To što u ovim poplavama nismo izvučeni iz šešira, bila je puka sreća, ruski rulet koji je priroda odigrala ne obećavajući taliju i neki idući put. Naprotiv, klima je u toj meri promenjena da nam slične ili iste poplave kao u centralnoj Evropi ili BIH dolaze, samo je pitanje kako ćemo se pripremiti i kolike će štete biti. Naprosto, region Evrope a posebno Balkan je predeo koji se zagreva više od svetskog proseka a hazardi poput oluja, suša ili poplava polako postaju uobičajeni odgovor planete na ljudsko ponašanje. Ključno je pitanje, veruju meteorolozi, kako ćemo se pripremiti za nevreme koje dolazi i jesmo li svesni da razarajuće poplave kojima svedočimo u BIH i Hrvatskoj sve više prerastaju u pravilo a ne izuzetak?
KLIMA U KLIMAKSU
„Mi smo zaboravili da je samo prošle godine od sredine maja do juna u čak 82 opštine bilo plavljenja i u toj epizodi smo opet imali sreće jer nije uništen nijedan veći infrastrukturni objekat. Naprosto, klima je rizičnija i mi moramo s tim računati. Imali smo i pre nekoliko dana uragan Helene u Americi koji je bio jedan od najsmrtonosnijih ikada a samo šteta je procenjena na 100 milijardi dolara“, podseća u razgovoru za Novi magazin klimatolog sa Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević.
On posebno upozorava na razornu moć vodene stihija koja za razliku od suša, pravi direktne, tragične i ekspresne štete ne štedeći ni materijalna dobra ni živote ljudi. U poplava u Srbiji 2014. godine stradalo je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) 57 ljudi a ugroženo je bilo 1,6 miliona građana širom zemlje. U nekoliko dana srušeno je ili delimično oštećeno 280 mostova a sa lica zemlje nestalo je stotine hiljada nekategorisanih puteva i domova.
„Posledice suše se osećaju na duži rok kroz štete u poljoprivredi, smanjenoj proizvodnji električne energije, uništenim šumama i slično dok su poplave najdramatičniji ekstrem čija je razorna moć vidljiva u trenutku. Srbija i ceo region jugoistočne Evrope je posebno na udaru povećanih letnjih temperatura i zato su kod nas leta postala tako nepodnošljiva u odnosu na ono našta smo navikli. Imajte na umu da presušena zemlja mnogo manje može da upije vode, jer voda mora da potisne prvo vazduh što dodatno otežava oticanje vode u vreme poplava“, konstatuje profesor Đurđević.
Uz ogradu da čak ni najmoćniji i najbogatiji ne mogu prkositi prirodi niti se sasvim zaštiti od poplava kakve su nedavno pogodile Evropu, Đurđević naglašava potrebu da se u našoj zemlji sa radom počne „odmah i sada“. Šta to konkretno znači?
„Celokupna infrastruktura treba da bude unapređena uz razumevanje da će klima biti dodatno promenjena a ne idu nam u prilog ni pojave koje smanjuju sigurnost kao što je neplanska gradnja, izgradnja neadekvatnih infrastrukturnih objekata, neplanska seča šuma i slično. Ja govorim o Srbiji ali i Evropa nije u mnogo boljoj situaciji jer su sistemi za odbranu od poplava rađeni pre nekoliko decenija a izgradnja novih traje godinama. Naprosto, niko nije računao da će klima biti ovako promenjena niti se čak i u ovom trenutku može reći šta nas tačno čeka“, skreće pažnju naš sagovornik.
S njim se slaže i hidrolog, Dejan Vladiković iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) koji za Novi magazin nekoliko puta ponavlja da „stopostotne zaštite od poplava, nema“.
MALE REKE, VELIKA ŠTETA
To, naravno, ne znači da se nema šta poraditi a posebno ne kod nas gde je situacija sa bujičnim poplavama „nije tako sjajna“, Kolika je i kakva razorna moć ovih voda posle obilnih kiša Srbija je osetila upravo 2014. godine kada su bujice nosile čitava brda i delove varošice a slično se, nažalost, događa upravo sada u BIH gde je život izgubilo 22 ljudi i za više od desetoro se još uvek traga. U velikoj, uređenoj i moćnoj Nemačkoj bujične poplave su 2021. godine odnele čak 156 života ostavljajući iza sebe pustoš.
U Srbiji ima 12.000 bujičnih vodotokova o kojima po zakonu brinu lokalne samouprave. A to kako i koliko brinu je ono što će zapravo odrediti štete od neke nove poplave koja bi nas mogla zadesiti.
„Tu nije urađeno mnogo ili da budem sasvim precizan, tu je stanje dosta neuređeno. Posle poplava 2014. godine na vodotokovima prvog reda su unapređeni hidrološki modeli, sada se koriste satelitski snimci, preciznost prognostike je mnogo veća. Loša mesta i nasipi su ojačani i nadvišeni a u gradovima postoje i mobilni odbrambeni mehanizmi koji se montiraju i mogu i da se nadograde vrlo brzo. Urađene su karte ugroženosti od poplava, plan upravljanja rizikom od poplava, stalno imamo obuke i treninge gde simuliramo situacije tako da je sve ukupno sistem odbrane na rekama prvog reda zaista unapređen što se ne može u potpunosti reći za vodotoke drugog reda“, otvoren je Vladiković.
Naš sagovornik dalje objašnjava razornu moć potočića koji se u trenutku obilnih padavina pretvaraju u vodene nemani.
„Na velikim rekama hidrološka prognoza je jednostavnija jer imate više vremena na raspolaganju i dinamika reke je drugačija što se ne može reći za potočiće jer imaju vrlo brzu reakciju prilikom velikih padavina. Kreću od pitome, neprepoznatljive rečice pretvarajući se za dva tri sata u bujicu koja nosi sve pred sobom. Imajući to u vidu prognoza bujičnih poplava je mnogo teška i računa se kao vrh hidrološkog prognoziranja, objašnjava Vladiković ne štedeći kritike ni vlast ni građane.
„U pitanju je nemar jer smo takvi kakvi smo. Nema jasne kaznene politike, reke se koriste kao deponije, gradi se i gde ne sme samo ako imate dobre veze. U koritima reka niču industrijski privatni objekti koji tu ne smeju da budu mi stalno apelujemo da se reke ne koriste kao kolektori ali uzalud. Jednostavno, to šta se događa nizvodno i šta se nekome može dogoditi, to nikoga ne zanima“.
ZAŠTITA NA POŠTEDI
Istraživanje koje je sprovela Evropska agencija za zaštitu životne sredine predviđa da će klimatske promene dovesti do većeg intenziteta kiše u većem delu Evrope, što bi povećalo rizik od bujičnih poplava. Ovo istraživanje posebno izdvaja ranjivost od obilnih kiša tokom zime i leta na području centralne i istočne Evrope procena je da će na jugu kontinenta biti za 25 odsto više kiša nego do sada.
Zato je posebno značajno sve ono što je urađeno ili preciznije nije urađeno na sistemima odbrane od poplava na malim rekama i potocima. Upravo o tome govori pre samo nekoliko dana i profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, Ratko Ristić nabrojivši sve propušteno i potencijalno rizično.
„To se, pre svega, odnosi na jako mali broj protivbujičarskih objekata, to su pregrade za zaustavljanje nanosa. Urađeno je malo na uređenju zemljišta u slivovima gde se generišu bujične poplave, odnosno jako malo ili ništa nije rađeno na pošumljavanju teško degradiranih i erodiranih padina. Nisu rađeni takozvani konturni objekti na padinama slivova, zidići protiv spiranja, različiti vodoputevi kojima se voda evakuiše i ukoliko bi se javile padavine kao one 2014. godine mi bismo bili u vrlo sličnom riziku da nam se desi isto što se sada desilo u BiH“, rekao je profesor Ristić za Danas pre nekoliko dana zaključivši da bi u pomenute poslove Srbija trebalo da ulaže „već sada“ od 40 do 60 miliona evra godišnje.
„Brojne regulacije su zasute erozionim materijalom, odnosno šljunkom i peskom. Nemamo katastar izvedenih bujičnih objekata, niti imamo predstavu o njihovom stanju, takođe nismo još uvek uradili kartu erozije Republike Srbije. Nismo još uvek napravili odgovarajući katastar bujica i mnoge opštine nemaju kvalitetne planove za proglašenje erozionih područja, niti planove za odbranu od poplava na vodotokovima drugog reda. Dakle, sve su to elementu koji nedostaju, a koji u slučaju pojave visokog nivoa padavina mogu dovesti do nove katastrofe na teritoriji Srbije“, upozorio je profesor Ristić.
Te 2014. godine u tri dana je palo između 120-200 litara kiše po kvadratnom metru stvarajući bujične poplave na preko 20.000 kvadratnih kilometara što je bio apsolutni presedan u odnosu sve dotadašnje po površini zahvaćenoj vodenom stihijom.
Profesor Đurđević nema sumnje da bi nam se nešto slično pa čak i gore moglo ponoviti. Zato pored svega pomenutog kao nužnu meru prevencije vidi i dodatnu nadogradnju sistema ranog upozoravanja građana koji je u Srbiji zaživeo od septembra.
„Najvažnije je sada da ljudi shvate da ta upozorenja ne treba da zanemaruju niti ignorišu, naprotiv. Treba ih shvatiti veoma ozbiljno a nadalje raditi na edukaciji građana kako da se ponašaju u slučaju oluja ili poplava, gde da se i na koji način evakuišu, po kom redosledu da spasavaju sebe i ljude oko sebe. Naprosto, klima će se menjati u narednih 30 godina i mi moramo naučiti da živimo sa ekstremima sa kojima smo sada suočeni a koji bi mogli biti i puno dramatičniji. Niko od nas to ne može niti treba da radi sam, potreban je sistemski odgovor svake pa i naše države“, smatra profesor Đurđević.
BIH zavijena u crno
Prizori iz susedne Bosne i Hercegovine su stravični – bujične poplave koje su usledile nakon ekstremnih padavina tokom noći s četvrtka na petak 4. oktobra odnele su za sada 22 života dok se za više od 10 nestalih još uvek traga.
Posebno je bilo pogođeno selo Donja Jablanica, gde je život izgubilo 19 ljudi a u kojem je bujica sa nanosima donela i kamenje iz obližnjeg kamenoloma koji je za sada viđen kao najveći krivac ovakve tragedije u selu od koga nije ostalo praktično ništa.
Tokom samo 24 sata na mernim stanicama Jablanica i Gorani-Neretvica, par desetina kilometara severno od Mostara, bilo je izmereno i preko 300 litara kiše, kako piše Agencija za vodno područje Jadranskog mora. Meštani ali i sve više stručnjaka tvrdi da ova količina kiše zasigurno izazvala bujice ali sa verovatno manje štete da u vodenoj stihiji nije bilo „stenske mase“ iz kamenoloma. U prevodu, pored vodene stihije, na selo se nošena bujicom obrušila i ogromna količina kamena i stena ne ostavljajući ništa za sobom.
Tužilaštvo Hercegovačko-neretvanskog kantona je već formiralo predmet i imenovalo tim tužilaca za rad na ovom slučaju.
„Poduzimamo sve radnje, s ciljem utvrđivanja eventualne odgovornosti i ulogu ljudskog faktora u tragediji u Jablanici“, saopšteno je iz tužilaštva uz navode da se proverava „poslovanje i aktivnosti kamenoloma koji se nalazi na nastradalom području“.
U međuvremenu, na raščišćavanju terena i potrazi na nestalima angažovane su sve raspoložive snage u BIH a pomoć je stigla iz regiona a na devastiranim područjima su i spasioci iz EU. Dan žalosti proglašen je 8. oktobra na celoj teritoriji BIH dok su žitelji Jablanice od 6.do 8. oktobra žalili svoje najmilije.
Objašnjavajući šta se dogodilo, meteorolog iz BIH, Nedim Sladić je sve viđeno nazvao „klimatskim presedanom“.
„Uzrok je polje niskog vazdušnog pritiska koje je pumpalo ogromne količine vlažnog i nestabilnog zraka prema našim područjima. Kako se približavao prema Jadranu, pumpao je više i više vlage, pojačao vjetar po visini i transport vlage je bio izražen. Istovremeno je strujao hladniji vazduh koji je pomogao da se pomiješa sa toplim i dizao i kondenzovao jače. I tako su se stvarale uz frontalnu zonu uske linije nestabilnosti koje su se protezale od srednjeg Jadrana preko jugozapada Hercegovine na Jablanicu i dalje prema Kiseljaku i Fojnici. Maltene su se stacionirale nekoliko sati u kontinuitetu i doprinjele da imamo izrazito velike količine padavina“, objasnio je Sladić u razgovoru s medijima naglasivši da je prethodno „suša uradila svoje deo posla“.
„Požari su uništili vegetaciju, pokrov koji je trebao upiti veći dio padavina, tj. korjene. A kada imate sprežnu vegetaciju, onda imate golo tlo koje može primiti određenu količinu padavina, to je polupropusno tlo. Nakon toga tlo postaje rastresito i dešava se odronjavanje. I ti odroni kada se spoje s velikom količinom padavina stvaraju veliki protok bujice koji dovodi do toga da imamo ovo što vidimo. Ovo se smatra klimatskim presedanom. Ovo su bujična plavljenja – tipični monsunski izljevi, a desili su se i na području Austrije, Njemačke, Češke“, podsetio je Sladić potvrđujući da je „bujične poplave izrazito teško predvideti“.