Uprkos upinjanju nadležnih da dokažu kako smo bolji od mnogih, a ponekad i najbolji u svemu. Na prvom mestu je sama pandemija covida-19 izazvanog koronavirusom, koja je razorno delovala na ljude, zdravstvene sisteme i države, a preti globalnim preraspodelama koje se teško mogu završiti u korist najugroženijih. Koronavirus je doneo i pandemiju strepnji, strahova, pa i haosa svuda gde je prošao. Uz to, pandemiju tzv. lažnih vesti i teorija zavere u virtuelnom svetu, koje su se preselile u stvarni svet, umove i kuće diljem sveta. Na samom kraju godine počela je da se širi pandemija optimizma zbog ekstremno brzo napravljenih i odobrenih vakcina, čija je distribucija i primena počela. Prvo među najbogatijima i najuticajnijima, dok će oni koji se koprcaju u sredini tek polovinom naredne godine biti na repu, a kad će na red doći zemlje i društva sa začelja, nema još glasa.
Uz sve ove pandemije već je počela ona koja zakonito nagriza svet kad god se ukaže – ekonomska, čije će se pravo dejstvo videti tek u mesecima i godinama koje dolaze, pre svega kroz masovna otpuštanja u prvom udaru. Sledi preorijentacija na druge vidove poslovanja, snagom i logikom kapitala koji određuje prioritete, bez obzira na to što će posledica biti eliminacija desetina miliona firmi sa svetskog i domaćih tržišta, a samim tim i stotine miliona ljudi bez posla, pa nekoliko puta više članova njihovih porodica koje neće imati od čega da žive jer će ulaganje u opstanak jednih biti ravno smrti drugih. Industrija, oblasti, ljudi…
Kao i u svakom ekspres-loncu – što globalna i nacionalne epidemije jesu, a mogu dovesti do eksplozije ako se ventilom ne rukuje pažljivo – krize donose i specifičnosti jer, kaže poslovica, ne pada sneg da pokrije breg nego da svaka zver pokaže tragove. U Srbiji su mesecima ti tragovi upečatljivi kroz konfuziju koju unose zvaničnici porukama i preporukama koje sustižu i poništavaju jedna druge, nipodaštavanjem medicinske struke do te mere da je struka postala profani izraz godine. Koliko je talasa ili pikova – zavisi koga slušate – epidemije bilo, toliko je bilo i akutnih političkih kriza; prva je izazvana flagrantnim kršenjem Ustava i proglašenjem vanrednog stanja umesto vanredne situacije, druga je indukovana izborima čije je odlaganje upitno, kao i održavanje, a treća postizbornim stegama koje su dovele do žestokih protesta i sukoba policije i građana. I kao što treći talas-pik snažno drma zemlju, još se osećaju i “repovi” otpora, čija je kriva, epidemiološki rečeno, zaravnjena, pa i preusmerena nadole, ali još pulsira.
Uz propagandu “najbolje, najbrže i najjače”, epidemija je iznedrila i jednu konstantu neuobičajenu i za ovdašnje uslove – bivšeg člana Kriznog štaba dr Branimira Nestorovića, do epidemije uglednog pulmologa, a od njenog početka pravog korona-klovna koji je podjednako štetio i telu kojem je pripadao i javnosti koju je šokirao i zbunjivao neverovatnim izjavama.