Dovoljno je reći da su domaćin COP 28 bili Ujedinjeni Arapski Emirati, država koja svoje trenutni prosperitet gotovo isključivo duguje ekstenzivnom korišćenju fosilnih goriva. Upravo zbog toga, presuda ESLJP protiv krezovski bogate, ekološki osvešćene, politički stabilne i demokratski neupitne Švajcarske predstavlja istorijski trenutak u kome najrazvijeniji deo sveta treba da pruži primer i podnese značajan teret borbe protiv klimatskih promena. Bakice su to na vreme shvatile, pa potom dugo vodile i uspešno završile pravnu bitku protiv svoje države. Upravo zbog toga se vredi osvrnuti na bitne elemente presude i iznetu argumentaciju.
Još od 2016. godine, bakice su se obraćale brojnim federalnim organima Švajcarske, tražeći da preduzmu sve mere radi smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, da bi se porast globalne temperature zadržao na nivou od naviše 2 stepena iznad proseka iz doba pre industrijalizacije. Sa druge strane, Vlada Švajcarske nije sporila da su toplotni talasi sve češći i da sve duže traju, ali se, između ostalog, pred ESLJP branila argumentom da „se sve smrti koje su izazvane vrućinama ne mogu povezati sa globalnim zagrevanjem“ (tačka 342. presude). Pored toga, Vlada je u svoju odbranu navela i da je Švajcarska „uspostavila odgovarajući zakonodavni i administrativni okvir čiji je cilj smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte“, naglašavajući da je odlučna da ovaj okvir prilagođava promeni situacije na terenu, naučnim saznanjima i političkim i pravnim okolnostima (tačka 356).
Posebno je zanimljivo da su se – budući svesne značaja ove pravne borbe i potencijalnog uloga u slučaju osuđujuće presude – u spor pred ESLJP, sa sopstvenim komentarima, umešale i brojne druge vlade evropskih država, uključujući Austriju, Irsku, Rumuniju, Portugal i Norvešku. Poslednja od navedenih država je, kao podršku tuženoj strani, poručila da Konvencija nije instrument za zaštitu kolektivnih interesa, kao i da funkcija Suda nije da „nadgleda političke odluke koje se tiču celog društva“ (tačka 372). Iako se, sa stanovišta pukog pravničkog formalizma, može razumeti pozadina norveške argumentacije, bode oči njena ciničnost, posebno ako se uzme u obzir organska neodvojivost kolektivnih i pojedinačnih interesa kada su u pitanju zaštita životne sredine i klimatske promene.
Sud je nedvosmisleno stao na stranu bakica, u presudi na ukupno 286 strana, donetoj posle postupka koji je trajao tri i po godine. Mnogi pravni stručnjaci, ali i ekološki aktivisti, političari, predstavnici raznih kompanija, a posebno onih koje obilato i dugotrajnu zagađuju životnu sredinu, već je detaljno čitaju, a za prve ozbiljnije analize će biti potrebno još vremena. Pisaljke i tastature se oštre u kabinetima, institutima, lobijima i think tankovima, vagaju se reči, mere interesi, procenjuju šanse i rizici, prave strategije, dodeljuju budžeti. Jedino bakice mogu zasluženo da slave, jer su svetsku političku i pravnu istoriju pokrenule korak napred.
U dobrom smeru.