Zabeležila: Jelka Jovanović
Samo devet dana posle odluke Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) da se podigne ustanak protiv nacističke Nemačke i drugih okupatora Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, u sremskom selu Vojka meštani su odlučili da se priključe partizanskom pokretu u osnivanju.
Iz 1.200 kuća, koliko je brojala, Vojka je tokom najkrvavijeg rata u istoriji čovečanstva dala oko 600 partizana. Polovina ih se vratila kućama, polovina je ostavila živote na ratištima i stratištima koja su se otvarala i zatvarala tokom čitavog pokreta otpora. Iz rata je izašlo 70 oficira i podoficira, a 40 Vojčana je među nosiocima najviših državnih odlikovanja.
PRVA PUŠKA: I još, zbog podrške antifašističkom pokretu oko 500 Vojčana zarobljeno je i odvedeno u logore u Nemačkoj i Austriji, a ubijeno je ili tokom zatočeništva preminulo njih 43.
Cena koju je Vojka platila za slobodu nesumnjivo je izuzetno visoka. Jedan od težih udaraca bilo je ubistvo i vešanje dvadesetak mladića iz Vojke i jednog iz Belegiša na bandere duž pruge Stara Pazova – Vojka. Momci bez uniforme i partijske značke, čiji je jedini greh bio patriotizam, bili su upozorenje ostalima. Novembra 1943., dovezeni su čuvenim vozom smrti iz logora na Starom sajmištu, pobijeni na staroj železničkoj stanici u Vojki i onda vešani duž pruge “za primer”.
Uzalud, suseljani su ih skinuli s vešala, dovezli zapregom kući i sahranili u porodičnim grobnicama.
Umesto straha, pogrom je izazvao još veći otpor; koliko je bio snažan svedoči i podatak da nijedna baza nije “provaljena” iako ih je tokom rata praktično imala svaka kuća.
Svesni toga, već od 1945. Vojčani i Vojčanke u julu slave i pale i preživele i Prvu vojčansku ustaničku pušku koja je pukla 22. jula, kada je Đoko Grujić, zvani Pišta, povlačeći se pred sreskom žandarmerijom, iz puške ubio ustašu Mata Mađarića.
Vojka je, naime, kao deo Srema “pripala” interesnoj sferi NDH, pa su se ustaše brzo razmilele ovim krajem. Bačka je u isto vreme “pripala” Mađarima, a Banat Nemcima, jasno, “pravim” i domaćim.
I ove godine u nedelju 25. jula održana je Partizanska slava, kako se zvanično zove obeležavanje, i to posebno svečano jer je uz poštovanje lokalnom stanovništvu odata počast svima koji su pre 80 godina krenuli u antifašističku borbu.
A za Vojčane dileme nema, nju su vodili partizani.
“U celoj Jugoslaviji bio je samo jedan antifašistički pokret, partizanska borba predvođena Komunističkom partijom. To su nam priznali i saveznici s kojima smo se zajednički borili… U višenacionalnoj Vojvodini granitno jedinstvo i odlučnost naroda u antifašističkoj borbi potvrđuje i nepobitna činjenica da u Vojvodini nije bilo četnika niti je mogla da se uspostavi njihova organizacija, uprkos pokušajima da to učine”, kazao je domaćin ovogodišnje Partizanske slave penzionisani sudija Vrhovnog suda Srbije Slobodan Milošević na Svečanoj akademiji održanoj u Domu kulture Vojka, kojom je započeo celodnevni program.
Iako podugačak uvod, s podacima koje je javnosti predočio sudija Milošević, može izazvati odijum kod onih koji osporavaju partizanski pokret, valja reći da je vojčanska Partizanska slava praktično lišena ideoloških naslaga. U prilog tome svakako ide i činjenica da su podizanje spomen-obeležja pobijenim momcima podržale i crkvene vlasti, na čelu sa vladikom Vasilijem, koji je dao blagoslov.
Vojka, uostalom, ima i seosku slavu, tzv. letnji Nikoljdan, kada se uz Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja slavi i Dan Mesne zajednice.
No, Vojčani ne daju ni svoju Partizansku slavu, a da su u tome složni, pokazuju i svi čelnici MZ, koji ne zaboravljaju taj dan. Tradiciju je nastavila i nova predsednica MZ Jelena Anđić, koja je u nedelju u sklopu Partizanske slave otvorila i novu manifestaciju Prvu fijakerijadu, koja će, uvereni su i ona i ostali Vojčani, postati tradicionalna.
Možda najvažnije; među delegacijama koje su u nedelju položile vence na spomen-obeležje svim žrtvama rata bila je i delegacija mladih Vojke.
Spomenik borcima i žrtvama fašističkog terora podignut je u centru Vojke kod kružnog toka, naspram Doma kulture, ali to nije jedino obeležje junacima NOR-a. Na staroj železničkoj stanici je spomenik stradalim momcima, na koji je takođe položen venac.
Sav pijetet domaćina i gostiju nisu iskazali samo govornici, među kojima su bili predsednik Organizacionog odbora Slave i lokalnog SUBNOR-a Petar Dobrodolac i Jovo Baroševčić, predsednik SUBNOR-a Vojvodine, već i pesnik Steva Korać Šele, koji je govorio deo svoje poeme posvećene majkama Vojke koje nisu dočekale svoje sinove. A neke i kćeri jer Vojčanke nisu zaostajale za svojom braćom, očevima, muževima, sinovima…
LJUDI, KONJI, FIJAKER, A I JEDAN VO: Do Vojke se iz Beograda stiže ili auto-putem – može i tzv. zagrebačkim i novosadskim, ali i starim novosadskim putem. U doba gužvi na auto-putevima i čekanja na naplatnim rampama stari put je najbolja solucija.
Meštani se odvajkada bave poljoprivredom, a sem ratarstva i uzgoja svinja, vinogradarstvo i vinarstvo su uvek tu negde pri vrhu.
Selo ima 34 šora, a čitava Vojka je građena po principu krsta dve glavne ulice i okolo šorovi. Selo ima fudbalski klub “Sremac”, udruženja golubara, jasno, i još jasnije – konjički klub. Naravno “Sremac”, koji je bio inicijator i organizator Prve fijakerijade na čelu sa Živkom Ekmedžićem zvanim Čilika.
Na području Vojke je i 11 arheoloških lokaliteta, deo nalazišta proglašen je kulturnim dobrom Srbije. To, naravno, svedoči da je naselju prethodio i drugi, tačnije prvi život vezan za Rim, pa i praistorijski. Jedan od njih je lokalitet “Brdašica”, nekropola iz doba avarske prevlasti, smeštena između Batajnice i Stare Pazove, jugoistočno od Fruške gore, dakle u istočnom delu Srema. Tu je i lokalitet Humka koji, kako kažu knjige, predstavlja tumul vučedolskog tipa na kojem je u dva perioda vršeno naknadno sahranjivanje: stariji grobovi se na osnovu malobrojnih priloga datuju u 9-11. vek i uništeni su poznijim horizontom sahranjivanja, prema novcu iz 16-17. veka.
Vojčani se ponose svojom tradicijom i pomno je neguju, ne odričući se nijednog dela bogate prošlosti.
I voljni su da učestvuju u svemu što doprinosi njihovom naselju. Tako je i ovog 25. jula; sem SUBNOR-a i Mesne zajednice, mnoštvo volontera učestvovalo u Partizanskoj slavi, a Miodrag Vujin darovao je i pripremio vola da se narodno veselje upriliči kako valja.
O Vojki sve zna i jedan od naših domaćina Branislav Knežević Loja, prava siva eminencija ove sremske varoši, koji i kad nema povoda rado ugosti i svoje suvarošane, goste, pa i nezvane. Podrazumeva se često u lokalnu bandu i rakije koje već dugo peče iako zbog zdravlja godinama ne pije.
Gospodin Loja je voljan svakoj pridošlici da predstavi Vojčane, znane i neznane
No, konji su posebna ljubav Vojčana, pa je pravo čudo da fijakerijada i trke odavno nisu sastavni deo svih programa. Nesumnjivo da će uvođenje Fijakerijade u Partizansku slavu biti dodatan impuls tradiciji; o tome svedoči i mnoštvo automobila sa domaćim i stranim registarskim tablicama koji su se u nedelju slili u Vojku da po izuzeto vrelom danu isprate 18 dvoprega iz takmičarskog programa.
Fijakerijada nije samo delić nove sadašnjosti i budućnosti već i nostalgija za danima kada automobilski motori ovde nisu bili “u modi”. Gospođa Ružica će vam tako, sa setnim osmehom, pričati o danima kada automobilske sirene nisu oglašavale svadbu već vriska konja i ljudi. Jedna od svadbi sa dvadeset fijakera bila je njene bliske rođake, a konvoj je pre više decenija išao do Surčina i nazad.
Autorka je novinarka/urednica u Danasu.