Takoreći u istom dahu, u istoj rečenici, u svakom slučaju u istoj govoranciji, naš Aleksandar Svedržitelj, Pantokrator i Vasceli, pripretio je Kosovu da bi izboksovao to što je hteo, nekakav dogovor s Kurtijem, i zabranio evropsku Paradu pedera. Peder, to je Vučićeva reč, tako on zove gejeve, pa će se autor ovih redova služiti tim izrazom, koji je donekle pogrdan, kao što je to Šiptar za Albanca (koji inače sebe zove Šiptar, ali ne dâ da ga tako zovu Srbi jer kad su ga tako zvali, nije bio baš srećan; nije ni sad, ali ne zbog naziva). Uvek iza jezičkih zbrka i pogrda u jeziku stoje zbrke u stvarnosti i pogrde na račun života. Jer Vučić je (da se ostavimo sad socijalno, kulturno ili politički „korektnog“, ništa danas socijalno, kulturno ili politički nije „korektno“) procenio da mu Parada ponosa u Beogradu malo odgovora u domaćoj vrlo konzervativnoj sredini i biračkom telu desnice, gde mu već one „desnije“ stranke nagrizaju glasove, a da će Evropa, u liku briselske EU, progutati njenu de fakto zabranu jer je otklonjena opasnost od frke na severu Kosova. Dakle, menjamo paradu (ponosa) za paradu (sramote), bićemo ponosni na Vučića jer je izbegao da se opet zakrvimo oko Kosova, Spasitelj je ponovo učinio Čudo, a što ćemo žrtvovati ustavna prava jednog dela građana i njihove slobode da pokažu ne svoju seksualnu orijentaciju – jezik i tu vara jer, koliko sam video na snimcima takvih parada i kod nas i u svetu, gejevi tu šetkaju, a ne „orijentišu“ se seksualno, ne gađaju u zadnjice, usta, sise ili međunožja već vrlo pristojno i, rekao bih, veselo, normalno idu, pevaju, raduju se – e, pa ne može se i rog i sveća, ako kapirate šta kažem. A pošto je ove godine na beogradskim ulicama, onim koje još nije zatro Vesić, a nije stigao još ni Šapić, planiran evropski Ponos, juroprajd, e pa zbog Kosova će briseljaci (objasniću odmah ko su) oprostiti ovo kršenje ustavnih i ljudskih prava. Ni Vučiću ni Srbiji to nije prvi put. Trampa je politički isplativa. Sever Kosova će imati neke nalepnice, papire i paradiraće time obe strane kao „pobednici“. Pobednici na drugačijoj paradi, onoj političkoj, onoj u papirima.
VESELJACI: Veseljaci, tako bi se prevelo ime gejeva. Oni koje Vučić zove pederima. Uz moj dodatak: najveći pederi, to nisu ovi pederi koje Vučić tako zove, odnosno homoseksualci, muški i ženski, gejevi, lezbijke, biseksualci, transseksualnici i prekorodni, čudaci (kvir -queer- osobe), oni plus (+) iz LGBTQ+ oznake, koji ne žele da ih se odredi po rodu, pa ni po polu, ni seksualno ni aseksualno, smatrajući to svojim pravom, svojom slobodom, što jeste sloboda iako preteruju u tome, ali to je druga priča. Najveći pederi ili veseljaci su oni rodno i seksualno skroz „strejt“ likovi koji sede po Vladinim ministarstvima, komisijama, ofisima i kancelarijama, naročito onim briselskim. Veseljaci briseljaci. Ukratko, političari su najveći pederi. Najgori jer su najgore vrste: kao kurve, oni se prodaju za vlast, kao kurve, oni lažu čim otvore usta ako im to zatreba, kao kurve, oni se šminkaju teškim premazima govora, propagande, medijskog i svakog drugog marketinga. Tu je, u državama, u meta ili naddržavama najveći pederluk, koji nema veze s tim da li se i koliko gađaju u zadnjice, ližu ili sisaju, ili šta je već na seksualnom repertoaru i normalnih gejeva i normalnih normalnih: jer je politički pederluk što i politički kurvarluk, a stara kurva Evropa je od svog kurvarluka (sa Vašingtonom, Moskvom, Pekingom, Arabijom i sličnima) napravila i biznis, najveći biznis, i politiku, najogavniju politiku. Ali, reći će neko, takav je danas svet. Možda. Ali da to onda i kažemo, barem mi koji na takav svet gledamo nešto drugačije.
PEDER VUČIĆ: Vučiću su vikali, najviše po stadionima, onda kad udbaške vođe to zatraže od huligana koji glume navijače: „Vučiću, pederu“. To svakako nikakve veze nema s Vučićem kao privatnom osobom, pa ni javnom personom koja je „strejt“ da ne može više biti. Nema veze ni sa staro-novom premijerkom Brnabić koja je gej samo za sebe i svoju partnerku, kako je to i najbolje, ali koja je takođe ne samo „strejt“ kad otvori usta i počne da brani Šefa već je tu veće „muško“ nego najveći alfa mužjaci Vučićeve države, stranke i politike. Ženama je inače u politici, koju su davno preuzeli muškarci kako bi se tu kurčili, potrebno da odgaje ozbiljni elefantijazis (rast testisa) kako bi uopšte mogle da se i one kurče (Tačerka, Golda Meir, Merkelova), a to pripada vrsti političke istorije koju upravo gej politika, pomognuta svojim saveznikom feminizmom, pokušava da razgradi. Ne, „Vučić peder“ se pojavljuje zbog političkog pederluka, onda kad izneveri očekivanja publike, to jest, kad ga vođe huligana, nacionalistički, odnosno tačnije nacistički raspoloženi hoće da podsete da to nije seks kakav im je obećao, da ih manje mazi i voli nego što je najavljivao, a kako Vučić gaji specijalne erotske odnose i najveći je potraživalac i ponuđač na političkoj sceni erotskih usluga – kod njega je najvažnije, i to po nekoj vrsti refleksa ili instinkta koji je skoro patološki, „voli me“ ili, suprotno, „mrzi me“ – čitava je naša državna politika, sa Svedržiteljem na vrhu, erekcija jedne erotike, strasti, nacionalne, interesne ili stranačke, sa onom količinom razuma koliko je potrebno, na strani vlasti, da se ta erotska energija upotrebi, kanališe i iskoristi za vlastite ciljeve osvajanja ili očuvanja moći.
GEJEVI: Što se samih gejeva tiče, dakle onih koji u ovoj priči nisu nikakvi pederi već su pederi oni koji ih tako zovu, podstiču da se opredeljuju, hrabre u slobodama, a onda odjednom, ako zatreba, ostave na cedilu, među njima još ima, kako izgleda, nekih koji hoće da sredinom septembra organizuju svoju šetnju, tzv. Paradu ponosa. Verovatno Vučićevi policijski i žandarmerijski odredi neće dozvoliti da takve tuku huligani u ime „porodičnih vrednosti“, odnosno one vrste seksa koji propisuju srpske vladike – po definiciji, da podsetimo, oni koji o seksu znaju samo iz knjiga, a ako i tu išta konkretnije znaju, treba da ih je, kao monahe, stid – odnosno, biće zaštićeni na nekom izolovanom prostoru gde će moći da se vrte ukrug; dabome, isti ti zaštitnici pustiće da neki gejevi i dobiju batine, da se održi tradicija nasilja, tako potrebna u kontrolisanim dozama svakom društvu danas, pa naročito i ovom u Srbiji. Ali ako tako bude, ponosiće se na toj Paradi manjina, tzv. aktivisti domaćeg gej pokreta i pokoji gost iz inostranstva. Lično ne idem na takve šetnje jer kad šetam činim to sam ili sa osobom koju volim i bez šetnje. Lično nisam uveren da su takve javne manifestacije, osim što su spektakl za medije, uz promociju i samopromociju aktivista, od koristi za prava i slobode gej osoba; svima je, čitavoj pederskoj Evropi i čitavoj pederskoj Srbiji – sad vam je valjda jasno šta podrazumevam pod tim izrazom – potrebno više tzv. edukacije, prosvećivanja, razvijanja duha tolerancije i sličnih zametnih rabota, i po školama, i po medijima, i u čitavoj kulturi kao životnom vrednosnom okruženju, i to daleko više takvog angažmana, aktivizma, akcije nego što su godišnje manifestacije navodnog veselja (koje traje sat ili dva, a zebnja se vraća čim se skup raziđe), ili ponosa (koji je kratkotrajni izlazak, i više simbolički nego stvarni, iz stanja sramote nametnute od okoline).
POENTA: Najvažnije je bilo i ostalo: gej osobe imaju prava i morali bi uživati slobodu da se šetkaju, pa makar i golih guzica, sisa ili čak obnaženih piša, sviđalo se to Vučiću, Boškiću, Nikanoru, ili meni, ili tebi, a tako nešto je istinski moguće samo u jednoj uređenoj Srbiji u kojoj se strogo poštuju ustavna prava i slobode, a toleriše i više od toga, sve dok ne ugrozi – ugrozi fizički, a ne u uobraženju, ili simbolički, ili verski, ili ma kako drugačije – prava i slobode ostalih. I tačka. Odnosno, bila bi „i tačka“, da je Srbija iole država, a ne jedna huliganska jazbina, da je sudstvo i nezavisno i suvislo, a ne mutavo, uplašeno, potkupljeno, da je policija, da je vojska, da je školstvo, da su mediji, da je kultura, da su stranke, da je, da su, da smo, da si, nastavite sami.