Najnoviji slučaj pobune indijskih radnika protiv kineskih menadžera na gradilištu fabrike guma Linglong opominje da se Srbija suočava sa nizom izazova u prijemu i integraciji stranih radnika, na koje što pre mora naći odgovore. Jer stranih radnika je sve više, ne samo u građevinskoj industriji, već i na svim pozicijama gde se beleži nedostatak radne snage. Vremena, dakle, nema, a primera lošeg postupanja prema stranim radnicima je sve više.
Samo na gradilištu Linglonga zabeležena su dva ekstremna slučaja, poražavajući uslovi u kojima se našla grupa od više stotina vijetnamskih radnika 2021. godine i epopeja jedanaest indijskih radnika, koja je eskalirala fizičkim sukobom, prijavom nasilja policiji i reagovanjem Javnog tužilaštva. Slučaj je u toku, a da ne bi bili tek samo deportovani, čime se problem prividno rešava kao u slučaju vijetnamskih radnika, indijski radnici su zatražili pomoć da svoje probleme reše na licu mesta.
„Šta god bio razlog jedno bi moralo biti nesporno, takve situacije su nedopustive. Neophodno je, na vrlo energičan način, učiniti nespornim da su u Srbiju dobro došli i strani investitori i strani radnici i da mogu računati na benevolentan prijem ali do to ni u kom slučaju ne podrazumeva nepoštovanje naših zakona“, smatra advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji potpredsednik Narodne Skupštine Republike Srbije i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u dve Vlade Republike Srbije, koga pamtimo kao uspešnog Poverenika za informacije od javnog značaja.
Kako objašnjava, on, ipak, nije uveren da je aktuelna vlast raspoložena da to uradi.
„Razloga za to da vlast toleriše nedopustive stvari ima mnogo, osvrnuću se na samo neke. Zemlja nam sve manje funkcioniše po pravilima upisanim u njene zakone i Ustav a sve više po improvizovanim ‘pravilima’ koje od prilike do prilike kreiraju ‘politička volja’, odnosno interesi ‘elite’. Neizbežna posledica toga je pravna nesigurnost i velika i sve slabija funkcionalnost institucija generalno. Takva atmosfera pogoduje svim bahatim silnicima pa i stranim. Razlog može biti i korupcija. Ona po logici stvari podrazumeva tolerantnost prema nedopustivim postupcima ‘partnera’.“
ISTRAGA O NAPADIMA
Po prijavi organizacije koja se bavi otkrivanjem eksploatacije i trgovine ljudima Astra, Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu i Policijska uprava u tom gradu pokrenuli su istragu povodom sumnji da su radnici iz Indije radno eksploatisani, nemaju slobodu kretanja, oduzeti su im pasoši, istekle radne dozvole a plate neisplaćene…i preti im, povrh svega, deportacija. Prijavljeno je i fizičko nasilje kineskih menadžera, koji su morali da daju izjave policiji. Kompanija Linglong iznete optužbe odlučno je demantovala, tvrdeći da ne angažuju radnike iz Indije. Kako su naveli, neistina je da su ti radnici angažovani na njihovom gradilištu, a posebno naglašavaju da su sa firmom koja posreduje u angažovanju stranih građevinskih radnika raskinuli saradnju 2022. godine. Ipak, utisak je da se ova kineska kompanija „ponaša kao da je to eksteritorija na kojoj naše institucije nemaju nadležnost i u koju niko ne sme da uđe“, komentarišu u Ujedinjenim granskim sindikatima Nezavisnost.
„Ako je tačno to šta govore predstavnici Linglonga, onda Inspektorat za rad treba da zatvori to gradilište po osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Ali Linglong je izgubio svaki kredibilitet još od sramnog odnosa prema radnicima iz Vijetnama kada je tužilaštvo moralo mnogo brže da reaguje jer je postojala osnovana sumnja da se radi o krivičnom delu trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije“, kaže predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić i dodaje: „S druge strane verujem organizaciji kao što je Astra koja se ovom problematikom bavi dugi niz godina veoma profesionalno. Dobro je što je Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu reagovalo, kao i Policijska uprava Zrenjanin i trebalo bi da što pre obaveste javnost jer javnost ima pravo da zna, niko od nas ne želi da živi u državi u kojoj se radnici drže u ropskom odnosu, rade i žive u nehumanim uslovima i još im se oduzimaju lična dokumenta.“
Ona podseća da Srbija kao zemlja koja je ratifikovala veliki broj Konvencija Međunarodne organizacije rada mora mnogo oštrije da reaguje kada god se pojavi sumnja, a pogotovo dokazi o ovakvim pojavama.
„Poseban problem su agencije koje posreduju u angažovanju radnika koji dolaze iz inostranstva i koje su same registrovane u inostranstvu. Sindikati su upozoravali na problem koji će nastati ali niko nije hteo da sluša“, kaže Čedanka Andrić.
Ona objašnjava da je letos, nakon obaveštenja Međunarodne konfederacije sindikata da se u jednoj firmi u Srbiji koja dolazi iz zemlje Evropske unije drastično krše prava radnika iz Uzbekistana, u Nezavisnosti hitno reagovali i zatražili inspekcijski nadzor.
„Inspekcija je takođe brzo reagovala i konstatovala kršenje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima i naložila mere za bezbedan i zdrav rad, podnela prekršajne prijave, naložila obustavljanje rada na pojedinim mašinama, uzela izjave vezano za tvrdnje o oduzetim ličnim dokumentima i službenim putem obavestila Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkciju policije i Kancelariju za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima radi eventualnog preduzimanja daljih koraka po ovom pitanju. O svemu smo komunicirali i sa sindikatom u Uzbekistanu“, precizira Andrić.
SLOVO NA PAPIRU
Sa masovnijim dolaskom strane radne snage Srbija se suočava poslednjih godina, a jedan od primera problematičnog tretmana radnika je i slučaj četrdeset indijskih radnika u Kraljevu 2020. godine, koji su se pobunili zbog neredovnih zarada i lošeg tretmana srpskog poslodavca dok su bili angažovani na gradnji Koridora 11.
Ali nisu se samo strani radnici našli u nebranom grožđu, protest radnika Alfa techicsa iz Svilajnca 2022. godine ispred kapija Linglonga zbog neisplaćenih dugovanja od 5,5 miliona evra samo je ogolio tužnu činjenicu da je broj neisplaćenih domaćih kooperanata mnogo veći, što se uglavnom prećutkuje u javnosti. Zanimljivo je da je tada kompanija Linglong saopštila da nema nikakav ugovor sa firmom iz Svilajnca, niti im duguje bilo kakav novac da bi se sve, ipak, završilo iza zatvorenih vrata, na Andrićevom vencu bez odgovora javnosti.
Zato je pitanje da li izmene zakona mogu da preduprede slične situacije, pre svega odnos prema stranim radnicima kad već ne mogu da iskorene favorizovanje investitora.
Rodoljub Šabić smatra da izmene Zakona o zapošljavanju stranaca jesu donele neka poboljšanja koja bi, bar u izvesnoj meri, trebalo da doprinesu prevazilaženju problema, posebno onih najtežih koji sa razlogom izazivaju sumnju u trgovinu ljudima.
„Ali bilo bi iluzija verovati da čak i mnogo bolje, najbolje izmene i dopune zakona same po sebi mogu da obezbede željeni rezultat. Za efikasnu primenu zakona potrebni su i resursi i stvarna želja da se stvari menjaju na bolje. Zato, nezavisno od kvaliteta normativnih rešenja, ako reakcije nadležnih na slučajeve koje pominjemo i slične i ubuduće budu uglavnom samo formalne, a adekvatne reakcije i dalje budu izostajale, dobre efekte nije realno očekivati. U tom slučaju realnije je očekivati dalje kršenje prava radnika a samim tim i dalje urušavanje našeg pravnog poretka i srozavanje ugleda naše zemlje u međunarodnim relacijama“, kaže Šabić.
Ipak, nema tog zakona koji je sam po sebi dovoljan ako se ne sprovodi, saglasni su u sindikatu Nezavisnost.
„Nema zakona koji je po sebi dovoljan ako se ne sprovodi, ako vlast, koja ima sve instrumente na raspolaganju, nije voljna da zakon sprovodi i sankcioniše prekršitelje, bilo da su u pitanju strani, bilo domaći investitori. Za Srbiju je najkorisnije da je svaki radnik zaštićen pozitivnim zakonskim propisima bez obzira odakle je i koji posao radi, kao i da za svoj rad primi dostojanstvenu zaradu. I to ne zato da bismo kao zemlja imali dobar imidž, već zato što treba da počivamo na vrednostima koje promovišu ljudsko dostojanstvo a ne surovu eksploataciju radi nečijeg bogaćenja“, mišljenja je Čedanka Andrić.
ANTR
Povlastice Linglonga
Spisak državnih subvencija i povlašćenog položaja Linglonga je enorman, od poklanjanja stotinu hektara zemljišta prve klase, više od 80 miliona evra subvencija i međudržavni ugovor daleko od očiju javnosti. Podrška koja do sada nije viđena, ali ne samo u slučaju ove kompanije.
„Sadržina skoro svih krupnih ugovora naše vlasti sa stranim partnerima je nepoznata javnosti, krije se od nje. Informacije koje bar ‘kapilarno’ stižu do javnosti često izazivaju sumnje i u opravdanost tih poslova i u korupciju a nespremnost vlasti da ih transparentnim radom otkloni diže ih na rang izvesnosti. Razloge je moguće tražiti i u nečem što naša vlast predstavlja kao svoju koncepciju privlačenja stranih investitora. Uz enormne, često iracionalno velike subvencije bitan element te koncepcije je, može se reći i ponižavajuća servilnost“, naglašava Rodoljub Šabić.